Жалбени поступци

НАПОМЕНА: Користите ћирилична словa

Драгана Јовановић против дневног листа „Блиц“

Комисија није успела да усагласи одлуку
Драгана Јовановић
Блиц
Интернет
26.02.2014.

Поводом текста објављеног у Блицу 26. фебруара 2014. године под насловом „Тражили знак канцера, а умро од емболије?“, новинари Славиша Миленковић и Светлана Палић знајући да је „обавеза новинара да тачно, објективно и благовремено извести о догађајима од интереса за јавност, поштујући право јавности да сазна истину и држећи се основних стандарда новинарске професије“ (Кодекс , I ИСТИНИТОСТ ИЗВЕШТАВАЊА, Тачка 1.), нису се придржавали основних одредби Етичког кодекса новинара Србије и свесно су ишли на неистинито извештавање, прећуткивање чињеница које битно да утичу на став јавности о овом догађају и самим тим његовом намерном искривљивању, изношењу лажи, а без неопходног консултовања више извора информација.

Молим вас да предузмете све неопходне кораке у склопу ваших надлежности и да се изјасните.

Светлана Палић, новинарка Блица, 25.фебруара 2014.године, у 2:46 ПМ у кратком допису од 10-так редова ме је известила да су припремили за штампу „тужну причу“, коју наравно нисам била у могућности да видим, на основу исказа породице преминулог Филипа Бреберине, из Крушевца, где ми саопштава да сам лично и са групом лекара учествовала у несавесном лечењу. Од мене се тражило: “да нам кажете Вашу страну ове тужне приче, коју смо припремили за објављивање“.

Већ ту је била нејасна контрадикција у овом кратком допису, где у другом пасусу каже: “Патолог је, како кажу, утврдио да је он умро оде плућне емболије, док су лекари у Београду тражили знакове канцера“, да би у наредном пасусу навела нешто што потпуно противуречи првом исказу: „(Патологе са Института за судску медицину из Ниша је открио масивну упалу плућа без тромбоемболије са великим крвним изливом И оштећеном плућном марамицом и срцем)“.

Новинари Славиша Миленковић и Светлана Палић су већ припремили „тужну причу“ за објављивање, пре него што су детаљно, аналитички и професионално саслушали моју изјаву - дакле нису обратили пажњу на неке основне постулате Етичког кодекса новинара Србије.

А) Иако су новинари Светлана Палић и Славиша Миленковић били упознати кроз моју изјаву, да сам против чланова породице Бреберина поднела кривичну пријаву управо зато што су смишљено негирали постојећу терминалну малигну болест тврдећи да је узрок смрти запалење плућа, у поднетој пријави против мене и групе лекара, (о чему постоји електронски документ - мејл који сам послала новинарки Светлани Палић као одговор), у објављеном тексту у Блицу су очито намерно, потпуно променили смисао реченог и тиме лажно и нетачно приказали овај случај тиме кршећи неке основне постулате Етичког кодекса новинара Србије:

Извод из мог одговора послатог мејлом:

...Лажним приказивањем чињеница и тенденциозним навођењем грубих неистина у кривичној пријави попут тога да су сви предузети дијагностички поступци искључили постојање малигне болести и да је основна болест била запалење плућа, притом негирајући постојање потврђене раширене метастатске малигне болести код пок. Филипа Бреберине, навело ме је да поднесем кривичну пријаву за кривично дело лажно пријављивање из члана 334. став. 1. КЗ РС. Чланови породице пок. Филипа Бреберине били су упознати са дијагнозом метастатске малигне болести покојног Филипа Бреберина, имали су и налаз биопсије костију од 09.01.2014. године који је у потпуности потврдио сумњу да је реч о метастатској малигној болести, а не о запалењу плућа као основном узроку смрти. а ипак су упркос томе поднели кривичну пријаву где смишљено негирају постојање малигне болести и даље инсистирају на грубим неистинама покушавајући да ме компромитују. Због свега тога сам била принуђена да надлежном тузилаштву поднесем кривичну пријаву...

Извод из објављеног текста:

Тражили знак канцера, а умро од емболије?

...Истовремено, проф. др Драгана Јовановић је поднела кривичну пријаву против три члана породице Бреберина због „навођења грубих неистина о здравственом стању Филипа Бреберине“.

Др Јовановић: Преминуо од тумора костију Директорка Клинике за пулмологију КЦС др Драгана Јовановић тврди да је Филип Бреберина преминуо од метастаза малигног тумора који је захватио кости, а као доказ нуди патохистолошке налазе.

