Жалбени поступци

НАПОМЕНА: Користите ћирилична словa

Клиничко-болнички центар "Бежанијска коса" пуномоћник Весна Милановић против "Блица", "Вечерњих новости" и "Политике"

Жалба решена: нема прекршаја кодекса
Клиничко болничког центра "Бежанијска коса", пуномоћник Весна Милановић
Блиц, Новости, Политика
Штампано издање
06.09.2011.

Београд, 28.09.2011.г. ПРИГОВОР Клиничко болничког центра "Бежанијска коса" Београд-Земун, Бежанијска коса бб, чији је законски заступник директор Владимир Ковчин, а преко пуномоћника адвоката Весне Милановић, Београд, ул. Ресавска бр. 36/II по пуномоћју у прилогу овог приговора У складу са Оснивачким актом и Статутом Савета за штампу и постављеним циљевима рада овог Савета као што је - праћење поштовања Кодекса новинара Србије у штампаним медијима и решавање представки и приговора појединаца и институција поводом конкретних садржаја штампаних медија, Клиничко болнички центар "Бежанијска коса" Београд-Земун, Бежанијска бб, због повреде Кодекса новинара и овлашћења која Комисија за жалбе Савета за штампу има , подносимо овај Приговор поводом следећих текстова објављених у дневним листовима : Блиц, 05/07/2011 – "Лекари траже смену директора у КБЦ Бежанијска коса"; Новости, 06/07/2011 – "Доктори смењују директора"; Политика, 06/07/2011 – "Одлука о директору КБЦ Бежанијска коса у рукама градских одборника".

У тексту у Блицу, 05/07/2011 – "Лекари траже смену директора у КБЦ Бежанијска коса" се наводи да је директор КБЦ Бежанијска коса : "довео колеге у ситуацију немогућу за рад"... "да је болница која је 30 година била у успону и кадровски и просторно сада урушена, што осећају и пацијенти". У овом тексту новинар је назначио, као изворе ових информација „велика лекарска имена као што су угледни хирург проф. др Томислав Ранђеловић, управница Клинике за интерну медицину проф. др Мирјана Кротин, директор Хируршке клинике проф. др Драгољуб Билановић, директор Клинике за онкологију доц. др Мирослав Гранић, новоименовани заменик директора Ковчина проф. др Драган Павловић.." Наведене информације је, ипак, било потребно најпре добро проверити пре објављивања јер све демантују мере извршења, које се редовно, периодично достављају Институту за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" у вези рада КБЦ " Бежанијска коса" . Оне показују да је већина организационих јединица КБЦ"Бежанијска коса" у првих шест месеци ове године испунила план, док су неке организационе јединице, у овом периоду, испуниле годишњи план упркос недостатку кадра. Напомињемо да су одређени извори (директор Хируршке клинике проф. др Драгољуб Билановић) јавно (али не и иступањем у истом дневном листу) демантовали своје учешће у давању ових информација.

Најозбиљније крешење Кодекса новинара Србије учињено је при објављивању коментара читалаца на текст Теме дана под насловом „Истрагом против корупције у здравству“, публикован у Политици од 29. јуна 2011. године. У једном од коментара објављени су подаци пацијента, који је лечен у КБЦ Бежанијска коса, уз злонамерно повезивање смртног исхода са кваром апарата. На овај начин се нарушава поштовање приватности, али и подстичу неутемељени страхови међу читаоцима, што све представља најекстремнији начин кршења етичког кодекса новинара Србије. (У прилогу: 1. коментар читаоца Ковиљке Јакшић и 2. упутство редакције Политике за слање коментара). Коментар читаоца Ковиљке Јаксиц | 29/06/2011 15:12Пре свега да честитам Политици на одличној "Теми дана". Неиздрживо је даље са овим степеном корупције и безакоња. У КБЦ "Бежанијска коса" дана 14.04.2011 године умро је пацијент СМ иначе лекар из Косовске Митровице, стар 47 година, пренет хитно у КБЦ Бежанијска коса са неодређеним сметњама кардиоваскуларног система. Да је радио скенер диференцијална дијагностика би била обављена и дисекантна анеуризма аорте можда збринута у другој институцији. Али ЦТ није радио дуго времена. Када би његова породица ово знала могла би да тужи КБЦ и наплати штету много већу, него што кошта поправка скенера. Ако ћемо чињенице багателисати, замислимо да смо баш ми били тај пацијент из Косовске Митровице???? Ако Министар Станковић ово није знао-сад зна! Напред Станковићу! "Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ОНЛИНЕ задржава право да – уколико их процени као неумесне – скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, увреду, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ОНЛИНЕ нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за коментаре и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима." На основу свега наведеног , предлажемо да Комисија размотри претходно изнете наводе образложене у овом Приговору поводом објављених текстова Блиц, 05/07/2011 – "Лекари траже смену директора у КБЦ Бежанијска коса"; Новости, 06/07/2011 – "Доктори смењују директора"; Политика, 06/07/2011 – "Одлука о директору КБЦ Бежанијска коса у рукама градских одборника" изврши процену и донесе Одлуку којом ће утврдити да је наведеним текстовима повређен Новинарски кодекс и обавеже наведене дневне новине на објављивање тако донете Одлуке Комисије за жалбе.

