Жалбени поступци

НАПОМЕНА: Користите ћирилична словa

Хелсиншки одбор за људска права у Србији против "Блица", и "Политике"

Жалба решена: нема прекршаја кодекса
Хелсиншки одбор за људска права у Србији
"Политика", "Блиц", Вечерње новости" и "Информер"
Штампано издање и интернет
12.11.2013.

У неколико штампаних медија у Србији од 12. новембра 2013, води се кампања застрашивања и дискредитације председнице Хелсиншког одбора у Србији Соње Бисерко, поводом позива Републике Хрватске да она буде сведок у спору Хрватске и Србије пред Међународним судом правде.

Текстовима које прилажемо уз ову жалбу нарушен је Кодекс новинара Србије, пре свега чланови III и IV. Хелсиншки одбор оцењује да је циљ објављивања имена сведокиње, као и наведених текстова у Вечерњим новостима и Информеру, њена дискредитација и застрашивање, односно угрожавање њене безбедности практично отвореним позивањем на линч.

Противно међународноправним узусима и пракси да се имена сведока у међудржавним споровима “чувају као тајна како им не би била угрожена безбедност”, неколико листова објавило је име Соње Бисерко, као потенцијалног сведока. То је учињено у дневним листовима: Блиц, у тексту „Соња Бисерко сведок Хрватске у тужби за геноцид против Србије“ (12. новембар 2013), Политика у коментару Јелене Церовине „Добри пријатељи иду на суд“ (13. новембар 2013, стр. 5) и Вечерње новости у антрфилеу „Бисерко за Загреб“ (13. новембар 2013, стр 3). Текстови су у прилогу.

Индикативно је да је Политика информацију о тајности имена објавила 14. новембра, дан након што је објавила пуно име и презиме Соње Бисерко у поменутом коментару који је заправо и покренуо медијску кампању против сведокиње.

Вечерње новости су 16. новембра објавиле интервју са шефом правног тима који заступа Србију у спору са Хрватксом Сашом Обрадовићем који каже: „Немамо право да три месеца пред почетак суђења објављујемо имена сведока, јер би то угрозило њихову сигурност“. Прва претресна расправа заказана је за 3. март 2014. године. Према његовим тврдњама, са хрватском страном је направљен договор да се о доказима не говори у јавности. „Тиме нико не добија. Само се подижу страсти“, каже Обрадовић.

На основу информација у листу Блиц који је први објавио име сведокиње 12. новембра, закључујемо да је она дошла управо из државних институција. Извор информације није наведен, што упућује на закључак да је онај ко је дао информацију знао да не сме да је објави или и сам био свестан тежине те информације и последица њеног објављивања. Сматрамо да је и на новинарима, а пре свега уредницима, одговорност да пажљиво процене када ће пристати да објаве неку вест или информацију, имајући у виду последице које објављивање може имати.

У члану IV Кодекса новинара Србије (новинарска пажња), став 2, стоји да новинар не сме слепо да верује извору информација. Новинар мора да води рачуна о томе да извори информација често следе своје интересе или интересе друштвених група којима припадају и прилагођавају своје исказе тим интересима. У смерницама новинарима у овом ставу наводи се да читаоци морају да буду обавештени о непосредној користи коју извор може остварити од објављивања информације. Ако извор има непосредан интерес, или настоји с неким да се обрачуна, читаоци морају о томе да буду обавештени.

Жалбу подносимо и поводом следећих текстова:

1. „Протерајте ову жену из Србије“, најављено и на насловној страни листа Информер 13. новембра 2013. године.

2. „Рат против сопствене државе“ (наднаслов: „Да ли ће Србија реаговати на најављено сведочење Соње Бисерко у корист Хрватске по тужби за геноцид“; поднаслов: „Основно правно питање је о чему ће Бисерко сведочити кад није била непосредни учесник догадјаја“, „Може се оспоравати и њен кредибилитет јер је од Стјепана Месића добила орден кнеза Трпимира“); објављено у Вечерњим новостима 23. новембра 2013. Овај текст најављен је и на насловној страни, са насловом „Соња Бисерко у рату против своје државе“. (Објављивање текста је најављено у Вечерњим новостима и 22. новембра).

3. Наслов у Политици “Није јасно о чему ће сведочити Соња Бисерко” на 1. и 7. страници, 24. новембар 2013.

Реч је заправо о интервјуу са познатим стручњаком међународног права др Тибором Варадијем, из кога је наслов тенденциозно извучен.

