Ивица Смолић против дневног листа Курир



На основу чланова 19. и 21. Статута Савета за штампу и чланова 15. и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Златко Чобовић, Стојан Марковић, Љиљана Смајловић, Невена Кривокапић, Тамара Скроза, Владо Мареш, Вера Баришић – Поповић, Вера Дидановић, Петар Јеремић, Ивана Стјеља и Драган Ђорђевић, на седници одржаној 28.12.2017. године, једногласно доноси


ОДЛУКУ

Текстовима “Динкићев директор банке узео мито од 700.000 евра?“ и „Динкићев директор сакрио губитак од 1,6 милијарди“, објављеним 11. и 12. новембра 2017. године, дневни лист „Курир“

1. прекршио је тачке 1, 2, 3, 4 и 5 Одељка I (Истинитост извештавања) Кодекса новинара Србије, о обавези новинара да тачно, објективно, потпуно и благовремено извести о догађајима од интереса за јавност, поштујући право јавности да сазна истину и држећи се основних стандарда новинарске професије, да прави јасну разлику између чињеница које преноси, коментара, претпоставки и нагађања, да назначи извор информације коју преноси, да када је неопходно консултује што више извора и да им омогући да изнесу свој став, као и да су са новинарством неспојиви објављивање неоснованих оптужби, клевета и гласина,

2. прекршио је тачке 1 и 2 Одељка V (Новинарска пажња), о обавези новинара да приступа послу са дужном професионалном пажњом, као и да не сме слепо да верује извору информација, односно да мора да води рачуна да извори често следе своје интересе или интересе друштвених група којима припадају и прилагођавају своје исказе тим интересима,

3. прекршио је и тачку 3 Одељка IV (Одговорност новинара), по којој је новинар дужан да поштује правило претпоставке невиности и не сме никога прогласити кривим до изрицања судске пресуде.

Налаже се дневном листу „Курир“ да ову одлуку објави у року од пет дана од дана достављања одлуке.


ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Ивица Смолић, бивши председник Извршног одбора Комерцијалне банке, поднео је жалбу Савету за штампу због два текста којима је, по његовом мишљењу, лист „Курир“ прекршио све одредбе из поглавља Истинистост извештавања Кодекса новинара Србије, одредбе које се односе на новинарску пажњу, односно слепо веровање извору информације, као и одредбу о обавези поштовања приватности, пре свега зато што су уз текстове објављене и његове фотографије у крупном плану. Оба спорна текста у којима се против њега износе озбиљне оптужбе за примање мита, односно лажно представљање пословних резултата, како је наведено у жалби, конципирана су тако да читалац стиче утисак да је реч о чињеницама, док су заправо све то само спекулације анонимних извора. Смолић је нагласио да се против њега не води никакав поступак, као и да га није контактирао нико из Безбедносно-информативне агенције, која наводно истражује пословање банке, али ни из „Курира“. Истакао је и да су све годишње рачуне Комерцијалне банке из времена када је он био председник ИО, након ревизије, усвојили УО банке и Скупштина акционара, те да су доступни на званичном сајту банке.

У одговору на жалбу адвокати Адриа медиа групе Александар Б. Петровић и Бранислав Д. Глогоњац истакли су да су сви наводи подносиоца жалбе неосновани, те да су спорни текстови објављени у складу са Кодексом новинара Србије и Законом о јавном информисању, као и да су објављене информације несумњиво од интереса за јавност и о којима јавност има право да буде обавештена. „Наведени текст се не односи на жалиоца лично, већ представља критички осврт на функционисање унутар једне од највећих банака на територији Републике Србије, којој су грађани поклонили поверење, те су самим тим заинтересовани да потпуно буду обавештени о постојању сумње да постоје било какве малверзације унутар банке чији су клијенти“, наведено је, између осталог, у одговору на жалбу. Адвокати су нагласили и да су све информације добијене од поузданих извора вишеструко проверене, као и да жалилац покушава да представи да су текстови сачињени само на основу анонимних извора, те да је реч о нагађањима и гласинама, иако су у текстовима верно пренете изјаве Љубомира Михајловића, Марка Ницовића, Младена Ковачевича и Јоргованке Табаковић. Такође је указано и да су изрази у текстовима пажљиво бирани, па се говори „сумња се“ или „под сумњом“, док у наслову постоји знак питања који указује на то да новинар поставља питање, а не износи тврдњу.

Чланови Комисије за жалбе су закључили да „Курир“ против Смолића износи озбиљне оптужбе за врло тешка дела, не нудећи за то никакве доказе. У тексту се чак каже да ни сам (анонимни) извор од ког су добили информаицију, нема детаљније информације о послу у којем је Смолић наводно узео мито од 700.000 евра. Такође, саговорници у тексту, за које адвокати „Курира“ тврде да су дословно цитирани, не говоре ништа о том случају. Никакве доказе лист не нуди ни за тврдње да је Смолић нетачно представио пословање банке (у наслову овог текста нема ни знака питања), нити се уопште бави извештајима који су објављени на сајту банке. Сам Смолић није добио прилику да било шта каже о оптужбама које су против њега изнете. Из текстова, по оцени Комисије, није видљиво да је било шта од онога што су добили од анонимног извора проверено, па се може закључити да је редакција слепо веровала извору и да није поступила у складу са начелима новинарске пажње.

По мишљењу чланова Комисије, „Курир“ није прекршио одредбе Кодекса које се односе на поштовање приватности подносиоца жалбе тиме што је уз текст објавио његове фотографије, будући да је реч о особи која је обављала значајну функцију у великој банци и практично је јавна личност.

Ове одуке Комисија је донела једногласно.

Одлуку да је објављеним текстовима прекршена и одредба Кодекса новинара о обавези поштовања претпоставке невиности Комисија је донела са осам гласова „за“, два „против“ и једним „уздржаним“. Поједини чланови Комисије сматрали су да се о кршењу претпоставке невиности може говорити само када је реч о особи против које се води кривични или прекршајни поступак, док у осталим случајевима може бити повређена само истинитост извештавања. Комисија је имала у виду и решење Вишег суда у Београду које су доставили адвокати „Курира“, а које се односи на то да се не може говорити о повреди права на претпоставку невиности када кривични поступак није ни покренут. Већина чланова Комисије сматрала је, ипак, да се одредба Кодекса новинара Србије о поштовању претпоставке невиности мора тумачити шире од овога, односно да она мора да заштити људе о којима се пише од објављивања потпуно неоснованих оптужби за конкретна кривична дела, без обзира да ли се против њих води поступак или не. Ова одредба не би се, по оцени Комисије, мога применити у случају изношења вредносних судова, али када је реч о конкретним тврдњама оштећенима не би требало ускратити ову врсту заштитите због тога што нису званично осумњичени или окривљени.


Београд, 28.12.2017.

Председавајући
Златко Чобовић


Комплетан жалбени поступак