- Због покушаја да компромитују мене и колеге, поднела сам кривичну пријаву против три члана породице Бреберине. Она тврди да је обдукција у Крушевцу урађена противазконито, четири дана након смрти младића, јер је било је неопходно да се уради у року од 48 сати. С. П.

Б) Новинари Славиша Миленковић и Светлана Палић су свесно конструисали текст као наводно новинарски објективан према искључивим наводима несретне породице у њиховом писму, упркос мом документованом одговору, без провере информација што је непрофесионално и пристрасно, и тиме прекршили основне постулате Етичког кодекса новинара Србије. Будући да су тврдње породице изнете у кривичној пријави, о несавесном лечењу и негирању потврђене малигне болести уз наводне усмене информације коју је породица добила од обдуцента, било је нужно позвати обдуцента и од њега тразити потврду или извештај о његовом налазу, па тек онда износити нешто као тврдњу и чињеницу.

Ја сам у мом договору поменутим новинарима „Блиц“ тај битан аспект навела уз навођење имена омбдуцента како би новинарима олакшала тражење кључних информација. Новинари би такође из комуникације са обдуцентом могли да сазнају у ком својству је обдуцент радио обдукцију - по налогу судских институција или по приватном захтеву.

Извод из мог одговора послатог новинарима „Блица“ послатог мејлом:

...Такође, указујем на чињеницу која це бити изнета свакако пред релевантним органима, да је обдуцент Јован Стојановић из Ниша. Све време свесно одбијао да достави обдукциони налаз, на ста додусе има право, али притом добро знајуци да се управо захваљујуци томе, лажно приказивање цињеница и тенденциозно инсистирање на грубим неистинама настављају и одрзавају.

Поставља се питање по чијем налогу је урадио судску обдукцију преминулог Филипа Бреберина и то у просектури у Крушевцу 8. јануара тј. 4 дана после смрти пацијента што је противзаконито, без медицинске документације. Зашто не достави налаз, него је његов директор Завода за судску медицину Ниш рекао да трају бојења да ли је порекло малигног тумора који је метастазирао плућа или бубрег о чему постоји заведена белешка 29. јануара 2014. године.

Извод из објављеног текста:

„...Обдуцент који је радио аутопсију открио је масивну упалу плућа без тромбоемболије са великим крвним изливом и оштећеном плућном марамицом и срцем...

Дакле, новинари Светлана Палић и Славиша Миленковић знајући да је „обавеза новинара да тачно, објективно и благовремено извести о догађајима од интереса за јавност, поштујући право јавности да сазна истину и држећи се основних стандарда новинарске професије“ (Кодекс ,I ИСТИНИТОСТ ИЗВЕШТАВАЊА, Тачка 1.), нису се придржавали неких основних одредби:

1. Новинар је обавезан да приступа послу са дужном професионалном пажњом. (Одељак V)

2. Новинар не сме слепо да верује извору информација. Новинар мора да води рачуна о томе да извори информација често следе своје интересе или интересе друштвених група којима припадају и прилагођавају своје исказе тим интересима.( V)

Смернице:

• У контакту са изворима информација неопходна је посебна пажња како би се избегла стварна или привидна пристрасност, проистекла из присних личних односа.

• Читаоци/гледаоци/слушаоци морају да буду обавештени о непосредној користи коју извор може остварити од објављивања информације. Ако извор има непосредан интерес, или настоји да се с неким обрачуна, читаоци/ гледаоци/слушаоци морају о томе да буду обавештени.

3. Прећуткивање чињеница које могу битно да утичу на став јавности о неком догађају једнако је њиховом намерном искривљивању или изношењу лажи.(V)

4. Новинар је дужан, када је то неопходно, да консултује што више извора и да им омогући да изнесу свој став.(I )

Смернице:

• Новинар је дужан да консултује најмање два независна извора информација која ће дату информацију да потврде или оспоре.

• Два међусобно независна извора информација посебно су пожељна у случају постојања индиције да званичан извор даје непотпуну и/или нетачну информацију. Постојање два независна извора информација једнако је препоручљиво и у случају да кључне информације потичу од анонимног, односно поверљивог извора.

