Београдски центар за људска права против дневног листа Блиц



На основу чланова 19. и 21. Статута Савета за штампу и чланова 15. и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Владо Мареш, Златко Чобовић, Невена Кривокапић, Љиљана Смајловић, Стојан Марковић, Тамара Скроза, Вера Баришић – Поповић, Петар Јеремић, Ивана Стјеља и Драган Ђорђевић, на седници одржаној 26.4.2018. године, већином гласова доноси


ОДЛУКУ

Коментарима на Фејсбук страни листа, испод текста “Премијерка Ана Брнабић синоћ у плишу, а њена партнерка одушевила модном комбинацијом за црвени тепих”, објављеног 24. фебруара, дневни лист “Блиц” прекршио је тачку 5 Одељка IV (Одговорност новинара) Кодекса новинара Србије, по којој новинар мора бити свестан опасности од дискриминације коју могу да шире медији и учиниће све да избегне дискриминацију засновану, између осталог, на раси, полу, старости, сексуалном опредељењу, језику, вери, политичком и другом мишљењу, националном или друштвеном пореклу.

Налаже се дневном листу „Блиц“ да ову одлуку објави на својој Фејсбук страни у року од пет дана од дана достављања одлуке.        


ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Београдски центар за људска права поднео је жалбу Савету за штампу, сматрајући да је коментарима испод текста на Фејсбук страни листа “Блиц” прекршена одредба Кодекса новинара која се односи на забрану дискриминације засноване, у овом случају, на сексуалној оријентацији, тачније да је објављен велики број коментара у којима су изнети увредљиви ставови према ЛГБТ популацији и у којима се позива на мржњу и насиље према ЛГБТ особама. Како је наведено у жалби, дискриминаторни коментари објављени су на Фејсбук профилу листа, који је, када је жалба писана, пратило 865.328 људи, те управо велика популарност профила и доступност великом броју људи представља погодно тле за распиривање мржње и нетрпељивости, позивање на насиље и јачање предрасуда у односу на ЛГБТ особе. У жалби се указује на то да је, према пракси Савета за штампу, судској пракси и пракси Повереника за заштиту равноправности, неспорна одговорност портала за објављивање непримерених коментара читалаца, али не и када је реч о коментарима на профилима медија на друштвеним мрежама. Подносилац жалбе се, због тога, позвао на мишљење Повереника за заштиту равноправности из маја 2016. године у којем је, између осталог, утврђена одговорност одређене особе за коментаре који садрже говор мржње, које је она могла, а није уклонила.

У одговору на жалбу, адвокат издавача “Блица” “Ringier Axel Springera” Душан Стојковић истакао је да и сам подносилац жалбе наводи да не постоји пракса која би ишла у прилог његове тврдње да постоји одговорност модератора за садржај коментара на друштвеним мрежама. Пример из праксе Повереника за заштиту равноправности није релевантан јер “Блицу” није указано на садржину коментара, па није ни имао свест о томе да треба да их уклони. Наглашено је да “Блиц” “стоји на чврстом становишту против сваке врсте дискриминације, говора мржње  и против тога се бори”, међутим, како је реч о великом броју коментара на друштвеној мрежи, није могуће на дневном нивоу имати увид у садржај толиког броја коментара непознатих људи који користе друштвене мреже. Лист је, међутим, иако се противи дискриминацији и посебно говору мржње, уздржан “од брисања коментара са друштвених мрежа пре одлуке суда да постоји повреда”, због опасности од цензуре. Такође, како је у овом случају реч “о коментарима који се односе на носиоца јавне власти, степен толеранције тј. степен трпљења критике на страни тог носиоца власти мора бити виши него код просечног грађанина”, каже се у одговору на жалбу.

Чланови Комисије за жалбе закључили су да су објављени коментари несумњиво увредљиви, дискриминаторни и да део њих позива на насиље над ЛГБТ особама, Комисија је, међутим, с обзиром на то да је ово први случај да одлучује о коментарима читалаца који нису објављени у онлајн издању листа, односно на порталу, него на профилу листа на друштвеној мрежи, најпре размотрила да ли постоји уредничка одговорност и у овом случају. Ово посебно стога што редакције не раде претходну модерацију коментара на друштвеним мрежама.

Комисија је имала у виду да је у Смерницама за примену Кодекса новинара Србије, које је Савет донео крајем 2016. године, већ у преамбули назначено да је документ примењив не само на онлајн доступне медије, него и на „друге форме изражавања на интеренету, где се на различитим платформама пласирају уреднички обликовани садржаји“. Такође, у Одељку V (Новинарска пажња) Смерница наводи се да је “садржај објављен на онлајн каналима комуникације које медији користе у промоцији садржаја и информисању јавности сматрају се уређивачки обликованим садржајем. Комисија је из тога закључила да има основа да одлучује о повредама Кодекса новинара Србије коментарима читалаца на Фејсбук профилу, односно да постоји одговорност листа за садржај профила који користи за промоцију својих текстова. 

Како “Блиц” не ради претходну модерацију коментара, лист није могао да одлучи да спорне коментаре не објави. Међутим, у складу са правилима накнадне (ex post) модерације, био је дужан да, после обавештења треће особе, уклони недозвољене коментаре. Комисији није прихватљиво објашњење адвоката „Блица“да нису имали сазнања о тим коментарима, јер су на њих упозорени управо жалбом коју им је Савет доставио. Редакција је, након тога, да је хтела,  могла да уклони објављене коментаре, што није урађено, како се из одговора на жалбу види, јер лист не жели то да ради без одлуке суда. Савет за штампу подсећа да се пред њим воде поступци због кршења Кодекса новинара, дакле етички поступци, те да није прихватљиво ни образложење да ће „Блиц“ чекати одлуку суда да ли је објављивањем дискриминаторних коментара прекршио закон.

Кад је реч о оцени адвоката редакције да би уклањање коментара читалаца могло да представља цензуру, исто важи и за коментаре на онлајн издањима, а Савет подсећа да је и пракса Савета за штампу, али и судска пракса, укључујући и одлуке Европског суда за људска права, таква да су редакције одговорне за објављене коментаре читалаца. Комисија указује и на то да се у Одељку IV (Одговорност новинара) Смерница за примену Кодекса новинара Србије у онлајн окружењу, у делу који се односи на кориснички створен садржај, медијима препоручује да, у складу са својим техничким могућностима, развију систем обавештавања корисника о томе зашто одређени садржај није објављен (уколико је реч о претходној модерацији), односно зашто је уклоњен, управо како би се избегле сумње у цензуру.

Чланови Комисије за жалбе су, због свега тога, са девет гласова „за“ и једним „уздржаним“ одлучили да је „Блиц“ прекршио Кодекс новинара и наложила листу да ову одлуку објави на свом Фјесбук профилу.

Комисија још једном подсећа да први пут одлучује о оваквом случају, те позива све редакције да узму у обзир одлуку Комисије, која ће бити основ за даљу праксу Савета за штампу.


Београд, 26.4.2018.

Председавајући
Владо Мареш

Комплетан жалбени поступак