Прилог: Пуномоћје за заступање Пуномоћник Клиничко болничког центра "Бежанијска коса" Адвокат Весна Милановић 11000 Београд, Ресавска бр. 36/II

ОДГОВОР на приговор КБЦ „Бежанијска коса“, од 28.09.2011. са допуном од 19.10.2011.

„Ringier Axel Springer“ doo као издавач дневних новина „Блиц“ се овим путем изјашњава на рубрицирани приговор и његову допуну као што следи:

I Приговор није јасан.

Осим општег незадовољства директора подносиоца приговора писањем Блица, из текста приговора није јасно који су правни аргументи који би ишли у прилог тврдњи да наводи текста објављеног у дневним новинама „Блиц“, 05.07.2011. под насловом: "Лекари траже смену директора у КБЦ Бежанијска коса", повређују одредбе Кодекса новинара Србије.

У даљем тексту одговора „Рингиер Аxел Спрингер“ доо ће се изјашњавати само на одрдбе које се тичу писања дневног листа „Блиц“

II Приговор је недозвољен притисак на медије у смислу чл. 2. Закона о јавном информисању и поднет је од стране неовлашћеног лица.

Ми сматрамо да наведени приговор представља злоупотребу овлашћења директора здравстване установе. Разумели би смо да је приговор поднео директор здравствене установе као физичко лице због извештавања о његовом раду, што је суштина овог приговора. Међутим, овја приговор подноси здравствена установа, а у суштини се ради о приговору њеног директора.

Злоупотребом ауторитета установе и изједначењем установе и њеног директора, што није случај, „Ringier Axel Springer“ doo скреће пажњу Савету да директор користећи се својим овлашћењима користи установу да би спречио слободно извештавање јавности о његовом раду.

III Наводи из приговора који се односе на текст објављен у дневном листу „Блиц“ нису тачни.

Молимо Комисију за жалбе да примети да није тачан следећи навод из приговора: У тексту у Блицу, 05/07/2011 – "Лекари траже смену директора у КБЦ Бежанијска коса" се наводи да је директор КБЦ Бежанијска коса: "довео колеге у ситуацију немогућу за рад"... "да је болница која је 30 година била у успону и кадровски и просторно сада урушена, што осећају и пацијенти".

Горе наведено није тачно јер дневни лист „Блиц“ није известио да је директор КБЦ Бежанијска коса довео колеге у ситуацију немогућу за рад..., као што се погрешно наводи у приговору, већ је своје читаоце известио о томе да је 14 најеминентнијих лекара КБЦ „Бежанијска коса, у свом писму које су потписали, навело да је директор установе, др. Владимир Ковчин, између осталог, довео колеге у ситуацију немогућу за рад.

Према томе, дневни лист “Блиц” није навео у какву је ситуацију директор установе довео своје запослене, већ је навео шта о директору у писму наводе његове колеге.

Према томе, стриктно узевши, овај навод се не односи на рад установе већ на рад колеге, док је формални подносилац овог приговора здравствена установа, а не њен директор.

Следствено наведеном, слободни смо да приметимо да се директор здравствене установе КБЦ Бежанијска коса, очигледно поистовећује са целом установом.

Међутим, молимо вас да приметите да је директор КБЦ Бежанијска коса, само део те установе, баш као и осталих 14 лекара, потписника писма чији су наводи пренети у тексту.

Према томе, у овом случају скрећемо пажњу да постоји озбиљна сумња да директор подносиоца овог приговора злоупотребљава своја директорска овлашћења у намери да новине одврати од негативног писања о њему, што је забрањено у складу са чланом 2. Закона о јавном информисању (ЗЈИ) .