Сматрамо да је у наведеним текстовима нарушен члан III Кодекса новинара Србије који се односи на одговорност новинара; у ставу 1, стоји да је новинар пре свега одговоран својим читаоцима и да ту одговорност не сме да подреди интересима других, а посебно интересима издавача, владе и других државних органа. „Новинар се мора супротставити свима који крше људска права или се залажу за било коју врсту дискриминације, говор мржње и подстицање насиља“. У ставу 4. пише да новинар мора бити свестан опасности од дискриминације коју могу да шире медији и учиниће све да избегне дискриминацију засновану на (...) политичком и другом мишљењу.

Оба текста позивају државу да предузме репресивне мере против потенцијалне сведокиње Соње Бисерко и крше право на заштиту сведока и слободу говора, што спада у основна људска права.

Наведени текстови из Информера и Вечерњих новости садрже карактеристике говора мржње који код читалаца треба да изазову презир и осећање непријатељства према Соњи Бисерко са циљем да је застраше. Судећи по коментарима на wеб страницама наведених листова објављени текстови подстичу и на насиље. (Нпр: коментар на сајту Вечерњих новости: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:465057-Sonja-Biserko-svedoci-protiv-sopstvene-zemlje (последњи пут виђено 24. новембра 2013.): Горан5 23. новембар 2013. 16:11 #2727316 „Најбоља ствар коју држава може да уради је да јој укине обезбеђење. Све остало ће се решити само“.

Овакви текстови практично поручују грађанима да је такво понашање према сведокињи легитимно И друштвено оправдано.

Подвлачимо и да су Вечерње новости потпуно свесне последица које текст „Рат против сопствене државе“ може да изазове, с обзиром да су само неколико дана раније објавиле горе цитирану изјаву шефа правног тима Србије Саше Обрадовића.

Посебну тежину у овој кампањи застрашивања, дефамације и претњи насиљем дају изјаве јавних личности попут шефа посланичке групе Српске напредне странке Зорана Бабића, председника Асоцијације избегличких удружења из Хрватске Милојка Будимира, посланице ДСС Санде Рашковић Ивић (цитирани у Информеру „Протерајте ову жену из Србије“); академика Смиље Аврамов, Мирослава Свирчевића из Балканолошког института САНУ, професора кривичног права Милана Шкулића и других у Вечерњим новостима („Рат против сопствене државе“).

Вечерње новости у спорном тексту користе исту матрицу као током ратова деведесетих. Осим тога, академик Смиља Аврамов понавља и низ неистина које су до сада више пута демантоване, што би требало да буде познато сваком новинару који пише о Хелсиншком одбору. Нетачно је да је Соња Бисерко избачена из СИП, као и да је Хелсиншки одбор међународна организација.

Полиција поседује и информације о бројним претњама насиљем које су последњих година упућиване Соњи Бисерко лично и Хелсиншком одбору.

Оно што посебно забрињава јесте контекст у коме су текстови које наводимо објављени. Подсећамо да су у Србији веома активне неонацистичке, и организације екстремне деснице које су, осим што пропагирају идеологију национализма, крви и тла, виновници бројних инцидената против представника мањина, заштитника људских права и политичких неистомишљеника.

Због свега овога, а посебно забринути због могућих последица, молимо вас да ову жалбу размотрите по хитном поступку. У прилогу вам достављамо текстове - молимо вас да их и ви анализирате.

Подносилац жалбе:

Хелсиншки одбор за људска права у Србији

Одговор Политике Савету на жалбу Хелсиншког одбора

Поштовани,

У жалби Хелсиншког одбора наводите да је, „противно међународноправним узусима и пракси да се имена сведока у међудржавним споровима чувају као тајна како им не би била угрожена безбедност”, један број новина, међу којима и „Политика“, обелоданио име Соње Бисерко као потенцијалног сведока пред Међународним судом правде.

Истина је да је наша новинарка, као уосталом и сви остали писани и електронски медији у Србији, пренела информацију коју је дан раније објавио дневни лист „Блиц”. Зато не видимо како смо то својим писањем, у тексту под насловом „Добри пријатељи иду на суд”, угрозили госпођу Бисерко информацијом коју је српска јавност добила дан раније.

Кад је реч о вести да ће госпођа Бисерко бити сведок у МСП-у, нигде у Статуту овога суда не стоји забрана објављивања такве информације, па самим тим ни одговорност уколико она буде објављена. Како је за наш лист објаснио професор међународног права и некадашњи заступник Србије у спору пред овим судом др Тибор Варади то и „није нека посебна тајна“, већ „формално сви поднесци, а међу њима и поднесци о сведоцима, у начелу нису поднесци за јавност“.

