Жалбени поступци

НАПОМЕНА: Користите ћирилична словa

Ксенија Радуловић против “Вечерњих новости”

Жалба решена: нема прекршаја кодекса
Ксенија Радуловић, директор Музеја позоришне уметности Србије
Вечерње новости
Штампано издање и интернет
19.05.2012.

Поштовани, Обраћам се поводом текста Вукице Стругар (Молијер - Писац људских порока, интервју с редитељем Е. Савином, Вечерње новости 19 мај 2012.) у којем ауторка у форми питања пласира клевету, наводећи да се “селекција Стеријиног позорја више и не коментарише, као да су сви од њега дигли руке“. Прослеђујем вам и допис који сам дана 19. маја 2012. послала редакцији Вечерњих новости, као и одговор г. Манојла Вукотића, главног и одговорног уредника ових новина. И Обраћам се на основу чланова И. 1.2.4.5. и ИВ.3. Кодекса новинара Србије јер сматрам да писање новинарке Стругар, не само у овом случају, представља кршење Кодекса. У тексту који је само непосредни повод за моје обраћање, Стругар је изрекла неистину: о Стеријином позорју, као водећем фестивалу у земљи, говори се у свим релевантним медијима.( Илустрације ради, само током последњих месец дана, у својству селектора дала сам интервјуе за Блиц, Политику, РТС (појединачно, емисије: Дневник 2, Беокулт, Читање позоришта), Тањуг, РТВ Војводину, Дневник, ТВ Аполо, Лудус, бројне радио емисије итд.) Током две године досадашњег мандата, управо Новости, у којима Стругар извештава о позоришту, једини су иоле релевантнан медиј на којем нисам имала прилику да о фестивалу и сама кажем бар једну реченицу. У овоме није спорно што Стругар пласира ставове о "небитности" фестивала, већ што не пласира и другачије ставове те тако задовољи минимум принципа објективног извештавања. Ово није новина и не односи се нити само на мене лично нити на последњи двогодишњи период. Напротив, и током протеклих година тј. рада мојих претходника, а посебно од промене концепта фестивала у правцу интернационализације те проширења програма у којем више нису заступљени искључиво национални, већ и инострани драмски писци, Стругар пласира становишта превасходно оних аутора који су се јавно декларисали као опоненти том концепту: нико не спори право појединих аутора на критику или незадовљство из тог или било ког другог разлога, али читаоци Новости имају право да чују и другу страну. С новинарком Стругар немам никакав лични однос нити имам намеру да улазим у разлоге таквог писања, те сходно томе у прилогу наводим (и) текстове који се и не односе на последњи двогодишњи период (тј. мој мандат), већ и од раније указују на одређени „модел“ једностраног извештавања. ИИ И да није спорно да се у било ком смислу фаворизују одређени ставови, установе и личности - спорно је да се рад оних других прећуткује.

Поводом обележавања јубилеја Музеја позоришне уметности Србије (чији сам директор) и презентације дигиталне базе позоришта у Србији као пројекта од општег значаја за културу Србије, Новости су биле једини иоле релевантан медиј који о томе није благовремено извештавао, није објављена ни вест. Тек после три недеље, када сам другим поводом сусрела г. Александра Бацковића, извршног директора Компаније Новости, и саопштила му да овакав поступак сматрам непрофесионалним, у року од сат времена позвала ме је новинарка М. Мирковић и затражила информације и изјаве за текст. Даље, културна јавност сећа се и једностраног текста Каранфилом на домаћине (12. мај 2010.) који потписује Стругар, поводом гостовања представе Путујуће позориште Шопаловић (текст: Љубомир Симовић, редитељ: Томи Јанежич) Атељеа 212 на фестивалу у Бриселу, а у вези с чим су јавности познати супротстављени ставови управе позоришта и редитеља из Словеније Томија Јанежића. Стругар (која није присуствовала гостовању представе у Бриселу) у тексту наводи само изјаве једне стране, управе Атељеа 212. Након тога, Јанежић у допису Новостима (Нисам човек који шири мржњу, 27. мај 2010.) демантује писање новинарке Стругар.

У одговору на Јанежичево реаговање (У реверу, ипак, каранфили, 28. мај 2010.) редакција подржава писање новинарке, додајући у антрфилеу саопштење позоришта Атеље 212 о високом професионализму новинарке Стругар. Новинарка Блица Тања Њежић (Позоришне игре на сцени и ван ње, 27. мај 2010) свој текст о овоме започиње реченицом: “Недавно гостовање Атељеа 212 (…), праћено једностраним извештајима овдашњих медија, поприлично је потресло добар део културне јавности и превазишло оквире позоришно-уметничких расправа.” Цитирајућí изјаве обе стране, Њежић наводи и изјаву тадашњег амбасадора Србије у Белгији, г. Радомира Диклића, који демантује једнострано писање те сведочи о успеху представе у Бриселу (догађај којем је и лично присуствовао). Сви поменути текстови доступни су на сајту. Молим Комисију да размотри овај допис.

Унапред хвала. Ксенија Радуловић, драматург из Београда директор Музеја пзоришне уметности Србије и селектор Стеријиног позорја

Нема одговора

На основу члана 24. Статута Савета за штампу и чланова 10. и 11. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Љиљана Смајловић, Божо Прелевић,Петар Јеремић, Стојан Марковић, Александар Ђивуљскиј, Зоран Ивошевић, Филип Шварм, Тамара Скрозза, Славиша Лекић и Предраг Аздејковић на седници одржаној 31.5. 2012. године једногласно доноси

ОДЛУКУ

да текстом „Молијер – писац љубавних порока“, објављеним 18.5. 2012. године, дневни лист „Вечерње новости“ није прекршио одредбе Кодекса новинара Србије.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Подносилац жалбе Ксенија Радуловић сматрала је да су објављивањем спорног текста прекршени чланови 1, 2, 4 и 5 из одељка о истинитости извештавања и члан 3 из одељка о новинарској пажњи Кодекса новинара Србије и то тиме што је ауторка интервјуа “у форми питања пласирала клевету, наводећи да се ‘селекција Стеријиног позорја више и не коментарише, као да су сви од њега дигли руке’.” Ксенија Радуловић, селектор Стеријиног позорја, навела је и да новинарка “Новости” последњих неколико година преноси мишљења “превасходно оних аутора који су се јавно декларисали као опоненти” и критичари новог концепта Стеријиног позорја, те да читаоци “Новости” немају прилику да чују и другу страну.

Ксенија Радуловић обратила се овим поводом и главном и одговорном уреднику “Вечерњих новости” Манојлу Вукотићу. Вукотић је, у одговору на њен допис, између осталог, навео да њена намера није исправљање било какве материјалне грешке или оцене, већ “бесмислен напад на једног новинара и једну редакцију, њен професионализам и њену уређивачку политику”.

Чланови Комисије за жалбе оценили су да текстом на који се односи жалба, односно спорним питањем новинарке, нису прекршене одредбе Кодекса новинара, јер је новинарка, постављајући питање саговорнику, изнела свој вредносни суд, а не чињеницу.

Комисија, међутим, изражава забринутост због примећене тенденције да “Вечерње новости” приликом извештавања о Стеријином позорју у великом броју случајева не поштују правило да се чује и друга страна, као и због тога што редакција “Новости” није показала спремност да омогући изношење другачијег мишљења. Чланови Комисије за жалбе сматрају да би редакције морале бити отворене за изношење различитих ставова и за могућност полемике.

Београд, 31.5.2012.

Председавајућа Комисије
Љиљана Смајловић