Иако сматрамо да је овај приговор поднет од стране неовлашћеног лица, да је његова намера ометање слободе изражавања и да су наводи из приговора нетачни и нејасни, опреза ради изјашњавамо се, даље на његове наводе као што следи:

Наводи објављени у дневним новинама „Блиц“, 05.07.2011. у оквиру текста под насловом: "Лекари траже смену директора у КБЦ Бежанијска коса", не повређују одредбе Кодекса новинара Србије, из следећих разлога:

IV Објављивање информација из текста под насловом: "Лекари траже смену директора у КБЦ Бежанијска коса", је слободно у складу са Законом и Кодексом новинара Србије.

Дневни лист „Блиц“ је у предметном тексту известио читаоце о информацијама о којима јавност има оправдан интерес да зна, у смислу чл. 4. ЗЈИ.

Дешавања о којима је реч у здравственој установу, која се финансира из буџета РС и у којој се лече грађани Србије је свакако информација о којој јавност има оправдан интерес да зна. Због тога, извештавање о раду њеног директора и преношење да 14 лекара здравствене установе притужује на рад њеног дирктора је свакако вест о којој читаоци имају право да буду обавештени у складу са Законом и Кодексом новинара Србије.

Скрећемо пажњу, да је то не само право јавног гласила, већ и његова законска обавеза, тј. да слобода изражавања ужива нарочиту заштиту Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (ЕК), као један од суштинских темеља демократског друштва. Према томе, дневне новине „Блиц“ имају право да саопштавају информације од јавног значаја, у складу са чланом 1. и 2. Закона о јавном информисању (ЗЈИ) .

V Новинар је показао дужну новинарску пажњу пре објављивања предметних информација.

Новинар се, поступајући у свему у складу са чл. 3. ЗЈИ , којим је прописан стандард дужне новинарске пажње, обратио директору подносиоцу приговора, КБЦ „Бежанијска коса“, како би му омогућио да се изјасни на наводе из писма његових колега.

Новинар је затим и веродостојно и потпуно читаоцима пренео оно што је директор подносиоца приговора изјавио том приликом. Према томе, новинар је са пажњом примереном околностима пре објављивања текста извршио све оне радње које су потрабне за објављивање тачне, објективне и потупне информације, о приговору 14 доктора на рад директора здравствене установе, и о директоровом одговору на притужбе својих колега.

Новинар је, вршећи свој новинарски посао и трагајући за истином, пренео информације које је добио увидом у писмо које је потписало 14 лекара запослених у КБЦ „Бежанијска коса“, заједно са информацијама које је добио од директора установе. При томе, новинар није стављао своје коментаре на пренете информације, већ је читаоцима остављено да донесу коначан закључак када прочитају текст.

У оваквом случају нема говора о одговорности листа, чему у прилог говори и пракса Европског суда за људска права, а посебно наводи из образложења следећих пресуда:

• Европски суд за људска права је заузео став да новинар не одговара ако је верно пренео оно што му је други саопштио, а кажњавања у таквом случају може да буде оправдано само када постоје нарочито јаки разлози (Јерсилд в. Денмарк, 23.9.1994, став 35, Педесен анд Бадсгард в. Денмарк, 17.12.2004, став 77).

• У Тхома против Луксембурга, Европски суд за људска права је изјавио: “Општи услов за новинаре да се систематски и формално дистанцирају од садржаја навода који би могао да увреди или провоцира друге или оштети њихов углед није у складу са улогом штампе да пружи информације о актуелним дешавањима, мишљењима и идејама."(пресуда од 29.03.2001., представка бр. 38432/97, став 64).

VI Објављене информације су информације о којима јавност има оправдан интерес да зна, у смислу члана 4. став 1. ЗЈИ.

Новинар је, вршећи свој новинарски задатак, истраживао и објавио информације, о којима јавност има оправдан интерес да зна, у складу са чланом 4. ЗЈИ.

Уместо да се, (уколико је имао још нешто да каже на наводе из писма својих колега), обрати новинама и читаоцима додатно објасни ситуацију у здравственој установи КБЦ Бежанијска коса, и на тај начин отклони сваку сумњу у погледу функционисања ове установе за време вршења своје директорске функције, он, кријући се иза здравствене установе у њено име подноси приговор поводом текста објављеног у дневним новинама „Блиц“.

