14.08.2018.

Мржња која покушава да буде медиј



(Извор: Војвођански истраживачко-аналитички центар Voice) - У рату против неистомишљеника, а пре свега против “опасних европских вредности”, режимски таблоиди не бирају борбена средства, нити маре за потенцијалне жртве, сматрају саговорни VOICE-а. Када Србији не прети рушење уставног поретка изнутра или када је превише топло за измишљање нових атентата на државни врх, запосленици у таблоидним медијима увек у рукаву држе дежурног непријатеља – ЛГБТ популацију.

Осим што служи као аргумент у обрачуну са “злим Западом”, ЛГБТ заједница је и тема која таблоидима проверено подиже тираж, захваљујућу уврженој хомофобији у друштву. Вероватно вођен тим принципом Српски телеграф је почетком августа на свом интернет порталу Република објавио опскурни текст о наводној сарадњи ЕУ и ЛГБТ покрета на пројекту легализације педофилије.

Иако је још крајем прошле године један од водећих светских портала за откривање лажних вести Snopes објавио истраживање у којем доказује да ЛГБТ организације не подржавају теорију о такозваној “педосексуалности”, те да је реч о лажној вести, Српском телеграфу, медију који обара рекорде у кршењу Кодекса новинара Србије, то није представљало препреку да пласира спорни текст.

Snopes је такође у децембру 2017. године установио да кампања под називом “Љубав не зна за године”, која се залаже за прихватање педофилије као нормалне појаве, и која се шири интернетом, потиче са сајта 4chan, те да је њен творац један од хомофобних посетилаца тог сајта, који је желео на тај начин да дискредитује ЛГБТ заједницу и њене захтеве за равноправношћу.

Чланак новинарке Иване Жигић, објављен без провере информација и релевантних извора, само је кап у мору примера константне дискриминације маргинализованих група и хушкања зарад политичких обрачуна и подизања тиража, сматрају саговорници VOICE-а.

Како кажу медијски стручњаци са којима је VOICE разговарао, истраживања су показала да социјалну дистанцу грађани Србије имају најпре према Албанцима, а одмах потом према ЛГБТ заједници, због чега су управо те две групе најлакше мете када је потребно скренути пажњу јавност са битних друштвених питања.

На то треба додати и чињеницу да се приближава јесењи Прајд, али и јавна расправа о легализацији истополних бракова, због чега таблоиди рачунају на високу зараду путем анти-ЛГБТ кампање, уз дискредитацију Европске уније као бонус.


Мучна борба активиста у неефикасном систему

Недуго након пласирања текстова који садрже елементе говора мржње и дискриминације, удружење “Да се зна” је међу првима издало саопштење у којем негира повезаност било које ЛГБТ организације са лобирањем да педофилије постане “друштвено прихватљива” сексуална оријентација.

За представника тог удружења Стефана Шпаравала дискриминација од стране Српског телеграфа и Афере није новост, већ само наставак дугогодишње борбе против медија који живе од мржње и распиривања хомофобије.

- Ми смо већ имали гомилу проблема са њима. Обраћали смо се Повереници за заштиту равноправности, али то је немогућа битка. Конкретно, Српски телеграф нема на истој позицији главног и одговорног уредника, и онда наводно нема коме да се адресира притужба. Они имају само главног уредника, па нема ко да се извини – препричава Шпаравало претходна искуства у борби са правним зачкољицама. – Обраћали смо се и Савету за штампу, међутим, то тело је безубо и нема никаква овлашћења, осим да наложи неким медијима да објаве извињење, али без реакције. Узмимо у обзир да Српски телеграф није члан Савета, тако да то тело нема извршну функцију, сем да опомиње, а од тога немамо вајде – каже Шпаравало.

Он оцењује да текстови Српског телеграфа представљају намерно пласирање нетачних информација, просто зато што хомофобија и даље пије воду међу читаоцима, увек је атрактивна тема за писање и зато што је Србија већински хомофобична земља.

– То су медији који жуде за кликбејтовима и који се воде геслом да мржња и стереотипизација одређених категорија становништва подиже тираж. „Упосленици у медијима“ знају шта је интересантно публици, па мислим да је то све било наменски – сматра Шпаравало, уз констатацију да је добар део медија и даље на трагу сензационализма, иако су ЛГБТ права ушла у “политички мејнстрим” .


Кога брига за професионализам и новинарски кодекс?!

Статистика Савета за штампу показује да углавном таблоиди крше Кодекс новинара Србије када пишу о темама које се на било који начин дотичу маргинализованих група. Такви текстови су, по правилу, сензационалистички, пресуђујући и по клишеу негативних стереотипа, што може имати погубне последице у друштву које не држи много до медијске писмености, поручују из Савета.

Како се наводи у Извештају о мониторингу поштовања Кодекса новинара Србије у дневним, штампаним медијима за 2017. годину, “Српски телеграф је традиционално, готово сваког дана, био рекордер по учесталости кршења кодекса”. У извештају се наводи да је реч о листу у којем се “нагађања представљају као чињенице, тешке оптужбе се објављују без доказа, а дискриминаторни садржаји без икаквих ограда”.

Председница Управног одбора Савета за штампу Зорица Вишњић каже да је текст о наводној агенди да се педофилија легализује ничим утемељена теорија завере, која садржи елементе дискриминације ЛГБТ популације, али и говора мржње према ЕУ.

