Зоран Живковић против дневног листа Информер



На основу чланова 22. и 24. Статута Савета за штампу и чланова 15. и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Владо Мареш, Иван Цвејић, Стојан Марковић, Златко Чобовић, Тамара Скрозза, Петар Јеремић, Владимир Радомировић, Ивана Стјеља и Драган Ђорђевић, на седници одржаној 28.1. 2016. године, једногласно, изриче


ЈАВНУ ОПОМЕНУ

Текстом “Нека се припреме Живковић и Мишковић”, објављеним 28. децембра 2015. године, у штампаном и онлајн издању, дневни лист „Информер“

1. прекршио је тачку 3 Одељка IV (Одговорност новинара) Кодекса новинара Србије, по којој је новинар обавезан да поштује правило претпоставке невиности и не сме никога прогласити кривим до изрицања судске пресуде,

2. прекршио је и тачку 6 Одељка IV (Одговорност новинара), о обавези поштовања етике и културе јавне речи


ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Жалбу Савету за штампу поднео је Зоран Живковић, истичући да је на насловној страни “Информера” објављен текст којим се позива на његово хапшење написима –“Апси банду”, “Министар полиције: Биће још хапшења” и “Следећи Живковић и Мишковић”. Он је навео да је и у тексту настављено са неоснованим оптужбама, уз напомену да би могао да заврши у затвору “уколико неко од ухапшених у акцији ‘Резач’ проговори”. “Недопустиво да је да новинар напише оптужбу и наводи наводне податке из истраге у коју није имао увид, а уредник допусти објављивање без доказа или одлуке суда. Јасно је да су насловна страна и текст део политичког линча опозиције и организоване кампање против моје маленкости и политичке партије на чијем сам челу“, каже се, између осталог, у жалбу.

У одговору на жалбу, адвокат “Информера” Борис Богдановић навео је да је лист поступио у складу са Кодексом новинара Србије, по којем интерес јавности подразумева објављивање свих важних информација које су читаоцу од помоћи при формирању властитог мишљења објавио информацију да постоји оправдана сумња да је бивши помоћник министра пољопривреде 2007. и 2008. године Живковићу, као власнику винарије, незаконито исплатио државну субвеницју од 41 милион динара. Зато је, како је објаснио, логично и питање које је “Информер” поставио да ли је Живковић следећи. Ни Живковић, ни било ко други нису оглашени учиниоцем кривичног дела, већ се „на основу доступних података писало о одређеним сумњама које постоје у односу на више лица“. „Све то даље имплицира да оваквом жалбом, жалилац ефективно настоји да ограничи слободу медија зајемчену чланом 50 Устава Републике Србије, односно слободу јавног информисања из члана 4 Закона о јавном информисању и медијима, а што Савет за штампу не би требало да дозволи“, иситче се у одговору на жалбу.

Комисија је оценила да је „Информер“ прекршио одредбу Кодекса које се односи на обавезу новинара да поштује претпоставку невиности, и то не само у односу на подносиоца жалбе, него и у односу на ухапшеног бившег помоћника министра пољопривреде, који се, међутим, није жалио. Кад је реч о подносиоцу жалбе, по мишљењу Комсије, „Информер“, најављује његово хапшење (уколико неко од већ ухапшених проговори), дакле, унапред тврди да је и он крив, иако кривица није још утврђена ни када је реч о ухапшенима.

Чланови Комисије оценили су да објављеним текстовима прекршене и одредбе Кодекса које се односе на обавезу новинара да негује културу и етику јавне речи, јер су у тексту употребљени непримерени термини попут „банда“, „крали“, „отимали милионски вредну имовину“.

Због свега тога, Комисија је једногласно одлучила да је “Информер” прекршио одредбе Кодекса новинара Србије и изрекла јавну опомену.

 

Београд, 28.1.2016.

Председавајући
Стојан Марковић


Комплетан жалбени поступак