Информација да је 14 еминентних лекара запослених у КБЦ Бежанијска коса потписло писмо у којем износе своје притужбе на рад директора ове здравствене установе, јесу информације о којима јавност има оправдан интерес да зна, у складу са чланом 4. ЗЈИ , и њихово објављивање је слободно без обзира на начин на који су прибављене, на основу члана 4. став 2. ЗЈИ.

VII Директор подносиоца приговора је у време објављивања текста био носилац јавне функције.

Скрећемо пажњу суду да је, подносилац приговора у време објављивања текста био директор КБЦ „Бежанијска коса“ односно носилац јавне функције у смислу члана 9. ЗЈИ , тако да су његова права на заштиту приватности, части и угледа ограничена, ако је информација важна за јавност с обзиром на чињеницу да лице на које се односи информација врши одређену функцију, а што је овде случај.

Због тога, уз дужно поштовање директора подносиоца представке, он је у тексту споменут како би читаоци били извештени о околностима које се тичу искључиво вршења његове функције и према закону, извештавање о његовом раду а посебно о чињеници да је 14 његових колега притуживало на његов рад, значи, да овакво извештавање он мора да трпи.

Очигледно да директор подносиоца приговора не разуме да новине имају право (и обавезу) да у складу са законом, користећи се слободом изражавања, потпуно и објективно извештавају читаоце о раду директора те установе, чак и када не постоји тако значајан повод као што је озбоиљна критика 14 колега на озбиљне пропусте у раду чији је резутат лоше стање у установи у којој се лече грађани Србије.

Ми разумемо да свако има право да се жали Савету, али смо дубоко уверени да овај приговор није последица повреде Закона и Кодекса новинара Србије, већ жеља директора установа да ућутка медије како не би извештавали о његовом раду.

Неразумевање слободе изражавања и права јавних гласила да пишу о директору подносиоца приговора, се најбоље види из навода приговора који се тичу тога да ли је после објављивања текста директор смењен или није. Такви наводи спадају у домен персоналних и кадровских решења и припадају свери политике а не права.

Као и приликом објављивања текста, тако и сада, ми смо уверени да је текст у свему објављен у складу са Законом и Кодексом, и молиимо Савет да нас заштити од неоснованих и злонамерних притужби чији је циљ ван права а чији је основ дубоко неразумевање слободе изражавања функционера у здравству.

У складу са свим напред наведеним, молимо да Комисија за жалбе Савета за штампу одбаци овај приговор као недозвољен, односно да га одбије као неоснован.

У Београду, 23.11.2011.

Дневни лист „Блиц“, чији је оснивач „Ringier Axel Springer“ doo

Додатни одговори Блица

Пажњи. г-ђе Гордане Новаковић

Генералног секретара Савета за штампу

ОДГОВОР

1. Питање за све три редакције - да ли је новинар, или редакација, пре објављивања текста била упозната са тим да постоји и друго писмо - против смене директора које је према наводима подносиоца жалбе, потписао "дупло већи број запослених"?

Одговор:

Ми нисмо биили упознати са постојањем других писама против смене директора, које је наводно потписао “дупло већи број запослених”. Ми не знамо да ли такво писмо постоји и ако такво писмо постоји вест читаоцима је да постоји захтев колега за смену а ако постоје друге колеге које ту смену не подржавају.

2. Уколико јесте, због чега није објављена и ова информација?

Одговор:

Видети одговор под 1.

3. Питање за "Политику" и "Блиц" - да ли је након седнице Скупштине града на којој је, према сазнањима листа, требало да буде смењен диркетор Ковчин, објављена информација да се то није догодило или да о томе није ни било расправе?

Одговор:

Блиц је објавио информацију о резултатима седнице скупштине града.

4. Уколико није, због чега сте сматрали да та информација не треба да буде објављена?

Одговор:

Видети одговор под 3.

Одговор Златице Радовић, новинара "Вечерњих новости" на жалбу КБЦ „Бежанијска коса“ "Написала сам само један текст о КБЦ "Бежанијска коса" и пошто др Ковчин није желео да коментарише сваку оптужбу понаособ, а лекари нису желели да говоре под именом и презименом, нисмо се више бавили овом темом. У тексту "Доктори смењују директора", који је објављен у "Новостима" написано је све што ми је др Кончин рекао у телефонском разговору. Мени није помињао постојање другог писма и зато нисам ни знала за њега".

