ЈП Кикинда против дневног листа Блиц



На основу чланова 19. и 21. Статута Савета за штампу и чланова 15. и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Стојан Марковић, Невена Кривокапић, Петар Јеремић,Владо Мареш, Иван Цвејић, Филип Шварм, Тамара Скроза, Марија Кордић, Владимир Радомировић и Ивана Стјеља, на седници одржаној 28.7. 2016. године, једногласно, доноси


ОДЛУКУ

Необјављивањем одговора на текст “Комуналци платили да се сними филм о њиховој фирми”, објављен 7. јуна 2016. године, дневни лист “Блиц” прекршио је тачку 6 Одељка IV (Одговорност новинара) Кодекса новинара Србије, по којој је новинар дужан да поштује право на одговор, извињење и исправку и дужан је да их благовремено објави.

Комисија није успела да усагласи одлуку о томе да ли је Кодекс прекршен и самим текстом, пошто је “за” одлуку гласало пет чланова Комисије, док је исто толико било “против”.

Налаже се дневним листу “Блиц” да ову одлуку Комисије објави најкасније пет дана од дана достављања одлуке.


ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Мирослава Обадић, ПР Јавног предузећа за комуналну инфраструктуру и услуге “Кикинда” поднела је жалбу због, како је навела, нетачних навода у тексту. Она објаснила да је неистинит навод да писарница не постоји у организационој шеми ЈП “Кикинда” због чега новнарка “Блица” није могла да достави питања и додала да су други медији слали питања на тај начин и добијали одговоре. Нетачно је, истиче се, и да је повереник за информације од јавног значаја уважио жалбу локалне телевизије ВК и наложио јавном предузећу да достави копије угповора са ТВ “Рубин” и информацију колико је новца уплаћено за снимање фима, већ је наложио да се доставе картице промета за 2015 и документа о примљеним субвенцијама и њиховом утрошку, што су и учинили. “Нетачни су и наводи да ‘руководство, с директором Данилом Фурунџићем на челу, не жели да коментарише такво трошење новца из буџета док локална власт промивише штедњу’, јер од руководства нико никада није ни тражио изјаву или коментар”, истиче се у жалби. Подносилац жалбе је навео и да је редакцији “Блица” два пута послат деманти, који није објављен.

У одговору на жалбу, адвокат “Блица” Душан Стојковић нагласио је да су информације у тексту објављене у складу са Кодексом новинара Србије, тачније у складу са обавезом новинарске пажње. Ауторка текста је информације пренела потпуно и веродостојно и “непосредно је утврдила да је тачна информација да писарница не постоји у организационој шеми ЈП Кикинда”. Осим тога, јавност има право и треба да буде обавештена о свим питањима која се тичу организације рада јавних предузећа Републике Србије, чији је оснивач држава. У одговору на жалбу је наведено и да достављени деманти није испуњавао Законом о јавном информисању и медијима прописане услове, о чему је подносилац жалбе обавештен.

Чланови Комисије за жалбе се нису изјашњавали о томе да ли је “Блиц” имао обавезу да деманти објави на основу Закона о јавном информисању и медијима, тим пре што нису били упознати са тим који услови за то нису били испуњени. Како се одговор односио на садржај објављеног текста, Комисија сматра да је, по Кодексу новинара Србије, редакција имала обавезу да га објави, па да евентуално касније настави причу и побије тврдње из одговора.

Кад је реч о садржају самог текста, Комисија је оценила да је реч о “лошем новинарству”, јер из текста готово ништа није јасно. Комисија сматра прилично необичним да јавно преузеће захтева од новинара да питања достављају на писарницу, али је, по свему судећи, постојао начин да се питања доставе. У тексту нема готово ничег о филму који је ЈП “Кикинда” платило, и који се помиње у наслову текста, већ се новинарка бави тиме како није успела да дође до информација. Због тога је део чланова Комисије сматрао да су прекршене одредбе Кодекса које прописују да наслов мора да одговара садржају текста, као и одредба из поглавља о новинарској пажњи, по којој је изостављање инфомација које могу битно да утичу на став јавности једнако намерном изношењу лажи. Из  спорног текста изостављене су било какве информације о садржају филма, о томе да ли је уопште снимљен и са којим циљем, да би читалац могао да закључи да ли је трошење новца било оправдано или не.

Остали чланови Комисије такође су сматрали да је тема лоше обрађена, односно да у тексту има доста нејасноћа, али да ти недостаци нису толико велики да би се могло говорити о прекршајима Кодекса. Како је по пет чланова Комисија гласало”за” и “против” одлуке да је Кодекс новинара прекршен, није било потребне већине од осам гласова ни за једну одлуку.

 

Београд, 28.7.2016.

Председавајући
Стојан Марковић

 

Комплетан жалбени поступак