08.12.2018.

Деца у вртлогу медијског сензационализма



(Извор: Данас) - Сензационализам, таблоидизација и неодговорност нису новина за српско медијско тржиште. Међутим, све чешће и све интензивније доминирају и приликом извештавања о деци која неретко постају жртве не само насилника, већ и самих медија.

Медијско извештавање о деци одувек је било једно од најосетљивијих питања у новинарству које са собом носи велики број проблема, недоумица и изазова. Међутим, истраживање „Медијска слика деце у Србији 2018.“ које је спровео Центар за професионализацију медија и медијску писменост (ЦЕПРОМ), уз пројектну подршку Министарства културе и информисања, открива да велики број домаћих медија, заправо, нема никаквих недоумица и дилема. Рецепт приликом извештавања о деци је јасан – негативно, сензационалистички, неодговорно. Све то зарад што веће веће читаности, гледаности, кликова.

Председник Центра за професионализацију медија и медијску писменост (ЦЕПРОМ) Марко Недељковић каже да се на тај начин ствара „нездрава“ медијска клима за децу јер се као директна последица таквог извештавања деца данас у јавности перципирају као „несташнија и проблематичнија него икада“. Истовремено деца постају свесна да је неупоредиво већа шанса да ће се наћи у медијима ако су актер неког инцидента, него ако су постигла неке позитивне резултате и достигнућа, што говори и о томе за шта смо као друштво превасходно заинтересовани.

„Када детаљније анализирамо текстове о деци који имају доминантно негативну конотацију, лако се закључује да медији не извештавају о негативним стварима да би иницирали неке позитивне промене или решавање проблема које ће донети неку корист деци, не истражују узроке и последице, већ је примарни циљ да сензационалистичко извештавање буде мамац за публику. То је велики проблем јер такав приступ често наноси додатну штету деци која су већ доживела неко насиље или неку другу непријатност, што указује на велику неодговор­ност медија чак и када су у питању најосетљивије друштвене групе“, објашњава Недељковић.

Колико је ово велики проблем показује и податак истраживања да су злостављање деце, насиље, наркоманија и несреће теме у чак 56% медијских објава у дневној штампи и на телевизијама са националном фреквенцијом, док су истовремено успеси и достигнућа деце сведени на ниво статистичке грешке.


Професионални стандарди на маргини

Професор новинарства на Факултету политичких наука у Београду, проф. др Веселин Кљајић, каже да је, ако резултате посматрамо из професионалног новинарског угла, најпроблематичнији налаз то што у већини новинских текстова и телевизијских прилога нема интерпретације.

„Циљ је открити што више детаља који по правилу представљају директно задирање у приватност особа о којима се пише, навођење што више бомбастичних нагађања или изјава, неретко и инсинуација које публику доводе у заблуду. Тако се не помаже ни жртвама, нити се даје допринос решавању тих проблема. А управо то би требало да буде примарни циљ квалитетног и професионалног новинарског извештавања о деци, али и свим другим темама“, наводи професор Кљајић и додаје да су професионализација, едукација и сензибилизација новинара који извештавају о деци кључна за унапређење тренутног стања.


Како интервјуисати децу жртве

Имајући у виду изразито негативне теме о којима најчешће извештавају домаћи медији, једно од најбитнијих питања је и како интервјуисати децу која су жртве насиља и других инцидената.

Координатор за западни Балкан Дарт центра за новинарство и трауме при Колумбија универзитету у Њујорку Милорад Ивановић каже да је неопходно да новинари науче посебне технике разговора са децом, да се труде да увек имају дозволу родитеља и да знају како да изађу на крај са компликованом ситуацијом, као и да је главна ствар коју новинар мора да има на уму је да не нашкоди детету.

„Прво, по сваку цену морате избећи да трауматизујете дете. Уколико је оно било сведок трагедије или насиља, пажљиво размислите која питања ћете поставити и на који начин. Немојте се према њима постављати као инспектор. Допустите им да кажу само оно што желе. За разлику од интервјуисања одраслих, деци дајте шансу да она имају контролу над интервјуом – уколико желе да направе паузу или да прескоче део који им је превише болан. Дозволите да поред њих буду родитељи или наставници. Омогућите им да испричају своју причу, а да се не осећају злоупотребљено и нападнуто. Једино на тај начин новинар ће успети да уради свој посао, а да у исто време не нанесе штету детету“, истиче Ивановић.


Трајне последице неетичког медијског извештавања

Истраживање је показало да се у сваком десетом тексту у домаћој штампи крше етички принципи и Кодекс новинара Србије приликом извештавања о деци, што је посебно алармантан податак.

Генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић каже да је упркос великом броју прекршаја у пракси током претходних седам година Савет за штампу примио двадесетак жалби због прекршаја Кодекса нови­нара Србије у текстовима који су се односили на децу. Тако мали број жалби је, како наводи, највећим делом последица тога што право на жалбу имају само родитељи деце на коју се текстови односе, или невладине организације, уколико су текстом повређена права групе деце, што се ретко дешава.

„Врло је битно да новинари и уредници схвате да таблоидна уређивачка политика не подразумева неизоставно кршење Кодекса новинара Србије. Таблоиди постоје свуда у свету и ле­гитимно је да неко има таблоидну уређивачку политику, али није дозвољено да при том крши етичка правила. Зато је едукација медијских радника битна. Савет за штампу, као саморегу­латорно тело, првенствено одлучује о жалбама на објављене садржаје, дакле када је грешка већ направљена. Али наша улога је и едукативна и зато покушавамо да својим одлукама усмеримо медије, да им укажемо на то шта није у складу са етичким стандардима професије и шта убудуће не би требало да раде“, упозорава Новаковић.

Да би утицао на унапређење извештавања о деци, ЦЕПРОМ је 6. и 7. децембра организовао дводневни семинар за новинаре домаћих медија посвећен професионализацији извештавања о деци, са основним циљем да се реше најчешће дилеме, недоумице и изазови са којима се новинари суочавају током извештавања о овој осетљивој друштвеној групи.

Овај текст настао је у оквиру пројекта који спроводи Центар за професионализацију медија и медијску писменост (ЦЕПРОМ), а који је суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту и овом тексту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

www.danas.rs/drustvo/deca-u-vrtlogu-medijskog-senzacionalizma