С поштовањем

Златица Радовић,новинар "Вечерњих новости"

Одговор Политике

Поштовани,

Поводом приговора и допуне приговора Клиничко болничког центра „Бежанијска коса“, Бежанијска коса б.б., чији је законски заступник директор Владимир Ковчин, а преко пуномоћника адвоката Весне Милановић из Београда, Ресавска улица 36/2 шаљемо Вам следећи

ОДГОВОР

Редакција листа Политика пажљиво је размотрила приговор и допуну приговора, анализирала поменуте текстове као и остале чињенице које се наводе у допису и закључила да неме никаквог основа за тврдњу да смо текстовима повредили Новинарски кодекс.

У приговору који је упућен Комисији за жалбе Савета за штампу изнета је тврдња да је Политика прекршила новинорски кодекс објављивањем кометара читалаца на текст „Истрагом против корупције у здравству“ од 29.јуна 2011. године. У прилогу је цитиран коментар читаоца као и „правило слања коментара“ које је јасно истакнуто на нашем веб сајту.На тај начин је и изнет аргумент који оспорава претхондо изнету тврдњу јер на сајту јасно стоји да РЕДАКЦИЈА НЕ ОДГОВАРА ЗА СТАВОВЕ ЧИТАЛАЦА ИЗНЕСЕНЕ У КОМЕНТАРИМА. Коментар читаоца је као што му и име каже КОМЕНТАР ЧИТАОЦА и није плод новинарског рада и не могу се бркати појмови читалаца и новинара.Због тога,у складу са изнетим чињеницама, сматрамо да у овом случају нема повреде новинарског кодекса.

У другом случају који је изнет у допуни приговора наводи се, да је у тексту „Одлука о директору КБЦ Бежанијска коса у рукама градских одборника“ објављеном 6. јула 2011. године, изнет преурањем закључак о смени директора, да се врши притисак на читаоце понављањем термина „оптужбе“, „разрешење“, „смена“, као и да текст има хушкачки карактер.У потпуноси одбацујемо овакве тврдње јер било ко да прочита овај текст може да се увери да он не доноси преурањене закључке о смени директора о чему сведочи и последњи пасус : „Да ли ће Ковчин бити разрешен знаће се после усвајања дневног реда седнице Скупштине која почиње данас“. Такође, сматрамо да је поменути текст уравнотежен, садржи изјаве обе супростављене стране те да објективно даје слику збивања у овом здравственој установи. Што се тиче оцене о „хушкачком тону“ сматрамо да то нема никакве везе за политикиним текстом већ да се ради о потпуно произвољним констукцијама неведеним у приговору.

Одговори на допунска питања

Поштовани,

Поводом Вашег захтева везаног за жалбу коју је поднео адвокат директора КБЦ „Бежанијска коса“ шаљемо Вам одговоре на допунска питања која сте нам проследили.

1. Да ли је новинар, или редакција, пре објављивања текста била упозната са тим да постоји и друго писмо - против смене директора које је према наводима подносиоца жалбе, потписао "дупло већи број запослених"?

2. Уколико јесте, због чега није објављена и ова информација?

Новинар „Политике” када је сазнао за збивања у КБЦ „Бежанијска коса” позвао је лекаре који су писали писмо против директора болнице, као и самог директора, што је професионално и коректно, односно у тексту смо имали две супротстављене стране. Отишли смо и корак даље, звали смо и надлежне, Секретаријат за здравство, што је такође објављено у тексту. Нисмо знали да је постојало друго писмо - писмо подршке директору, нико од наших саговорника нам то није рекао. Данас можемо само да претпостављамо да је за то знао директор болнице, њему смо дали прилику да одговори на оптужбе лекара, тако да је имао и могућност да нас обавести о писму подршке њему као директору болнице. Он то није учинио, да јесте, звали бисмо и те лекаре.Објављени текст је информација о догађајима у болници "Бежанијска коса" поткрепљена чињеницама и изјавама саговорника. У њему нема ничег хушкачког нити је био једностран. Директор болнице "Бежанијска коса" имао је прилику да у разговору за "Политику" да изјаву и све објасни што није учинио. После објављеног текста контактирали смо га поново, одбио је да разговара на ту тему, уз образложење да ће се сам јавити за неколико дана. То није учинио. Не разумемо због чега се пет месеци касније подноси пријава о тексту, који је професионално написан, и због чега директор сада реагује нападима, а имао је прилику да објасни све што се догађало у болници и да изнесе све аргументе које је желео.

3. Да ли је након седнице Скупштине града на којој је, према сазнањима листа, требало да буде смењен директор Ковчин, објављена информација да се то није догодило или да о томе није ни било расправе?

