Жалбени поступци

НАПОМЕНА: Користите ћирилична словa

Златибор Лончар против дневног листа "Ало!"

Жалба решена: прекршај кодекса
Златибор Лончар
"Ало!"
Штампано издање и интернет
18.09.2013.

Поштовани.

Дневни лист “АЛО!” у тексту објављеном 18. септембра ове године под насловом “Сумњива смрт још једне бебе”, аутора Р. Кантар и Р. Ћоралић, грубо је прекршио Кодекс новинара Србије. Наведени текст је објављен у штампаном и онлине издању овог јавног гласила.

Доказ:

1. Скениран текст насловом “Сумњива смрт још једне бебе” који је објављен дана 18.9.2013. године у дневним новинама “Ало!”.

2. Линк на којем је доступан текст насловом “Сумњива смрт још једне бебе”

http://www.alo.rs/vesti/hronika/izgubili-bebu-koju-su-cekali-13-godina/31247

Текст се односи на порођај и здравствено стање моје супруге, смрт једног од наша два детета, тешком здравственом стању нашег другог детета, али и на низ других интимних података из нашег приватног живота.

У спорном тексту се у битноме наводе следеће информације, којима моја супруга и ја сматрамо да су прекршене одредбе Кодекса новинара Србије и то одељак VII који се односи на поштовање приватности.

• “Како “Ало!”. сазнаје, 43 – годишња В.Л., иначе супруга директора Ургентног центра доктора Лончара, порођена је царским резом у седмом месецу иако није имала контракције и била је отворена једва три прста. “

• “Како сазнајемо, супруга Златибора Лончара је 27. августа примљена у „Фронт“, била је отворена три прста и није имала контракције.

• “Иако се до тада мислило да жена носи два дечака, испоставило се да је једна од беба женског пола. Због тога, како „Ало!“ сазнаје, када су доктора Лончара обавестили да је стање озбиљно и да су бебе пребачене на Институт за неонатологију, он је рекао да мора да је посреди нека грешка, да то нису његова деца. “

• “Како „Ало!“ сазнаје, Лончар и његова супруга су узбуђено и са пуно наде чекали рођење деце. На дете су чекали 13 година и ово им је био шести покушај вантелесне оплодње. Међутим, доктор Лончар није желео да прича на ову тему. “

• Овим наводима, као и осталим информацијама у тексту које овде нису посебно истакнуте, је прво откривен идентитет моје супруге ( “…43 – годишња В.Л., иначе супруга директора Ургентног центра доктора Лончара... “, а затим су изнети најинтимнији детаљи о њеном порођају и здравственом стању ( “…порођена је царским резом у седмом месецу иако није имала контракције и била је отворена једва три прста... “), детаљи о смрти нашег детета и лечењу нашег другог детета ( “…“Иако се до тада мислило да жена носи два дечака, испоставило се да је једна од беба женског пола. Због тога, како „Ало!“ сазнаје, када су доктора Лончара обавестили да је стање озбиљно и да су бебе пребачене на Институт за неонатологију, он је рекао да мора да је посреди нека грешка, да то нису његова деца. “) као и други детаљи из нашег приватног живота из периода пре него што је моја супруга затруднела (…“Лончар и његова супруга су узбуђено и са пуно наде чекали рођење деце. На дете су чекали 13 година и ово им је био шести покушај вантелесне оплодње“) чиме је у знатној мери повређено наше право на приватност, те смо принуђени да се овом жалбом обратимо Комисији за жалбе како бисмо заштитили своја права.

Посебно указујемо на то да су информације објављење и упркос чињеници да не постоји оправдани интерес да јавност буде обавештена о овако интимним подацима из нашег приватног живота и о томе да сам за исте новине изричито нагласио да не желим да причам о свом приватном животу.

Тачком 1. Одељка VII Кодекса новинара Србије који се односи на поштовање приватности је , између осталог, предвиђено да је новинар дужан да поштује приватност, достојанство и интегритет људи о којима пише, док је право на приватност је сужено када је реч о јавним личностима, а посебно носиоцима јавних функција с тиме што се подаци из приватног живота јавних личности објављују се само уколико је то у интересу јавности, односно уколико имају директне последице на више људи, уколико су у супротности с духом функције коју та личност обавља, или идејама које јавно заступа.