– Ако текст не нуди ниједан релевантан извор, а морало би их бити много више, и пружа магловиту причу без икакве свести о последицама које би она могла произвести, онда је то чист сензационализам – напомиње Вишњићева и додаје да се “против тог зла може борити кроз измену законске регулативе или доследнију примену постојеће”.

Вишњићева наглашава да су медији у Србији поларизовани на озбиљне и таблоидне и да није новинар свако ко се потпише испод неког текста и није медиј свако ко се уписао у регистар и заузима део медијског простора.

– Бојим се да се као друштво све више претварамо у ријалити-заједницу, било као актери или кибицери опијени сатисфакцијом да и од нас има несрећнијих, необразованијих, нетолерантнијих, са надом да ћемо и ми наћи утабану пречицу до успеха. Зато се овде лако примају спинови, теорије завере и лажне вести”, закључује она.


Таблоидни експерти за теорије завере

Хушкање друштва против ЛГБТ заједнице у циљу дискредитације ЕУ и веће зараде није страно ни недељнику Афера, који је прво пренео чланак Српског телеграфа о тајној агенди за легализацију педофилије, да би потом објавио и интервју са Сашом Боројевићем, оснивачем средње школе Artimedia и “саветником за медије у међународној полицији”.

Боројевић, чест “аналитичар” у домаћим таблоидима, међу првима је актуелизовао причу о скривеним намерама Запада да “озакони педосексуалност”. У својим медијским излагањима, Боројевић се позива на лажну кампању са споменутог сајта 4цхан.

Према речима Стефана Јањића, истраживача и уредника портала “FakeNews Трагач”, таблоидни листови увек могу да пронађу низ опскурних саговорника, приучених „стручњака“, потпуно неквалификованих и дискриминаторно опредељених, који ће се усагласити са њиховим тврдњама.

–Не могу да кажем са индицијама, јер за индицију је потребно да постоји некакав доказ, почетна хипотеза. Ње овде нема, нити података или чињеница, ово је једноставно мржња која покушава да се угради у један информативни дискурс, а при том не задовољава ниједан од новинских стандарда, од професионалности, објективности или новинарске пажње – напомиње Јањић.


Таблоиди – бесни пси без повоца

Након што је Ана Брнабић одабрана за председницу Владе, Србија је била предмет похвала у европским медијима, због направљена два либерална корака одједном – добила је прву жена на највишој државној функцији, па још и отворену лезбијку. Од тог момента почиње да се говори о такозваном пинкwасхингу, то јест либералној промени дискурса у земљи израженог традиционализма.

Међутим, уредник портала FakeNews Трагач Стефан Јањић објашњава да до суштинске промене није дошло, већ је ЛГБТ заједница и даље лака мета за домаће таблоиде. Са друге стране, премијерка је пример повлаштене елите, коју изразито анти-ЛГБТ медији толеришу зарад политичких интереса.

– Она се спомиње у изузетно позитивном контексту, увек отвара неке фабрике, увек су благонаклони према њој, чак и када извештавају да се негде појавила са својом девојком. Насупрот томе, остатак ЛГБТ заједнице, који нема ту врсту заштите и имунитета, изложен је најгорој врсти медијског линча који се понавља барем једном месечно – каже Јањић.


Савет за штампу: Најчешће пријављиван Српски телеграф

Од 95 жалби које су уручене Савету за штампу током прошле године, њих 25 поднеле су ЛГБТ организације. Највише жалби поднело је удружење Да се зна (14), затим Геј-лезбејски инфо центар (10), а једну жалбу поднело је удружење Егал.

Највећи број жалби адресиран је против таблоида, међу којима је најчешће пријављиван Српски телеграф (6), затим Информер (3) и по два пута магазини Таблоид и Експрес. У највећем броју случајева, Комисија за жалбе је издавала јавне опомене – њих 12.


Када је реч о реакцији медијских удружења на угрожавање мањинских група у таблоидима, Јањић сматра да она немају тај капацитет да реагују на свако кршење професионалног Кодекса, зато што једноставно на дневном нивоу постоји барем 20 дискриминаторних текстова, само у дневној штампи.

– Сумњам да би помогли судови части у новинарским удружењима, иако су многи новинари који раде у таблоидима чланови тих удружења. Једноставно, то су елементарно писмени људи, свесни тога шта пишу и колико је то штетно, какве ће последице изазвати, али ипак одлучују да ту остану из некаквих интереса – каже он.

Према Јањићевој оцени, с обзиром на то да Савет за штампу не може да има неки велики утицај на рад таблоида, моћ имају читаоци, али је ниво медијске писмености страшно низак. На питање, какво је стање у таблоидима земаља региона, он напомиње да не жели да звучи претенциозно, али је комшијска медијска сцена знатно пристојнија.

– Нема шансе да ће се на насловној страни Дневног аваза или Јутарњег листа појавити таква псовка као на насловници Информера или Српског телеграфа. Наша сцена се уназадила и мислим да је утицала и на читаоце, на општу културу јавног дијалога и биће заиста потребне године да се поправи. Ви можете да градите медијски професионализам годинама, али то се може срушити у једном дану – закључује Јањић.


Младен Саватовић (VOICE)

voice.org.rs/mrznja-koja-pokusava-da-bude-medij