5. Са новинарством неспојиви су објављивање неоснованих оптужби, клевета, гласина, као и измишљених писама или писама чији аутор није познат или његов идентитет није проверљив.( V )

6. Новинари и уредници нарочито треба да избегавају спекулације И преношење недовољно проверљивих ставова у извештавању о несрећама и трагедијама у којима има страдалих или су тешко погођени материјални и други интереси грађана. (VII )

7. Новинар никада не сме да злоупотреби емоције других људи, њихово незнање или недовољну способност расуђивања.(VI )

Смернице:

• Извори информација с којима новинар разговара нису увек свесни моћи медија и последица које њихове изјаве могу да имају по њих лично, као и по људе о којима говоре. С новинарском професијом неспојива је свесна злоупотреба, али и непажња чија би могућа последица била злоупотреба саговорника.

С поштовањем

Проф Драгана Јовановић

Директор Клинике за пулмологију КЦС

На основу чланова 22. и 24. Статута Савета за штампу и чланова 15. и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Стојан Марковић, Зоран Ивошевић, Петар Јеремић, Тамара Скрозза, Владо Мареш, Предраг Аздејковић и Игор Ћузовић, на седници одржаној 27. 3. 2014. године није успела да усагласи одлуку о томе да ли је лист „Блиц“, објављивањем текста „Тражили знак канцера, а умро од емболије?“, 26. фебруара 2014. године прекршио одредбе Кодекса новинара Србије. Потребне већине није било ни за одлуку да је Кодекс прекршен, ни за супротну одлуку.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Проф др Драгана Јовановић, директорка Клинике за пулмологију клиничког центра Србије поднела је жалбу, верујући да се “Блиц”, приликом објављивањем спорног текста, није придржавао основних постулата Кодекса новинара Србије да тачно, објективно и благовремено извести о догађајима од интереса за јавност, већ да су, напротив, “свесно ишли на неистинито извештавање, прећуткивање чињеница које битно утичу на став јавности о овом догађају и, самим тим, његовом немерном искривљавању, изношењу лажи, а без неопходног консултовања висе извора информација”.

Реч је о тексту о младићу који је преминуо, а чија породица оптужује групу лекара, међу којима и др Јовановић, за несавесно лечење. Др Јовановић тврди да су новинари већ имали припремљену за објавјивање “тужну причу”, пре него што су од ње затражили било какво објашњење, да би, потом, оно што им је рекла интерпретирали погрешно, потпуно променивши смисао онога што је рекла. Такође, иако су им достављени лекарски налази који потврђују дијагнозу, коју родитељи негирају, тога у тексту нема, а новинари нису консултовали ни обдуцента на кога их је др Јовановић упутила. Због свега тога, “Блиц” је, како је наведено у жалби, прекршио одредбе Кодекса које се односе на истинистост извештавања и професионалну пажњу, као и одредбе које прописују да новинар не сме слепо да верује изворима, нити да злоупотреби туђе емоције и недовољну способност расуђивања.

Редакција “Блица” није одговорила на жалбу, што је у овом случају утицало на изјашњавање чланова Комисије, који, због тога, нису имали довољно информација на који начин је текст писан, шта су новинарима заиста рекли саговорници и да ли су пренели све што им је саопштено. Будући да је реч о озбиљној теми, о којој новинари немају довољно знања, а која укључује и јаке емоције, Комисија сматра да је редакција “Блица” морала овоме да приступи са много висе професионалне пажње и одговорности, уколико је уопште било потребе да се о томе пише. Текст је, по мишљењу свих чланова Комисије написан лоше, конфузан је и неразумњив и из њега је немогуће закључити шта се заправо догодило, нити шта је био циљ аутора.

Чланови Комисије, међутим, нису били сагласни у оцени да ли је реч само о лошем новинарству, или су, објављивањем овог текста прекршене и конкретне одредбе Кодекса новинара Србије. Четири члана Комисије сматрала су да јесу, јер новинари пре објављивања нису проверили све информације које су добили, нису консултовали све релавантне изворе, нити верно пренели изјаву др Јовановић. Тиме су, како је оцењено, изоставили неке од кључних елмената који би читаоцу помогли да донесе закључак. Три члана Комисије мислила су да Кодекс ипак није прекршен, без обзира на све недостатке текста. По њиховој оцени, реч је о веома осетљивој ствари, па је до неспретног извештавања могло доћи услед жеље да се покаже емпатија са породицом преминулог младића, а без намере да се било коме нанесе штета.

Како Комисија за жалбе одлуке доноси двотрећинском већином, уз услов да “за” гласа најмање један представник сваког од четири оснивача Савета и бар један представник јавности, у овом случају није испуњен други услов због чега Комисија за жалбе није могла да донесе одлуку.

Београд, 27. 3. 2014.                                                                      Председавајући

                                                                                                        Стојан Марковић