Такође, међународноправни узуси на које се позивате могу да се односе само на државе учеснице спора, односно на њихове правне тимове, али не и на медије. Осим тога битно је нагласити да је овај спор отворен за јавност. Дакле, уколико буде суђења госпођа Бисерко неће бити заштићени сведок чији сведочење ће остати тајна већ ће у Хагу говорити пред очима читаве светске јавности. И тада ће изнети све оне аргументе које има у прилог хрватској тужби. Уколико би се водили логиком Хелсиншког одбора, питање је да ли би могли да преносимо њено сведочење јер ако информација да ће се тамо појавити угрожава њену безбедност онда би тек само сведочење могло да по њену безбедност буде још опасније.

Сматрамо и да нема никакве тенденциозности у наслову „Није јасно о чему ће сведочити Соња Бисерко“ . Колико схватамо, нема никаквих замерки на сам текст интервјуа са господином Варадијем, али је проблем наслов који је, колико разумемо, увредљив за госпођу Бисерко пошто доводи у питање њен значај као сведока.

У овом тексту, уз неке похвале на рачун госпође Бисерко, професор Варади је навео и разлоге због којих би се, према његовом мишљењу, „могло поставити питање релевантности” њеног сведочења. „Политика“ је доследно, у ауторизованом интервјуу, пренела аргументе које је он изнео и потпуно у духу онога што је рекао одредила наслов за овај интервјуу. Као што то уосталом увек и ради. Због тога не видимо како је таквим понашањем повредила Кодекс новинара Србије.

Да закључимо, „Политика“ није имала намеру да води кампању против госпође Бисерко, као што и није никада против никога, а поготово са намером да угрози нечију безбедност. Само смо радили свој посао.

Уосталом, не разумемо зашто госпођа Бисерко, која је председница Хелсиншког одбора, даје толико интервјуа и изјава о своме сведочењу, ако сматра да је помен да ће сведочити „противна међународноправним узусима“.

Генерални секретар Редакције Политика

Никола Тркља

На основу чланова 22. и 24. Статута Савета за штампу и чланова 15. и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Зоран Ивошевић, Љиљана Смајловић, Тамара Скрозза, Филип Шварм, Петар Јеремић, Стојан Марковић, Божо Прелевић и  Владо Мареш, на седници одржаној 12.12.2013. године, једногласно доноси

ОДЛУКУ

Текстом „Соња Бисерко сведок Хрватске у тужби за геноцид против Србије“, објављеним 12.11.2013. године,  дневни лист „Блиц“ није прекршио одредбе Кодекса новинара Србије.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Хелсиншки одбор за људска права поднео је, уз сагласност Соње Бисерко, жалбу јер је лист, како је наведено, „противно међународноправним узусима и пракси да се имена сведока у међудржавним споровима чувају као тајна како им не би била угрожена безбедност“, објавио име Соње Бисерко као потенцијалног сведока Републике Хрватске у спору са Србјом пред Међународним судом правде. У жалби се цитира изјава шефа правног тима који затупа Србију Саше Обрадовића који каже: „Немамо право да три месеца пред почетак суђења објављујемо имена сведока, јер би то угрозило њихову сигурност“. Он такође објашњава и да је са хрватском страном направљен договор да се о доказима не говори у јавности, јер „тиме нико не добија, само се подижу страсти“. Подносилац жалбе закључује и да то што у објављеној информацији није наведен извор упућује на закључак да је онај ко је дао информацију (највероватније неко из државних институција) знао да не сме да је објави или био свестан последица тога. Хелсиншки одбор за људска права сматра да је овим прекршана одредба Кодекса по којој новинар не сме слепо да верује извору информација, односно има обавезу да обавести читаоца о томе да он има непосредан интерес да то објави, у овом случају, да се се неким обрачуна.

У одговору на жалбу, адвокат „Блица“ навео је да грађани Србије имају право да буду упознати са детаљима судског процеса који се против њихове државе води  пред Међународним судом правде,  а који одлукује начело јавности. У складу са тим, јавно гласило има не само право, него и обавезу да саопштава информације од јавног значаја. Такође, како је истакнуто, тема текста није мишљење о избору Соње Бисерко за сведока, већ састав правних тимова две земље, а информација о њеном сведочењу објављена је без икаквог коментара, и ништа у тексту не наводи читаоца на дискриминацију или мржњу према њој. „Како подносилац жалбе доводи у питање само објављивање спорног текста, а не и истинитост објављених информација, напомињемо да жалби треба приступити са посебним опрезом јер се забраном објављивања информације лако долази до кршења права на слободу изражавања, права објективног и неселективног објављивања, што доводи до ускраћивања права грађана да буду обавештени и да примају информације“, истиче се, између, осталог, у одговору на жалбу.

