Душица Костић против дневног листа Курир



На основу чланова 19. и 21. Статута Савета за штампу и чланова 15. и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Невена Кривокапић, Милева Малешић, Владо Мареш, Иван Цвејић, Тамара Скроза, Петар Јеремић, Филип Шварм, Владимир Радомировић, Ивана Стјеља и Драган Ђорђевић, на седници одржаној 30.6.2016. године, није успела да усагласи одлуку о томе да ли је “Курир”, објављивањем текста “Убио комшиницу па се спалио:  Отео сам му пушку, хтео је све да нас побије!”, 10.априла 2016. године прекршио одредбе Кодекса новинара Србије. “За” одлуку да је Кодекс прекршен гласало је пет чланова Комисије, “против” су била три, док су два била “уздржана”, тако да није било потребне већине од осам гласова ни за једну одлуку.


ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Душица Костић, сестра настрадалог Горана Илића, поднела је жалбу Савету за штампу због начина на који је лист известио о трагедији у селу Кнежица код Ниша, у којој је њен брат убио једну, ранио другу особу и потом се убио. Како је наведено у жалби, оваквим начином извештавања прекршено је више одредби Кодекса новинара Србије, с обзиром на то да, према мишљењу подносиоца. новинари нису објавили потпуне и истините информације, нити су саслушали другу страну, а њеном брату су приписивани епитети “помахнитао”,”пијан” , “насилник”.  Сем што је наведено пуно име и презиме њеног брата, приватност породице нарушена је, како је истакла, и тиме што су поменута и њена деца и отац. “Истина је да мој брат није био пијан, суманут, помахнитао и монструм, већ пребијен од стране брачног пара у њиховом дворишту непосредно пре трагедије. После пребијања у наставку беса и у тако афективном стању, он је урадио то што није требало да уради”, истиче се, између осталог у жалби.

У одговору на жалбу директорка “Курира” др Ивана Словић Крчединац навела је да је текст написан уз поштовање свих професионалних стандарда и начела, те да је новинар све информације добио на лицу места, кроз разговор са очевицима и из релевантних извора из истраге и Клиничког центра. “Поштујући правило ‘да се чује и друга страна’, покушали смо да добијемо и изјаву од оца пок. Илића, који је изјавио да о томе не зна ништа и да са пок. сином није био у добрим односима”,истиче се, између осталог. У одговору на жалбу наглашава се и да су неосновани и у потпуности нетачни наводи подносиоца жалбе да су “и њена деца поменута”, јер се нигде у тексту не помињу имена, нити иницијали или фотографије деце подносиоца жалбе. Др Словић Крчединац је додала и да “Курир” није пок.Илићу приписивао никакаве епитете, већ се новинар суздржао од личних коментара и вредносних судова и верно пренео изјаве сведока и мештана.

Чланови Комисије истакли су да разумеју бол и љутњу сестре и других чланова породице настрадалог човека, те да је добро што су се обратили Савету за штампу. Међутим, по мишљењу дела чланова Комисије, ни у самом тексту жалбе није понуђено ништа што би указало да се није догодило оно што у тексту пише. Новинар је вероватно имао јако мало времена да напише извештај о овом догађају и известио је на основу података са лица места, изјава очевидаца и полиције. Сам новинар не спекулише о мотивима злочина ван онога што говоре сведоци. У тексту јесте наведено  пуно име и презиме брата Душице Костић, али будући да је особа, нажалост, преминула, то не може да јој нанесе штету, док у тексту нису наведени никакви подаци који би могли да открију идентитет чланова породице – сестре или њене деце.

Остали чланови Комисије оценили су, ипак, да је свако улажење у позадину убиства проблематично, а у спорном тексту тога има. При томе су све спекулације засноване на изјавама људи који су директно погођени, па новинар никако није смео да им слепо верује, односно морао је да узме у обзир да се све можда и није договдило тако како су описали.

Због свега овога, чланови Комисије остали су подељени у оцени да ли је “Курир” извештавањем о овом случају прекршио Кодекс новинара Србије.

 

Београд, 30.6.2016.

Председавајућа
Невена Кривокапић


Комплетан жалбени поступак