Златко Чобовић против листа Политика



На основу чланова 19. и 21. Статута Савета за штампу и чланова 15. и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Невена Кривокапић, Стојан Марковић, Тамара Скроза, Владо Мареш, Иван Цвејић, Марија Кордић, Петар Јеремић, Владимир Радомировић, Ивана Стјеља и Драган Ђорђевић, на седници одржаној 28.4. 2016. године, већином гласова доноси


ОДЛУКУ


Текстом “Медијски вештак подржава ‘копи-пејст’ новинарство”, објављеним 15. априла 2016. године, дневни лист “Политика”

1. прекршио је тачке 1 и 5 Одељка I (Истинитост извештавања) Кодекса новинара Србије, о обавези новинара да тачно, објективно, потпуно и благовремено извести о догађајима од интереса за јавност, поштујући право јавности да сазна истину и држећи се основних стандарда новинарске професије, као и да су са новинарством неспојиви објављивање неоснованих оптужби, клевета и гласина,

2. прекршио је тачку 3 Одељка V (Новинарска пажња), по којој је прећуткивање чињеница које могу пресудно да утичу на став јавности једнако њиховом намерном искривљивању или изношењу лажи

Налаже се дневном листу „Политика“ да ову одлуку објави у свом штампаном и онлајн издању у року од пет дана од дана достављања одлуке.


ОБРАЗЛОЖЕЊЕ


Златко Чобовић, члан Комисије за жалбе Савета за штампу, поднео је жалбу, сматрајући да је Кодекс новинара прекршен насловом текста, као и тврдњама изнетим у последња три пасуса. Он је, између осталог, навео да новинарка није тачно и потпуно известила о сличном случају плагирања текстова о којем је Комисија раније одлучивала, те да је поистоветивши два случаја која нису идентична, извела закључак да су чланови Комисије променили мишљење, односно да су овога пута одлучили да не казне медиј који је «украо текст», иако Комисија није ни донела одлуку да нема прекршаја Кодекса. Читаоцима се, навео је, недвосимислено сугерише да је априори тачна теза да је «Курир» плагирао текст «Пиштаљке», те да то није подложно никаквим друкчијим оценама. Чобовић је истакао и да ауторка текста не наводи образложење које је дао на тој седници о томе зашто мисли да Кодекс није прекршен, већ сама тумачи шта је мислио и тврди да он нема проблем са плагирањем. Додао је да никада није рекао да нема проблем са плагирањем, да никада није рекао да то подржава, те да му стављање у наслов такве тврдње наноси штету, и као новинару са више од 40 година искуства, и као судском вештаку за област ауторских права.

У одговору на жалбу Вишња Аранђеловић, новинарка «Политике», навела је да сматра да је у случају «Курира» реч о крађи, јер дефниција каже да је плагијат «употреба туђих речи, фраза, реченица, или идеја, без навођења извора», те да би судски вештак то морао да зна. Као илустрацију тезе да је Комисија променила мишљење о плагирању наводи , по њој идентичан случај, из 2012. године када је једногласно одлучено да су «Вечерње новости» прекршиле Кодекс новинара тиме што су, без навођенаја извора, употребиле податке из текста који је објавила «Пиштаљка», као и то да је сам Чобовић на конференцији за новинаре пре неколико месеци говорио о томе да се «без навођења имена аутора и извора, плаћања ауторских хонорара, преузимају делови или цели текстови». Кад је реч о наслову, она је истакла да ниједном новинару или уреднику не би промакло да у наслов стави једну тако атрактивну чињеницу – «да онај ко има лиценцу Министарства правде да пред судом вештачи да ли је неко ауторско дело плагијат или није, на седници Комисије за жалбе даје подршку плагирању».

Чланови Комисије оценили су да је жалба основана, пре свега кад је реч о истинитости извештавања. Новинарка је, упоређујући сасвим различите случајеве, закључила да су се чланови Комисије предомислили и овога пута одлучили да подрже плагирање. При томе се читаоцу нити додатно објашњава због чега је у првом случају донета одлука да је Кодекс прекршен плагирањем, нити се каже да овога пута одлука није ни донета, нити се наводе било какви аргументи које су чланови Комисије изнели у току расправе о случајевима о којима «Политика» пише. Због тога је, по мишљену Комисије, повређена и одредба Кодекса по којој је изостављање чињеница битних за разумевање текста једнако њиховом намерном искривљивању. Такође, ништа из текста, не упућује на тврдњу изнету у наслову «да судски вештак поржава ‘копи- пејст’ новинарство», нити се то могло закључити из његове дискусије на седници, већ је новинарка сама закључила шта је он мислио. Изношење такве тврдње, која није покрепљена ничим, сем ауторкиним утиском, представља неосновану оптужбу, која судском вештаку може да нанесе штету.

Два члана Комисије навела су да је Чобовић требало да «Политици» пошаље деманти, пре него што обратио Савету за штампу, али су остали чланови сматрали да то не треба да утиче на одлуку о кршењу Кодекса, будући да је реч о праву, а не обавези, коју подносилац жалбе може, а не мора да искористи. У овом случају, подносилац жалбе је и образложио да деманти није тражио верујући да није у питању грешка, већ намера листа да га дискредитује.

Због свега тога, Комисија је са осам гласова «за», једним «против» и једним «уздржаним» одлучила да је «Политика» прекршила Кодекс новинара и наложила листу да ову одлуку објави.


Београд, 28.4.2016.                                                                          


Председавајућа
Невена Кривокапић


Комплетан жалбени поступак