Жалбени поступци

НАПОМЕНА: Користите ћирилична словa

Хелсиншки одбор за људска права у Србији против "Информера" и "Вечерњих новости"

Жалба решена: прекршај кодекса
Хелсиншки одбор за људска права у Србији
"Информер" и "Вечерње новости"
Штампано издање и интернет
13.11.2013.

У неколико штампаних медија у Србији од 12. новембра 2013, води се кампања застрашивања и дискредитације председнице Хелсиншког одбора у Србији Соње Бисерко, поводом позива Републике Хрватске да она буде сведок у спору Хрватске и Србије пред Међународним судом правде.

Текстовима које прилажемо уз ову жалбу нарушен је Кодекс новинара Србије, пре свега чланови III и IV. Хелсиншки одбор оцењује да је циљ објављивања имена сведокиње, као и наведених текстова у Вечерњим новостима и Информеру, њена дискредитација и застрашивање, односно угрожавање њене безбедности практично отвореним позивањем на линч.

Противно међународноправним узусима и пракси да се имена сведока у међудржавним споровима “чувају као тајна како им не би била угрожена безбедност”, неколико листова објавило је име Соње Бисерко, као потенцијалног сведока. То је учињено у дневним листовима: Блиц, у тексту „Соња Бисерко сведок Хрватске у тужби за геноцид против Србије“ (12. новембар 2013), Политика у коментару Јелене Церовине „Добри пријатељи иду на суд“ (13. новембар 2013, стр. 5) и Вечерње новости у антрфилеу „Бисерко за Загреб“ (13. новембар 2013, стр 3). Текстови су у прилогу.

Индикативно је да је Политика информацију о тајности имена објавила 14. новембра, дан након што је објавила пуно име и презиме Соње Бисерко у поменутом коментару који је заправо и покренуо медијску кампању против сведокиње.

Вечерње новости су 16. новембра објавиле интервју са шефом правног тима који заступа Србију у спору са Хрватксом Сашом Обрадовићем који каже: „Немамо право да три месеца пред почетак суђења објављујемо имена сведока, јер би то угрозило њихову сигурност“. Прва претресна расправа заказана је за 3. март 2014. године. Према његовим тврдњама, са хрватском страном је направљен договор да се о доказима не говори у јавности. „Тиме нико не добија. Само се подижу страсти“, каже Обрадовић.

На основу информација у листу Блиц који је први објавио име сведокиње 12. новембра, закључујемо да је она дошла управо из државних институција. Извор информације није наведен, што упућује на закључак да је онај ко је дао информацију знао да не сме да је објави или и сам био свестан тежине те информације и последица њеног објављивања. Сматрамо да је и на новинарима, а пре свега уредницима, одговорност да пажљиво процене када ће пристати да објаве неку вест или информацију, имајући у виду последице које објављивање може имати.

У члану IV Кодекса новинара Србије (новинарска пажња), став 2, стоји да новинар не сме слепо да верује извору информација. Новинар мора да води рачуна о томе да извори информација често следе своје интересе или интересе друштвених група којима припадају и прилагођавају своје исказе тим интересима. У смерницама новинарима у овом ставу наводи се да читаоци морају да буду обавештени о непосредној користи коју извор може остварити од објављивања информације. Ако извор има непосредан интерес, или настоји с неким да се обрачуна, читаоци морају о томе да буду обавештени.

Жалбу подносимо и поводом следећих текстова:

1. „Протерајте ову жену из Србије“, најављено и на насловној страни листа Информер 13. новембра 2013. године.

2. „Рат против сопствене државе“ (наднаслов: „Да ли ће Србија реаговати на најављено сведочење Соње Бисерко у корист Хрватске по тужби за геноцид“; поднаслов: „Основно правно питање је о чему ће Бисерко сведочити кад није била непосредни учесник догадјаја“, „Може се оспоравати и њен кредибилитет јер је од Стјепана Месића добила орден кнеза Трпимира“); објављено у Вечерњим новостима 23. новембра 2013. Овај текст најављен је и на насловној страни, са насловом „Соња Бисерко у рату против своје државе“. (Објављивање текста је најављено у Вечерњим новостима и 22. новембра).

3. Наслов у Политици “Није јасно о чему ће сведочити Соња Бисерко” на 1. и 7. страници, 24. новембар 2013.

Реч је заправо о интервјуу са познатим стручњаком међународног права др Тибором Варадијем, из кога је наслов тенденциозно извучен.

Сматрамо да је у наведеним текстовима нарушен члан III Кодекса новинара Србије који се односи на одговорност новинара; у ставу 1, стоји да је новинар пре свега одговоран својим читаоцима и да ту одговорност не сме да подреди интересима других, а посебно интересима издавача, владе и других државних органа. „Новинар се мора супротставити свима који крше људска права или се залажу за било коју врсту дискриминације, говор мржње и подстицање насиља“. У ставу 4. пише да новинар мора бити свестан опасности од дискриминације коју могу да шире медији и учиниће све да избегне дискриминацију засновану на (...) политичком и другом мишљењу.

