22.02.2018.

За три године више од 5.000 прекршаја новинарског кодекса



(Извор: ЈУГПРЕС) - Данас је у Нишу, у Градској кући заседала Комисије за жалбе Савета за штампу на којој су се разматрале жалбе на поједине српске медије.

Савет за штампу је саморегулаторно тело које одлучује о жалбама грађана на текстове објављене у штампаним и онлине медијима. Ово тело постоји шест година и одлучује о томе да ли су одређени медији прекршили Кодекс новинара. Желећи да грађанима прибилже рад Савета повремено заседа ван Београда.

Данас у Нишу разматране су четири жалбе – Удружења медија и медијскиг радника на Озонпрес, Удружења љубитеља реке Саве “Зелени рај” на портал Еспресо, и појединачне жалбе на дневне новине АЛО и таблоид Палеж.

Према речима Гордане Новаковић, генералне секретарке Савета за штампу, највећи број жалби подносе грађани који сматрају да су лично оштећени, а највећим делом се односе на објављивање нетачних и неистинитих информација или нарушавање приватности.

Медиј за који се утврди  да је пркршио кодекс новинара има обавезу да објави одлуку Комисије да је реч о прекршају.

“Реч је о моралној осуди, и моралној санкцији коју ми изричемо када оценимо за некога да је урадио нешто што није у складу са етичким стандардима.“

Како је данас рекао Предраг Благојевић, уредник Јужних вести и председник Асоцијације online медија по Правилнику о суфинансирању јавног информисања они који расписују конкурс , било да се ради о општини, граду или републици,би требало да узимају у обзир да ли је неко медиј кажњаван пред Саветом за штампу. Пракса је показала да у Нишу градска комисија уопште није узимала у разматрање да ли је неки медиј прекршио Кодекс.”

Чланови савета изнели су мишљење да сама чињеница да је неко прекршио Кодекс не значи да не треба да добије редства за суфинансирање” јер сви греше” али је важно да се исправи грешка, односно објави одлука по жалби. Мада, како је речено има много медија који не признају одлуке Савета.

Најчешће жалбе подносе појединци који сматрају да су лично оштећени оним што је објављено о њима. Најчешће су то нетачне, неистините информације, или нарушавање приватности тих људи. Како кажу у Савету“ често се не разликују коментар, претпоставке догађања од чињеница. У многим случајевима постоји само један и то анонимни извор за кога се не може са сигурношћу рећи да уопште постоји. Често се информација не проверава из више извора или не постоји званична потврда, потом клевете , све оно што је Етичким кодесом регулисано поглављем  “истинитост извештавања.

“У последње три године смо урадили мониторинг штампаних медија са националном покривеношћу и имамо податке о томе колико они поштују кодекс. Број прекршаја је више хиљада годишње. Прошле године смо код дневних новина са националном покривеношћу забележили око 5000 прекршаја кодекса, односно толики број текстова  у којима има и по неколико прекршаја, па је тај број и већи. У највећем броју случајева медији или не познају кодекс или свесно илу несвесно игноришу оно што у њему пише, не држе се етичких правила професије”, каже Гордана Новаковић.

Већом активношћу невладиних организација повечао се и број жалби на деискриминацију, по основу националне припадности или сексуалне оријентације.

“Најшешће се на ове повреде жале када су у питању ЛГБТ и Роми. Немали број је оних који се односе на нарушавање приватности одређених људи.”

Жалбе пристижу на све медије, па и медије са југа Србије. најчешће се жале на националне медије али има и жалби на локалне и то више на онлине  него на штампане медије Како кажу било је жалби и на медије из Ниша.

Случај да се у једном тексту има и по неколико прекршаја било је и данас у Нишу. Код три жалбе утврђено је да су оправдане и да постоје повреде по разним основама и нарушавање Кодекса новинара. Само у једном случају уније донета одлука јер није довољан број чланова комисије гласао за то да има повреде. Наиме према правилнику потребно је да од 11 чланова 8 гласа “за” основаност жалбе.

Иначе, чланови Комисије су Вера Дидановић, Златко Чобовић, Вера Баришић Поповић, Стојан Марковић, Тамара Скроза, Владо Мареш, Петар Јеремић, Љиљана Смајловић, Ивана Стјеља, Невена Кривокапић, Драган Ђорђевић.

jugpress.com/za-tri-godine-vise-od-5-000-prekrsaja-novinarskog-kodeksa