Чланови Комисије за жалбе закључили су да  редакција „Блица“ није урадила ништа што би било супротно етичким правилима професије. По свему судећи, не постоји забрана суда да се објаве имена сведока, већ само интерени договор правних тимова Хрватске и Србије, који не обавезује медије. Насупрот томе, по мишљену чланова Комисије, постоји оправдан интерес јавности да зна све детаље судског процеса пред Међународним судом правде, па и имена сведока. „Блиц“ је ту информацију саопштио у складу са правом на слободно информисање и са мером, ни на који начин не подстичући мржњу према Соњи Бисерко, као потенцијалној сведокињи, што би могло да доведе до угрожавања њене безбедности. Због тога је Комсија једногласно одлучила да не прихвати жалбу Хелсиншког одбора за људска права.

Београд, 12.12.2013.                                                                   Председавајући

                                                                                                     Зоран Ивошевић

 

На основу чланова 22. и 24. Статута Савета за штампу и чланова 15. и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Зоран Ивошевић, Тамара Скрозза, Филип Шварм, Петар Јеремић, Стојан Марковић, Божо Прелевић и  Владо Мареш, на седници одржаној 12.12.2013. године, већином гласова

ОДЛУКУ

Текстовима „Добри пријатељи иду на суд“ и „Није јасно о чему ће сведочити Соња Бисерко“, објављеним 13. и 24. новембра 2013. године у штампаном и онлајн издању, дневни лист „Политика“ није прекршио одредбе Кодекса новинара Србије.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Хелсиншки одбор за људска права, уз сагласност Соње Бисерко, поднео је жалбу због коментара објављеног 13.новембра у којем је, како је наведено, објављено име Соње Бисерко као потенцијалног сведока Хрватске у спору са Србијом пред Међународним судом правде. По оцени подносиоца жалбе, то је „противно међународноправним узусима и пракси да се имена сведока у међудржавним споровима чувају као тајна како им не би била угрожена безбедност“, а спорни коментар је заправо и покренуо медијску кампању против Соње Бисерко. Подносилац жалбе навео је и да је у интервјуу који је „Политици“ дао „“Тибор Варади 24.новембра, тенденциозно извучен наслов „Није јасно о чему ће сведочити Соња Бисерко“. Овим је, по мишљењу Хелсиншког одбора за људска права, прекршен одељак Кодекса новинара који се односи на одговорност новинара, односно на то да одговорност читаоцима, новинар не сме да подреди интересима других, а посебно издавача, владе и других државних органа, као и да се мора супротставити свима који крше људска права и залажу се за било коју врсту дискриминације, говор мржње и подстицање насиља.

У одговору редакције „Политике“ на жалбу наводи се да је вест о сведочењу Соње Бисерко која је објављена у коментару, јавности већ била позната, јер је дан раније то објавио „Блиц“ , а пренели су и други медиј. Осим тога, у Статуту Међународног суда не стоји забрана објављивања такве информације, а судски спор је отворен за јавност. „Такође међународноправни узуси могу да се односе само на државе учеснице спора, односно на њихове правне тимове, а не и на медије“, истиче се у одговору. „Политика“ такође објашњава да је наслов ауторизованог интервјуа са Тибором Варадијем у духу онога што је рекао, јер је он навео разлоге због којих би се, по његовом мишљењу, „могло поставити питање релевантности њеног сведочења“.
Већина чланова Комисије сматрала је да објављивање имена потенцијалног сведока не представља кршење Кодекса, као и да постоји интерес јавности да се знају детаљи спора који Хрватска води против Србије пред Међународним судом правде. Такође, како је оцењено, наслов интервјуа одговара ономе што је саговорник рекао, сам интервју је врло информативан, и не само да не постиче на мржњу и дискринимацију, него, у извесној мери и смирује ситуацију. Ни у једном од два спорна текста Комисија није пронашла елементе дискриминације засновне на политичком и другом мишљењу, на шта је указао подносилац жалбе, нити је могла да закључи да лист води кампању против Соње Бисерко. Један члан Комисије сматрао једа „Политика“ јесте прекршила Кодекс.

Комисија је, тако, са шест гласова „за“ и једним „против“ одлучила да „Политика“ објављивањем спорних текстова није прекршила Кодекс новинара Србије.

Београд, 12.12.2013.                                                           

                                                                                                                   Председавајући
                                                                                                                  Зоран Ивошевић