Оба текста позивају државу да предузме репресивне мере против потенцијалне сведокиње Соње Бисерко и крше право на заштиту сведока и слободу говора, што спада у основна људска права.

Наведени текстови из Информера и Вечерњих новости садрже карактеристике говора мржње који код читалаца треба да изазову презир и осећање непријатељства према Соњи Бисерко са циљем да је застраше. Судећи по коментарима на wеб страницама наведених листова објављени текстови подстичу и на насиље. (Нпр: коментар на сајту Вечерњих новости: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:465057-Sonja-Biserko-svedoci-protiv-sopstvene-zemlje (последњи пут виђено 24. новембра 2013.): Горан5 23. новембар 2013. 16:11 #2727316 „Најбоља ствар коју држава може да уради је да јој укине обезбеђење. Све остало ће се решити само“.

Овакви текстови практично поручују грађанима да је такво понашање према сведокињи легитимно И друштвено оправдано.

Подвлачимо и да су Вечерње новости потпуно свесне последица које текст „Рат против сопствене државе“ може да изазове, с обзиром да су само неколико дана раније објавиле горе цитирану изјаву шефа правног тима Србије Саше Обрадовића.

Посебну тежину у овој кампањи застрашивања, дефамације и претњи насиљем дају изјаве јавних личности попут шефа посланичке групе Српске напредне странке Зорана Бабића, председника Асоцијације избегличких удружења из Хрватске Милојка Будимира, посланице ДСС Санде Рашковић Ивић (цитирани у Информеру „Протерајте ову жену из Србије“); академика Смиље Аврамов, Мирослава Свирчевића из Балканолошког института САНУ, професора кривичног права Милана Шкулића и других у Вечерњим новостима („Рат против сопствене државе“).

Вечерње новости у спорном тексту користе исту матрицу као током ратова деведесетих. Осим тога, академик Смиља Аврамов понавља и низ неистина које су до сада више пута демантоване, што би требало да буде познато сваком новинару који пише о Хелсиншком одбору. Нетачно је да је Соња Бисерко избачена из СИП, као и да је Хелсиншки одбор међународна организација.

Полиција поседује и информације о бројним претњама насиљем које су последњих година упућиване Соњи Бисерко лично и Хелсиншком одбору.

Оно што посебно забрињава јесте контекст у коме су текстови које наводимо објављени. Подсећамо да су у Србији веома активне неонацистичке, и организације екстремне деснице које су, осим што пропагирају идеологију национализма, крви и тла, виновници бројних инцидената против представника мањина, заштитника људских права и политичких неистомишљеника.

Због свега овога, а посебно забринути због могућих последица, молимо вас да ову жалбу размотрите по хитном поступку. У прилогу вам достављамо текстове - молимо вас да их и ви анализирате.

Подносилац жалбе:

Хелсиншки одбор за људска права у Србији

Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Зоран Ивошевић, Љиљана Смајловић, Тамара Скрозза, Филип Шварм, Петар Јеремић, Стојан Марковић, Божо Прелевић и  Владо Мареш, на седници одржаној 12.12.2013. године, једногласно доноси

ОДЛУКУ

Текстом „Протерајте ову жену из Србије“, објављеним 13. новембра 2013. године, дневни лист „Информер“

1.прекршио је тачку 1. Одељка IV (Одговорност новинара) о обавези новинара да се супротстави свима који крше људска права или се залажу за било коју врсту дискриминације, говор мржње и подстицање насиља
2.прекршио је тачку 4. Одељка V (Новинарска пажња) по којој новинар мора бити свестан опасности од дискриминације коју могу да шире медији и мора да учини све да избегне

Налаже се дневном листу „Информер“ да ову одлуку објави најкасније у трећем наредном броју од дана достављања одлуке.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Хелсиншки одбор за људска права, поднео је, уз сагласност Соње Бисерко, жалбу сматрајући да је спорним текстом прекршен Кодекс новинара у делу који се односи на дискриминацију и ширење мржње засноване на политичком и другом мишљењу. Текст, како је наведено, позива државу да предузме репресивне мере против Соње Бисерко, потенцијалне сведокиње у судском процесу који Хрватска води против Србије пред Међународним судом правде у Хагу.“Текст садржи карактеристике говора мржње који код читалаца треба да изазову презир и осећање непријатељства према Соњи Бисерко са циљем да је застраше. Посебну тежину тој кампањи застрашивања, дефамације и претњи насиљем дају изјаве јавних личности, попут шефа посланичке групе СНС, председника Асоцијације избегличких удружења из Хрватске, посланика..“ Подносилац жалбе верује да је сигурност Соње Бисерко угрожена оваквм писањем, јер се грађанима шаље порука да је насиље према њој оправдано.