Имајући све до сада наведено у виду, моја супруга и ја сматрамо да у конкретном случају редакција листа “Ало!” није поступала у складу са цитираном одредбом Кодекса, а нарочито указујемо на то да тема којом се овај дневни лист бавио није тема за коју постоји оправдени интерес да јавност о њој буде обавештена. Из наведеног разлога сматрамо да је дневни лист “Ало!” својим извештавањем прекршио тачку 1. Одељка ВИИ Кодекса новинара Србије (Поштовање приватности), те предлажемо Комисији за жалбе да усвоји ову жалбу и донесе одлуку којом се налаже дневном листу “Ало!” да одлуку Комисије објави у најкасније трећем броју од дана достављања одлуке и да уклони текст “Сумњива смрт још једне бебе” са интернет странице дневних новина “Ало!” на адреси: http://www.alo.rs/vesti/hronika/izgubili-bebu-koju-su-cekali-13-godina/31247

У Београду, 23.9.2013. године

Подносиоци жалбе

Весна Лончар

Златибор Лончар

Одговор Дејана Вукелића на жалбу Златибора Лончара

Поштовани,

Није нам била намера да неосновано и без разлога задиремо у приватност др Лончара и његове супруге, већ да, сматрајући да у објављивању ове приче ипак постоји јавни интерес, укажемо на чињеницу да чак и јавна личност из врха "медицинске власти" може бити жртва потенцијално несавесног медицинског третмана, што је озбиљан и више пута регистрован проблем у нашем здравству, нарочито имајући у виду податак да се слична трагедија недавно догодила још једној породиљи која се порађала у истој установи. С тим циљем су објављени и неки детаљи о трудноћи госпође Лончар - да бисмо указали на конкретне ситуације и тренутке у којима се можда десио лекарски пропуст. Није нам била намера да на било који начин повредимо осећања породице Лончар, посебно не у тако болној ситуацији у каквој су се нашли. У име редакције "Ало!" и своје име извињавам се др Лончару и његовој породици што смо их нехотично повредили. Породици Лончар желимо здравље и срећу у будућности.

Дејан Вукелић

"Ало!" editor-in-chief

at "Ringier Axel Springer Serbia"

Жоржа Клемансоа 19, 11000 Београд

На основу чланова 22. и 24. Статута Савета за штампу и чланова 15. и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Зоран Ивошевић, Тамара Скрозза, Филип Шварм, Небоја Спаић, Петар Јеремић, Стојан Марковић, Божо Прелевић, Владо Мареш и Предраг Аздејковић, на седници одржаној 31.10.2013. године, једногласно доноси

ОДЛУКУ

Текстом „Сумњива смрт још једне бебе”, објављеном 18.9.2013. године у штампаном и онлајн издању, дневни лист „Ало“ прекршио је тачку 1. Одељка VII (Заштита приватности) Кодекса новинара Србије о обавези новинара да поштују приватност, достојанство и интегритет људи о којима пишу.

Налаже се дневном листу „Ало“ да ову одлуку Комисије објави у штампаном и онлајн издању, најкасније у трећем броју од дана достављања одлуке.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Весна и Златиобор Лончар поднели су жалбу Савету за штампу сматрајући да је лист прекршио Кодекс новинара Србије нарушавањем њихове приватности, односно изношењем најинтимнијих детаља о порођају и здравственом стању Весне Лончар, детаља о смрти једне и лечењу друге бебе, као и изношењем других података  из приватног живота брачног пара из периода пре трудноће. Подносиоци жалбе су указали и да је, упркос томе, што су објављени само иницијали супруге, њен идентитет откривен јер је одмах наведено да је „супруга директора Ургентног центра Златибора Лончара“. Брачни пар Лончар је посебно истакао да подаци из њиховог приватног живота објављени иако, по њиховој оцени, „не постоји оправдан интерес да јавност о томе буде обавештена“, као и упркос томе што је Златибор Лончар новинарима листа „Ало“ изричито нагласио да не жели да говори о свом приватном животу.

У одговору на жалбу, Дејан Вукелић, главни и одговорни уредник листа „Ало“ извинио се доктору Лончару и његовој породицу што су их нехотично повредили и објаснио да редакција није имала намеру да „неосновано и без разлога задире у њихову приватност и да повреди им осећања у тако болној ситуацији. Како је навео, „сматрајући да у објављивању ове приче ипак постоји јавни интерес, хтели смо да укажемо на чињеницу да чак и јавна личност из врха ’медицинске власти’ може бити жртва потенцијално несавесног медицинског третмана“,

Чланови Комисије за жалбе сматрали су да у овом случају не постоји интерес јавности да зна најинтимније детаље из живота једна породице, као и да трагедија, као што је губитак детета, „не заслужује“ да се о њој на овакав начин пише. Објављивање података о току порођаја жене чији је идентитет, стиче се утисак, намерно откривен, детаља о њеном и здравственом стању друге бебе, као и других детаља из приватног живота брачног пара, представља, како је оцењено, веома озбиљно нарушавање приватности и драстично кршење Кодекса новинара Србије.

Комисија је, ипак, оценила и да је похвално што се главни уредник извинио породици и преузео одговорност за „улажење“  у њену приватност.

Због свега наведеног, Комисија је једногласно одлучила да је лист „Ало“ прекршио Кодекс новинара Србије и наложила редакцији да ову одлуку објави.

Београд, 31.10.2013.                                                     


                                                                                                                                       Председавајући
Зоран Ивошевић