09.03.2018.

Како уредити медије у Србији



(Извор: Данас) - Да би Србија остварила владавину права у сфери медија неопходно је независно судство које ће медијске законе доследно спроводити, уз реформу независних регулаторних тела и уређење медијског тржишта са посебном пажњом на власничку структуру медија…

… а значајне измене могла би да донесе декларација за заштиту интелектуалне својине у медијима.

– Однос медија и владавине права је узајаман, оцењује Мирољуб Радојковић, професор Факултета политичких наука, објашњавајући да, колико је независно судство потребно да би медији и новинари могли да обављају свој посао у уређеном амбијенту, толико су и медији неопходни судству како би широј јавности објаснили његов значај и принцип рада.

– Владавина права првенствено се везује за независно судство али политичка сфера не жели да у судству добије конкурента који би био потпуно независан од ње. Са друге стране, држава није најбољи партнер ни медијима, када је у питању право на слободу мишљења и изражавања, зато је модел коме ми тежимо у овој сфери кроз хармонизацију са ЕУ – саморегулација, указује Радојковић истичући да је то најважнији механизам за одговорност и моралност медија, јер судска власт често није довољно компетентна да уређује односе у медијима.

Радојковић објашњава да је велики проблем то што је медијским законима, значајан број овлашћења за спровођење владавине права у медијима пребачен регулаторним телима а она свој посао не обављају доследно и потребна им је већа независност од политичких утицаја.

– Предвиђене су три врсте регулаторних механизама – некада је постојао „одитинг тиража“ који уређује медијско тржиште путем транспарентности цена оглашавања, међутим поједини медији су то корумпирали лажним приказивањима тиража како би више наплатили. И тај механизам је пропао. Са друге стране, РЕМ је постао део партијског плена, наводи Радојковић, додајући да ово тело не може да испрати ни технолошке иновације, па је у том смислу донекле и застарео. Зато он сматра да му је потребна реформа која би подразумевала спајање са РАТЕЛ-ом, чиме би настао „офком“ – канцеларија за комуницирање, по угледу на сличне институције на Западу.

Радојковић објашњава да је једини механизам саморегулације који прописно обавља свој посао Савет за штампу, али је његов недостатак то што нема обавезујући карактер за све медије.

Радојковић указује да у Србији за сада постоје медијски закони који су нормативно написани по угледу на европско правосуђе, али је њихова примена као и у многим другим областима слаба. Слично је, према његовој оцени, и са медијском стратегијом са чијим се усвајањем одуговлачи, а која ће бити важна када Србија буде требало да отвори поглавље 10 које се тиче медија.

Он истиче да медијска сфера у Србији може да се промени када буде усвојена декларација која се припрема у Европској унији, а чији је циљ да стане на пут „цопy-пасте новинарству“.

– Ми ћемо морати да усвојимо у оквиру процеса приступања декларацију која би требало да заштити интелектуалну својину новинара од бесрамног преписивања, и да им одређену врсту ексклузивности, а тада ће бити важно и да судска власт да буде немилосрдна у примени – наглашава Радојковић.

Уз заштиту интелектуалне својине, неопходно је обезбедити финансијску сигурност у медијима кроз уређивање финансирања и власничке структуре медија, оцењује новинар Ђорђе Влајић.

– Финансијска самосталност је један од услова за уређивачку и пословну самосталност, али овде је држава уместо приватизације медија ушла у њихово власништво преко играча које контролише, уз то не постоје јасни критеријуми за доделу новца медијима, истиче Влајић, додајући да је независност јавних сервиса од буџетског типа финансирања један од битних предуслова за уређење медијске сфере.

Илир Гаши, председник фондације „Славко Ћурувија“, истиче да је стање у медијима у Србији поражавајуће јер сами новинари негативно оцењују ову сферу – осим што указују на бројне притиске власти, они оцењују и да је саморегулација професије јако лоша, а немају поверења ни да се кроз процес приступања ЕУ ситуација може значајно променити.

– Од дисфункционалности тржишта на коме медији функционишу, преко недостатка професионалне културе новинара, до чињенице да власт третира медије као плен који осваја на изборима, све што такнете је велики проблем и јако је тешко или готово немогуће решити – износи Гаши податке који су добијени кроз истраживање „Контрола и слобода медија, сведочења новинара“. За промену оваквог виђења медијске сфере, није довољно јачање владавине права, оцењује Гаши, јер већина људи у Србији није свесна шта владавина права представља и колики је њен значај.

– Нисам сигуран колико би људи умело да објасни шта је владавина права, јер ми као друштво нисмо довољно развијени да то схватимо, ми имамо вишедеценијско постојање неког клијентелистичког система у коме сви покушавају да се снађу најбоље што могу. Морамо да разумемо да владавина права није неки појам који би, ето било згодно да имплементирамо као друштво, већ је концепт који гарантује сигурност и уређеност – закључује Гаши.

ЕУ константно добија негативне извештаје о медијима у Србији

Извештаји које Европска унија добија о напретку Србије у процесу придруживања неизоставно садрже забринутост за угрожавање медијских слобода и указују на кршење основних људских и професионалних права новинара. Тако је експертска мисија за заштиту новинара у Кривичном закону (TAIEX), која делује при Европској комисији, оценила у извештају за Србију да су медији у нашој земљи под сталним притиском власти. Посланици Европског парламента у више наврата су позивали српске власти да истраже сваки напад на новинаре или медије, спроведу потпуно законе о медијима и обезбеде увид у власништво и финансирање медија. Дејвид Мекалистер је у нацрту најновијег извештаја о Србији изразио жаљење што није постигнут никакав напредак у погледу слобода медија у нашој држави.

Пише: А. Поповић

www.danas.rs/drustvo/vladavina-prava/kako-urediti-medije-u-srbiji