Душица Костић против дневног листа Српски телеграф



На основу чланова 19. и 21. Статута Савета за штампу и чланова 15. и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Невена Кривокапић, Милева Малешић, Владо Мареш, Иван Цвејић, Тамара Скроза, Марија Кордић, Петар Јеремић, Филип Шварм, Владимир Радомировић, Ивана Стјеља и Драган Ђорђевић, на седници одржаној 30.6.2016. године, није успела да усагласи одлуку о томе да ли је “Српски телеграф”, објављивањем текста “Осветио се јер су га осрамотили”, 15. априла 2016. године прекршио одредбе Кодекса новинара Србије. “За” одлуку да је Кодекс прекршен гласало је шест чланова Комисије, “против” су била три, док су два била “уздржана”, тако да није било потребне већине од осам гласова ни за једну одлуку.


ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Душица Костић, сестра настрадалог Горана Илића, поднела је жалбу Савету за штампу због начина на који је лист известио о трагедији у селу Кнежици код Ниша, у којој је њен брат убио једну, а ранио другу особу и потом се убио. Како је наведено у жалби, оваквим начином извештавања прекршено је више одредби Кодекса новинара Србије, с обзиром на то да, према мишљењу подносиоца жалбе, новинари нису објавили потпуне и истините информације, нити су саслушали другу страну. “Истина је да мој брат није био пијан, суманут, помахнитао и монструм, већ пребијен од стране брачног пара у њиховом дворишту непосредно пре трагедије. После пребијања у наставку беса и у тако афективном стању, он је урадио то што није требало да уради”, истиче се, између осталог у жалби. Она је навела и да је човек који се представља као “велики пријатељ” њеног брата дао редакцији погрешну фотографију, испод које је Српски телеграф” написао монструм. “Највећа срамота за српске новинаре и новинарство је и последња реченица у тексту “обилазио је потенцијалне жртве које је имао на списку”, навела је Душица Костић, истичући да је новинар њеног брата тиме прогласио за серијског убицу.

Редакција “Српског телеграфа” није одговорила на жалбу.

Чланови Комисије истакли су разумеју бол и љутњу сестре и других чланова породице настрадалог човека, те да је добро што су се обратили Савету за штампу. Међутим, по мишљењу дела чланова Комисије, ни у самом тексту жалбе није понуђено ништа што би указало да се није догодило оно што у тексту пише.

Спорном фотографијом, за коју подносилац жалбе тврди да је реч о погрешној особи, Комисија се није бавила, будући да је у овом случају оштећена особа са фотографије, која се није жалила Савету.

Остали чланови Комисије оценили су, ипак, да је свако улажење у позадину убиства проблематично, а у спорном тексту тога има. При томе су све спекулације засноване на изјави човека који је директно погођен - оца рањење девојке, па новинар никако није смео да му слепо верује, односно морао је да узме у обзир да се све можда и није догодило тако како је он описао. Такође, део чланова Комисије указао је и на то да наслов не одговара садржају текста.

Због свега овога, чланови Комисије остали су подељени у оцени да ли је “Српски телеграф” извештавањем о овом  случају прекршио Кодекс новинара Србије.

 

Београд, 30.6.2016.

Председавајућа
Невена Кривокапић


Комплетан жалбени поступак