РТВ Врање против „Новина Врањских“



На основу чланова 19. и 21. Статута Савета за штампу и чланова 15. и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Невена Кривокапић, Милева Малешић, Владо Мареш, Иван Цвејић, Тамара Скроза, Петар Јеремић, Филип Шварм, Марија Кордић, Владимир Радомировић, Ивана Стјеља и Драган Ђорђевић, на седници одржаној 30.6.2016. године, није успела да усагласи одлуку о томе да ли је су “Новине Врањске”, објављивањем текста “Радио у контејнеру” 3. марта 2016. године прекршиле одредбе Кодекса новинара Србије. “За” одлуку да је Кодекс прекршен гласала су два члана Комисије, “против” је био један, док је осам чланова било уздржано, тако да није било потребне већине ни за једну одлуку.


ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Нинослав Смиљковић, вршилац дужности ЈП РТВ Врање поднео је жалбу због ауторског текста Радомана Ирића, којим је, како наводи, погазио основне постулате новинарства и нанео ненадокнадиву штету угледу Радио телевизије Врање, као и да поједини делови текста садрже и говор мржње, будући да Ирић људе који раде у телевизији назива злочинцима и идиотима. Како се иситче у жалби, Ирић твди да је фоно и писана архива настала осамдесетих година прошлог века у радију уништена и бачена у контејнер, а да се није потрудио ни да позове било кога из РТВ Врање како би проверио ту информацију. Подносилац жалбе сматра да су спорним текстом прекршене одредбе Кодекса новинара из поглавља Иситинитост извештавања, Одговорност новинара и Новинарска пажња. “На крају желим да укажем да архива Радио Врања није сјајно сређена, али постоји и веома се пажљиво чува. Ми смо дубоко убеђени да треба да будемо поносни што припадамо медију чија се традиција мери деценијама, па смо опрему која више од пет година није у употреби, средили и од ње направили сталну изложбу у холу наше куће”, наглашава се, између осталог, у жалби.

У одговору на жалбу, Никола Лазић, заменик главног и одговорног уредника “Врањских” навео је да је као оперативни уредник уважио аргументацију аутора пре објављивања текста, као и сведочања његових саговорника из РТВ Врање. Он је доставио потврду из Историјског архива “31. јануар” у Врању, из којег се види да од 1980. године, та институција  није примила од РТВ Врање никакву архивску грађу на чување. Лазић истиче да и сам директор “признаје” да архива РТВ Врање није сјајно сређена и наводи да на основу грубих података бивших запослених у РТВ из архивске грађе недостаје материал који је побројан у укупно 23 ставке. У одговору на жалбу преносе се и изјаве бивших запослених који говоре о томе да је део архиве уништен “пре десетак година”, у време када актуелни директор није уопште радио у тој медијској кући.

Већина чланова Комисије за жалбе је оценила да им је веома тешко да процене ко је у овом случају у праву, односно да ли је део архиве уништен онако како се наводи у тексту, или је сва сачувана, како тврди директор, односно да им је тешко да се изјасне само на основу тога коме више верују. Редакција “Врањских” пружила је неке доказе за тврдње изнете у тексту, мада је, по оцени дела чланова Комисије, проблем у томе што се тек у одговору на жалбу наводи шта све, по њиховим сазнањима, недостање у архиви РТВ-а, док се у самом тексту не нуде никакве прецизније информације. Ипак, по њиховој оцени, пропусти у тексту нису били довољно велики да би се изјаснили да је Кодекс прекршен, док несумњиво постоји јавни интерес да се о овом проблему пише.

Два члана Комисије сматрала су да Кодекс јесте прекршен, пре свега употребом неприхватљивих термина “идиоти”, “медијски варвари”, “злочинци”. Други члан Комисије је нагласио и да верује да аутор није проверио информације које је имао, да у тексту износи нагађања, те да неприхватљивим сматра и то што редакција “Врањских” није прихватила позив РТВ-а да се новинар лично увери да архива није уништена.

Због свега тога, Комисија није успела да донесе одлуку о томе да ли је Кодекс прекршен за коју је потребно да гласа најмање осам чланова Комисије.

 

Београд, 30.6.2016.


Председавајућа
Невена Кривокапић


Комплетан жалбени поступак