30.10.2018.

Бојкот таблоида није решење



(Извор: Данас) - Медији имају различите уређивачке политике, међу којима је и таблоидна, стога бојкот таблоида није решење, али нека правила се морају поштовати, сматра Петар Јеремић из Савета за штампу.

Он је, заједно са Тамаром Скрозом, на данашњем форуму“Храбри нови медији“ у организацији Асоцијације медија, ДW Академије и Мисије ОЕБС у Србији изнео податке о кршењу Кодекса новинара Србије када су жртве малолетници.

Овогодишњим мониторнингом, којим је обухваћено писање осам дневних листова током августа и септембра, утврђено је  да број текстова којим су повређена права малолетника износи 99, од којих „предњачи“ лист „Ало“ са по 21 случајем кршења малолетничких права у августу и септембру. Листови „Данас“ и „Политика“, када су у питању малолетничка права, нису имала ниједан прекршај.

Као екстреман случај кршења приватности малолетника издвојили су ћерку убијене певачице Јелене Марјановић, чије се име, како кажу, без разлога објављивало у текстовима о овом убиству.

Случај уласка бебе старе неколико месеци у ријалити програм и писање медија о томе још један је случај кршења права где је  биће „несвесно, без знања постало ријалити звезда“.

„Да ли су Министарство културе и информисања и центри за социјални рад могли нешто да ураде? Нико од новинара то није питао, него и када се критиковало, више се преносило шта се десило“, истакао је Јеремић.

Као главни субјекти кршења права малолетника издвајају се деца неке познате личности чији се родитељи разводе.

Како истиче Скроза, таблоиди најчешће крше малолетничка права откривањем њиховог идентитета, директно, када објаве њихово име и презиме, или индиректно, када наведу иницијале, али и податке о његовом месту становања, породици, пријатељима…

„Идентитет малолетника не сме бити откривен ни у ком случају и мислим да би се неки уредници шокирали када бисмо им рекли да то не сме да се ради. Никакав јавни интерес не може оправдати откривање идентитета малолетника“, навела је Скроза.

Она се осврнула и на кршења Кодекса на фотографијама.

„Скренућу вам пажњу на лицемерје таблоида када на фотографијама користе црне траке преко очију. Оне не значе ништа ако се у позадини види на пример њихова кућа или улица. Становницима тог места лако је да лоцирају кућу и идентитет те особе откривен је пред неколико стотина људи“, казала је Скроза.

Као још један пример учесталог кршења малолетничких права издвојила је и извештавање о малолетницима који су извршили или су покушали да изврше самоубиство.

„Објављивање дневника девојчице која се убила, њених порука и писама није оправдано никаквим јавним интересом“, истакла је и додала да су извештаји са сахрана „најгори атак на нечију приватност“.

Ако је неки случај био медијски пропраћен и изазвао пажњу јавности, у том случају довољно је објавити вест о сахрани у неколико редова, а детаљан опис „запомагања, сандука, пребројавање ожалошћених“ дозвољен је само ако се ради о сахрани неке јавне личности, као што је Милена Дравић.

Укупан број кршења Кодекса за ова два месеца износи 1440, што је више у односу на прошлу годину када је у истом временском интервалу оваквих случајева било 1130.

Пораст кршења Кодекса примећен је у свим поглављима, изузев поглавља „Спречавање корупције и сукоба интереса“, који је у 2017. забележен једном, а током 2018. ниједном и то, како каже Јеремић, зато што су бележени само „неспорни случајеви“.

Овогодишњим мониторингом, који укључује месеце август и септембар, утврђено је да је лист који је најчешће кршио права малолетника „Ало“ са укупно 380 прекршаја, потом „Блиц“ са 116 и „Вечерње новости“ са 84 прекршаја.

Пише: С. Косорић

www.danas.rs/drustvo/bojkot-tabloida-nije-resenje