4. Уколико није, због чега сте сматрали да та информација не треба да буде објављена?

У извештају са седнице Скупштине града одржане 6. јула 2011. године, (текст „Прекројена градска каса”, 21. страна) наведено је да је Драган Павловић именован за заменика Клиничко-болничког центра „Бежанијска коса”. То је и једино помињање КБЦ-а „Бежанијска коса” на седници од 6. јула,

када је реч о именовањима и разрешењима у надлежности скупштине града. Иначе, о именовањима и разрешењима руководилаца јавних комуналних предузећа и установа за које је надлежан град Београд, одборници никада не расправљају, односно, такве одлуке се усвајају по скраћеном поступку. Сматрамо да би било беспредметно наводити у извештају са те или било које друге седнице нешто о чему није није било речи.

Редакција листа Политика

На основу члана 24 Статута Савета за штампу и чланова 10. и 11. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Миљенко Дерета, Љиљана Смајловић, Петар Јеремић, Стојан Марковић, Небојша Спаић, Божо Прелевић, Зоран Ивошевић, Тамара Скрозза, Славиша Лекић и Филип Шварм, на седници одржаној 15.12. 2011. године, доноси следећу

ОДЛУКУ

којом се одбија жалба Клиничко-болничког центра "Бежанијска коса". Комисија је одлучила да листови "Блиц", "Вечерње новости" и "Политика", објављивањем текстова "Лекари траже смену директора у КБЦ Бежанијска коса" ("Блиц", 5.7.2011), "Доктори смењују директора" ("Новости", 6.7.2011.) и "Одлука о директору КБЦ Бежанијска коса у рукама градских одборника" ("Политика", 6.7.2011) нису прекршили одредбе Кодекса новинара Србије.  

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Подносилац жалбе сматрао је да су поменутим текстовима повређен Кодекс новинара Србије јер се стиче утисак да је „незнатна група лекара која очигледно има приступ одређеним дневним листовима ради пласирања нетачних и непотпуних информација, објављивањем оваквих текстова, заједнички покушала да изврши притисак и утиче и на јавно мњење и на градску скупштину, како би се изазвала смена диркетора КБЦ Бежанијска Коса, за шта не постоје разлози“. Новинарима је, како је наведено, предочено и друго писмо, које је потписао већи број запослених, а који су подржали рад директора ове установе. Истакнуто је, такође, да упркос томе што су најавили смену директора Владимира Ковчина, поменути листови нису након седнице Скупштине града објавили да смена директора није ни била на дневном реду.

Комисија за жалбе је, на основу одговора све три редакције на жалбу, као и допунских информација које су затражене и од подносиоца жалбе и од редакција, закључила, међутим, да је друго писмо (подршке директору) упућено тек 1. августа 2011. године, односно да новинарима никако није могло бити познато када су почетком јула писали текстове. Чланови комисије истакли су и да су све три редакције понудиле директору да одговори на наводе које је у отвореном писму изнело 14 лекара КБЦ-а. Већина чланова комисије сматрала је и да то што касније није објављено да директор није смењен не може бити разлог да се се закључи како је наведним текстовима прекршен Кодекс новинара Србије.

Како је оцењено, новинари су у тренутку објављивања текстова, на основу информација из својих извора, имали разлога да верују да ће до смене доћи. Ова одлука није донета једногласно јер су два члана Комисије, Зоран Ивошевић и Петар Јеремић, сматрала да је реч о недовршеним информацијама, које су захтевале да се, након одржане седнице Скупштине града Београда, објави да до најављене смене директора КБЦ „Бежанијска коса“ ипак није дошло. По њима, прећуткивање епилога представља повреду одељка IV, тачка 3 Кодекса новинара Србије.

Такође, чланови Комисије Тамара Скрозза и Филип Шварм сматрали су да је "Политика" повредила Кодекс објављивањем на свом веб сајту кометара читаоца којим се доводи у везу смрт пацијента са неисправношћу скенера у КБЦ "Бежанијска коса" .

Због тога, Комисија указује и на то да добри новинарски обичаји налажу да се, кад год је то могуће, вест испрати до краја, као и да редакције, нарочито оне у којима постоје модератори, јесу одговорне за кометаре читалаца које објављују на својим веб сајтовима и не могу избећи одговорност једноставном „објавом“ да не стоје иза ставова својих читалаца.

Београд, 15.12.2011.

Председавајућа Комисије за жалбе
Љиљана Смајловић