25.01.2017.

Дневни листови удвостручили број кршења Кодекса новинара



(Извор: Н1/Бета) - Из године у годину новинарски Кодекс крши се све више, показао је мониторинг Савета за штампу који је у протеклих 10 месеци пратио извештавање осам дневних листова са националном покривеношћу. Штампа је у 2016. увећала број прекршаја за 50 одсто.

Срамота новинарске професије мери се и у бројкама. Новинари штампаних медија тако су током прошле године прекршили новинарски кодекс у чак 4.493 текста. Од осам дневних листова, Савет за штампу Политику и Данас наводи као једине светле примере. Док је међу осталима "мртва трка" у томе ко има више прекршаја.

На конференцији за новинаре је указано да је неславни шампион Српски телеграф, а да су ту и Информер и Курир, док се у листовима Данас и Политика веома ретко крши Кодекс новинара Србије.

Чланица Комисије за жалбе Савета за штампу Тамара Скроза рекла је да су ретки текстови у којима је прекршена једна тачка Кодекса новинара и да обично садрже више прекршаја.

Она је указала да је у односу 2015. сваког од посматраних месеци у 2016. било више текстова у којима је прекршен Кодекс.

Према њеним речима, неславни шампион је Српски телеграф коме је било 1.320 текстова у којима је прекршен Кодекс, а ту су и Информер и Курир.

Тамара Скроза навела је и да је у априлу 2016. било 616 тестова којима је прекршен Кодекс, а истог месеца 2015. године њх 312.

Скроза је као разлог за то навела не предизборну кампању која је тада била у току, већ начине извештања о убиству певачице Јелене Марјановић.

Према њеним речима, најчеши прекршаји били су кршење претпоставке невиности, кршења права приватности, представљање претпоставки без навођења извора и чињеница...

"У посматраном периоду 2016. имамо 49 одсто више прекршаја него у истом периоду 2015. и то је поражавајућа слика професије", оценила је Тамара Скроза.

Она је упозорила и да се у поједним медијима све чешче појављајује да наслов не одговара садржини текста и да се то углавном ради када је политика у питању.

Скроза је напоменула и да у Кодексу новинара није дефинисана "медијска хајка" оценивши да се и то дешава у неким медијима.

"Сви који критички мисле о премијеру Александру Вучићу и Српској напедној странци могу бити сигурни да ће се сутра или за месеца дана појавити у неком од таблоида", рекла је она.

Члан Комисије за жалбе Савета за штампу Петар Јеремић рекао је да су бележени само неспорни прекршаји Кодекса новинара, указавши да је уз права јавних личности све више евидентирано и кршење права обичних грађана.

Он је као примере кршења права јавних личности навео начине извештавања о приватним стварима глумица Милене Дравиће и Неде Арнерић.

Генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић рекла је да се број жалби из године у годину повећева и да их је у прошлој години било 126, а у посматраном периоду 2015. њих 109.

Она је рекла да су у току 2016. године од 82 разматране жалбе, само у девет случајева Комисија оценила да није било повреде Кодекса.

Савет за штампу као саморегулаторно тело нема могућност да медије који крше новинарски Кодекс, казни. Ту је да јавно изриче опомене. “Зато и постоји саморегулација да би се изрицањем моралне осуде утицало на медије да се поправе“, објашњава Новаковић.

Од непоштовања Кодекса већи је проблем што се не поштују закони и што они који су надлежни да их спроводе не раде свој посао, каже Тамара Скроза.

“Ми смо у прошлом мандату имали министра који није бекнуо за време свог мандата када је у питању поштовање ових етичких стандарда, нисмо ни знали да имамо министра. Сада знамо још мање“, истиче она.

У Савету се надају скорој промени Закона о јавном информисању у ком постоје прекршаји, не и казнене одредбе.

rs.n1info.com/a223572/Vesti/Vesti/Novine-krse-Kodeks.html