10.03.2020.

Гјелстард: Потребна политичка воља да се штите медији као надзорни орган за праћење демократије



(Извор: euractiv) - Усвајање  нове медијске стратегије је кључ за успех у остваривању права на квалитетно информисање али је потребна снажна политичка воља да се штите медији као надзорни орган за праћење демократије, изјавио је амбасадор Норвешке у Србији Јорн Гјелстард. Он је рекао и да "постоји потреба за снажењем регулаторног тела за медије које се стара за спровођење закона на медијској сцени, као и да се обезбеде услови за фер пословање свих медија".

Амбасадор је на округлом столу "Улога регулаторних и саморегулаторних тела у предизборном извештавању – норвешка искуства", који је одржан у амбасади Норвешке 9. марта,у оцени стања медија у Србији рекао и да је потребно оснажити улогу Савета за штампу.

"Грађани треба да улажу жалбе на рад медијских тела, на шта треба да реагује регулаторно тело. Потребно је имати и транспарентно власништво у медијима а у предизборној кампањи треба обезбедити недискриминишући приступ свим кандидатима", казао је Гјелстард отварајући дискусију.

Шеф Мисије ОЕБС у Србији Андреа Орицио је рекао да су медијске реформе веома важне и да је у изради Медијске стратегије заједно са Владом Србије и представницима новинарских и међународних удружења учествовао и ОЕБС, у виду пружања примера најбоље праксе које имају друге земље.

"Медијска стратегија и њена имплементација треба да буду једна од главних алатки за обезбеђивање развоја медија. Циљ је ојачати улогу регулаторних тела и њихову независност, нарочито током предизборне кампање", казао је Орицио.

Орицио је рекао да ће одељење ОЕБС за демократске институције и људска права ОДИХР пратити изборни процес у Србији.

"У фебруару је усвојен правилник за јавне сервисе ради бољег праћења извештавања у предизборној кампањи а дате су смернице и за комерцијалне телевизије. Фреквенције су јавно добро", казао је Орицио.

Амбасадор ЕУ у Србији Сем Фабрици је рекао да је "право на слободно информисање основно људско право и саставни део права у ЕУ, што важи и за земље које су на путу придруживања".

Он је рекао да је током протеклих месеци у Србији на том пољу остварен напредак али да ће ЕУ наставити да прати тај процес "како би се постарали да се Србија креће у правом смеру".

Фабрици је навео да ће процес јачања медијских слобода подразумева и професионални статус као и безбедност новинара, заштиту извора, као и заштиту података са становишта сајбер опасности.

Брнабић: Није тачно да стање у медијима никада није било горе

Председница Владе Србије Ана Брнабић изјавила је на скупу да се не слаже са оценама које долазе из домаће јавности "да стање у медијима никада није било горе" и додала "да данас имамо медије који су отворено критични према власти".

Брнабић је рекла да као председница Владе зна колико Влада на томе ради, и да су постигнуте важне ствари "које нису довољне да се каже да је стање медија у Србији одлично, али је свакако боље него 2011-2012. године".

Она је рекла и да таблоиди нису главни проблем, већ су проблем медији које грађани доживљавају као озбиљне, који такође пласирају лажне вести.

"У овом тренутку се ради Акциони план за Медијску стратегију и крајњи рок за његово усвајање је 16. мај. У радној групи за израду медијске стратегије било је девет представника државе и девет представника медијских удружења. Циљ је највећи могући ниво слободе медија у Србији", казала је Брнабић.

Као доказе да је Влада посвећена очувању медијских слобода Брнабић је навела формирање Комисије за истраживање убистава новинара, уз помоћ које је разрешено убиство новинара Славка Ћурувије из 1999. године а починиоци су кажњени са укупно 100 година затвора.

Брнабић је рекла и да се ради на расветљавању убиства дописника "Вечерњих новости" из Јагодине Милана Панића, као и да је држава финансирала вештачење у холандској лабораторији поводом сумње на убиство новинарке "Дуге" Даде Вујасиновић.

Програмски директор Центра за истраживање, транспарентност и одговорност (ЦРТА) Раша Недељков рекао је да постоје примери који показују да стање у медијима није боље него 2012. године, како је навела премијерка.

"РЕМ је 2012. изрекао 48 мера електронским медијима а 2017-2018. ниједну иако је број представки РЕМ био троструко већи него 2012. године", казао је Недељков.

Он је рекао да је "одлично што је усвојена Медијска стратегија али да и даље имамо ситуацију да је четири петине програма (на телевизијама са националном фреквенцијом) за политичке актере резервисан за чланове владајуће странке, док опозиционе странке тај простор немају".

 

https://euractiv.rs/11-mediji/193-vesti/14691-gjelstard-potrebna-politika-volja-da-se-tite-mediji-kao-nadzorni-organ-za-praenje-demokratije