07.12.2018.

Шта је жуто у жутој штампи?



(Извор: Media&Reform Niš) - Таблоиди или жута штампа често се сматрају јефтиним, трачерским или пиштољ листовима, који доносе сензационалне и непроверене вести, служећи се свим средствима да привуку и задрже интересовање ширег круга читалаца. Не мора се, међутим, појам таблоида нужно везивати за лош квалитет медијског садржаја, са тиме се слаже већина медијских стручњака. Проблем је у тренду уредништва данашњих таблоида којима је тираж често битнији од поштовања етичких и професионалних правила новинарства.

www.youtube.com/watch?v=6w5EFt4Igag

„То је потпуно легитиман вид штампе који има уређивачку политику усмерену више на изазивање емоције код читалаца, него на неке озбиљне аналитичке текстове“, објашњава Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу.

Код таблоида се, према њеном мишљењу, јавља проблем када, у жељи за сензационализмом и привлачењем што већег броја читалаца, они не воде рачуно о поштовању основних професионалних и етичких правила. Највећи број жалби које савет добија односи се управо на таблоиде, и то на оне са националном покривеношћу.

„Свака седница Комисије за жалбе има по неколико пријава које се односе управо на таблоиде и често се дешава да је у једном тексту прекршено и по десетак тачака Кодекса новинара. Имамо утисак да често та грешка није случајно направљена, него да правила нису намерно поштована“, каже Новаковић.

Изазивање емоција је оно на шта таблоиди „пуцају“ у комуникацији са читаоцима и гледаоцима, па је тако потпуно уобичајено да се на насловним странам или најавама емисија виде фотографије или сцене експлицитног насиља, голотиње или непримерене ситуације у којој се нашла нека од познатих личности. На то многи конзументи медија не остају равнодушни, па отуда и толика популарност управо оваквог медијског садржаја који се сада нуди како на традиционалним, тако и на новим медијима.


Таблоиди наспрам „озбиљне“ штампе

По мишљењу експерта за комуникације Срђана Сталетовића, таблоди представљају противтежу озбиљнијим, веродостојнијим медијима.

„Овде су, у јурњави за зарадом, таблоиди преузели доминацију над веродостојнијим медијским изворима. И сада, колико су веродостојни таблоиди, толико је веродостојна и друштвена свест о ситуацији у којој живимо“, сматра Сталетовић.

Мишљење медијских стручњака је да, у ситуацији када уредништво константно води рачуна о тржишној утакмици, пада квалитет часописа и медијског садржаја, али и ниво новинарског кадра.

„Таблоиди постоје већ више од две стотине година и њихова појава последњих година код нас не би била алармантна да се заједно с њима није устоличила и таблоидна култура, таблоидизација свих сегмената и структура друштва“, сматра професорка на Факултету политичких наука у Београду Сања Домазет.

Она у делу Књига за медије – медији за књигу упоређује таблоиде са ударима таласа, који су на просторима српског јавног мњења далеко опаснији него у стабилнијим земљама, јер заљуљавају државу, културу, елиту и економију, који су веч довољно урушени и заљуљани.

Опасност којој су читаоци и гледаоци изложени је да измишљени и полуистинити садржаји које медији непрекидно пласирају постану рецепт за ставрни живот. Од тога се може одбранити једино критичким освртом на садржај и разумевањем образаца по којима медији функционишу.

Сам термин жута штама не потиче од боје папира на коме је штампана новина, како се обично мисли, већ је настао од жутог дечака, стрип-јунака који се деведестих година деветнаестог века појављивао у листу New York Journal. Дечака је карактерисало вулгарно понашање, али је, упркос томе, људима био симпатичан.

Милица Бранковић

mediareform.rs/sta-je-zuto-u-zutoj-stampi