Редакција „Информера“ није одговорила на жалбу

Чланови Комисије прихватили су мишљење подносиоца жалбе да овакво извештавање није у складу са етичким правилима професије, јер наслов и текст директно позивају на репресију према Соњи Бисерко. „Информер“ недвосмислено сугерише да је треба казнити због сведочења пред Међународним судом правде, чиме се крше њена људска права, а она дискриминише по основу другачијег мишљења. По мишљењу чланова Комисије, посебно су неприхваљиве увреде на рачун Соње Бисерко које изговарају неки од „Информерових“ саговорника, а цео текст је интониран тако да код читалаца изазове мржњу и презир према њој. Комисија је, због свега овога, једногласно одлучила да је „Информер“ прекршио Кодекс новинара и наложила листу да објаву ову одлуку.

Београд, 12.12.2013.                                                                        Председавајући
                                                                                                          Зоран Ивошевић

 

На основу чланова 22. и 24. Статута Савета за штампу и чланова 15. и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Зоран Ивошевић, Љиљана Смајловић, Тамара Скрозза, Филип Шварм, Петар Јеремић, Стојан Марковић, Божо Прелевић и  Владо Мареш, на седници одржа ној 12.12.2013. године, доноси

ОДЛУКУ

1.Текстом „Србију у Хагу брани осам сведока“, односно атрфилеом „Бисерко за Загреб“ у оквиру тог текста, објављеним 13. новембра 2013. године,  дневни лист „Вечерње новости“ није прекршио одредбе Кодекса новинара Србије.

2. Коментарима испод текста „Рат против сопствене државе“ прекршио је тачку 1. Одељка IV (Одговорност новинара) и тачку 4. Одељка  V (Новинарска пажња) о обавези новинара да се супротстави свима који крше људска права или се залажу за било коју врсту дискриминације, говор мржње и подстицање насиља, као и да учини све да избегне дискриминацију засновану, између осталог, на политичком и другом мишљењу.

Налаже се „Вечерњим новостима“ да ову одлуку објаве у онлајн издању најкасније у року од три дана од дана достављања одлуке.

 ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Хелсиншки одбор за људска права поднео је, уз сагласност Соње Бисерко, жалбу јер је лист, како је наведено, „противно међународноправним узусима и пракси да се имена сведока у међудржавним споровима чувају као тајна како им не би била угрожена безбедност“, објавио име Соње Бисерко као потенцијалног сведока Републике Хрватске у спору са Србјом пред Међународним судом правде. Осим тога, текстом „Рат против сопствене државе“ и онљн коментарима испод текста, „Новости“ су, по мишљењу подносиоца жалбе, прекршиле одредбе Кодекса новинара које се односе на забрану дискриминације, говора мржње и подстицања на насиље. Текст, како се истиче, позива државу да предузме репресивне мере против Соње Бисерко са циљем да се она застраши.Судећи по коментарима којиу прате текст, текст подстиче и на насиље, јер се њиме читаоцима поручује да је такво понашање оправдано и легитимно.

Редакција „Вечерњих новости“ није одговорила на жалбу.

Чланови Комисије закључили су да само објављивање информације да је Соња Бисерко сведок не представља кршење Кодекса, што је већ објашњено у одлукама о жалбама на текстове које су објавили „Блиц“ и „Политика“. Такође, Комисија је једногласно одлучила да је објављивањем коментара читалаца који садрже говор мржње, увреде и претње Соњи Бисерко, прекршен Кодекс новинара. Комисија је на једној од претходних седница већ заузела став о томе да је редакција одговорна за коментаре читалаца, односно да се коментари сматрају саставним делом текста, па и у овом случају закључено да су „Вечење новости“ одговорне за објављење коментаре.

Комисија, међутим, није успела да усагласи одлуку да ли су ове одредбе Кодекса прекршене и самим текстом „Рат против сопствене државе“, јер су „за“ гласала четири члана Комисије, „против“ два, а док су два била „уздржана“. Део чланова Комисије сматрао је да позивање на „мишљења у јавности“ да Соњи Бисерко треба одузети држављанство, и истицање да је реч о томе да она сведочи против сопствене државе и да то многи сматрају издајом, представља кршење Кодекса јер подстиче на дискриминацију и мржњу према њој. При томе се нуде никакви докази да такви ставови у јавности заиста постоје, па се може претпоставити да их „Новости“ заправо саме креирају. Два члана Комисије имала су сасвим супротно мишљење, верујући да медији имају право на сопствену уређивачку политику која подразумева, између осталог, да могу слободно бирати саговорнике и коментарисати одређене информације. По њиховом мишљењу, Комисија нема права да „између редова“ тражи намеру „Новости“ да покрену кампању против Соње Бисерко. Два члана Комисије остала су неодлучна, па Комисија за жалбе није успела да усагласи одлуку о томе да ли су „Вечерње новости“ спорним текстом прекршиле одредбе Кодекса новинара Србије.

Београд, 12.12.2013.                                                                           Председавајући

                                                                                                             Зоран Ивошевић