Сузана Алар против дневних листова Курир и Ало



АЛО


На основу чланова 22. и 24. Статута Савета за штампу И чланова 15. и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Стојан Марковић, Владо Мареш, Иван Цвејић, Златко Чобовић, Тамара Скрозза, Петар Јеремић,Владимир Радомировић, Марија Кордић, Ивана Стјеља и Драган Ђорђевић, на седници одржаној 28.1. 2016. године, већином гласова доноси


ОДЛУКУ

Текстом “Ученик: наставница зове на дружење после часова!”, објављеним 4. новембра 2015. године, дневни лист „Ало” 

1. прекршио је тачку 5 Одељка I (Истинитост извештавања) Кодекса новинара Србије, по којој је са новинарством неспојиво објављивање неоснованих оптужби, клевета И гласина,

2. прекршио је и тачку 1 Одељка VII (Поштовање приватности), по којој је новинар обавезан да поштује приватност, достојанство и интегритет људи о којима пише,

3. прекршио је и тачку 1 Одељка VIII (Коришћење часних средстава), о обавези новинара да се у прикупљању информација, фотографија, докумената, звучних и видео записа користи само часним средствима.

Налаже се дневном листу “Ало” да одлуку Комисије објави у онлајн и штампаном издању у року од пет дана од дана пријема одлуке.


ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Сузана Алар поднела је жалбу Савету за штампу, наводећи да су јој објављене фотографије и текст нанели велику моралну штету, повредили јој право на приватност и нарушили душевни мир њене породице. Како претпоставља, спорне фотографије су преузете из мобилног телефона који је надавно изгубила и касније дорађене фотомонтажом. “Одговорно тврдим да су текстови злонамерни, да су наводи објављени без икакве провере и представљени као чињенице. Поменути текстови су практично преписани са сајта локалне ТВинфоплус. Нико од новинара листа “Ало” ме није контактирао да провери тврдње које су пренели, а које су потпуно неистините”, истиче се, између осталог, у жалби.

Редакција листа “Ало” није одговорила на жалбу.

Чланови Комисије за жалбе оценили су да објављивање форографија и откривање идентитета особе која је на њима, без обзира на то да ли су слике аутентичне или је реч о фотомонтажи, представља озбиљну повреду права на приватност. Кодекс новинара прецизира да новинар мора да буде свестан моћи медија, односно могућих последица по особу чији идентитет открива, као и да посебно мора имати у виду тежину могућих последица у случају евентуалне погрешне претпоставке у извештавању. У овом случају, по оцени чланова Комисије, чак и да је заиста реч о фотографијама које су биле у мобилном телефону, недопустиво је њихово објављивање, утолико пре што, по мишљењу Комисије, не постоји никакав јавни интерес којим би се то могло бранити. Уз објављивање приватних фотографија без дозволе иоткривање идентитета особе са фотографије, лист је прекршио Кодекс и тиме што је, без ограде и без стварног разлога, пренео трачеве који се наводно препричавају у Врању о професоркиним везама са ученицима. Редакција је, такође супротно Кодексу, злоупотребила и малолетног ученика који наводно зна да “професорка воли да позива на дружење после часова”.

Због свега тога, Комисија је сад девет гласова “за” и једним “против” одлучила да је “Ало” прекршио одредбе Кодекса новинара Србије. 


КУРИР


На основу чланова 22. и 24. Статута Савета за штампу И чланова 15. и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Владо Мареш, Иван Цвејић, Стојан Марковић, Златко Чобовић, Тамара Скрозза, Петар Јеремић,Владимир Радомировић, Ивана Стјеља и Драган Ђорђевић, на седници одржаној 28.1. 2016. године, једногласно доноси


ОДЛУКУ

Текстовима “Професорка ухваћена у лажи: Слика на фејсбуку је моја, али груди нису“ И Нове шок слике: професорка клечи у чамцу, ђак је мази“, објављеним 3. и 4. новембра 2015. године, дневни лист „Курир” 

1. прекршио је тачку 5 Одељка I (Истинитост извештавања), Кодекса новинара Србије, по којој  је са новинарством неспојиво објављивање неоснованих оптужби, клевета и гласина,

2. прекршио је и тачку 1 Одељка VII (Поштовање приватности), по којој је новинар обавезан да поштује приватност, достојанство и интегритет људи о којима пише, 

3. прекршио је и тачку 1 Одељка VIII (Коришћење часних средстава), о обавези новинара да се у прикупљању информација, фотографија, докумената, звучних и видео записа користи само часним средствима.

Налаже се дневном листу “Курир” да одлуку Комисије објави у онлајн и штампаном издању у року од пет дана од дана пријема одлуке.


ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Сузана Алар поднела је жалбу Савету за штампу, наводећи да су јој објављене фотографије и текст нанели велику моралну штету, повредили јој право на приватност и нарушили душевни мир њене породице. Како претпоставља, спорне фотографије су преузете из мобилног телефона који је надавно изгубила и касније дорађене фотомонтажом. “Одговорно тврдим да су текстови злонамерни, да су наводи објављени без икакве провере и представљени као чињенице. Поменути текстови су практично преписани са сајта локалне ТВинфоплус. Нико од новинара ‘Курира’ ме није контактирао да провери тврдње које су пренели, а које су потпуно неистините”, истиче се, између осталог, у жалби. Сузана Алар је нагласила и да је “најгнуснију лаж” да је фотографисана у чамцу са учеником, демантовала у „Информеру“ родбина њеног покојног мужа, тврдећи да је реч о детету брата њеног мужа и да је настала током игре.

У одговору на жалбу, редакција “Курира” је навела да су сви подаци у тексту тачни и проверени из више извора, који су потврдили да је спорна фотографија “преплавила” друштвене мреже ђака из Врања, да је на фотографији професорка, као и да је “јавна тајна да је она позната по аферама са ђацима”. Уз све то, “Курирова” фото служба је проценила да фотографија није фотомонтажа, што ни сама професорка у првој изјави “Куриру” није тврдила. У првом тексту на који се није жалила, рекла је да фотографија њена и да не зна како је доспела на друштвене мреже, да би тек касније почела да тврди да је реч о фотомонтажи. “Што се тиче текста у којем се професорка појављује са младићем у чамцу у пози коју би свако нормалан описао као ласцивну, из више незваничних извора смо у Врању добили потвду да је реч о ученику”, наводи се, између осталог, у одговору на жалбу.

Чланови Комисије за жалбе оценили су да објављивање фотографија и откривање идентитета особе која је на њима, без обзира на то да ли су слике аутентичне или је реч о фотомонтажи, представља озбиљну повреду права на приватност. Кодекс новинара прецизира да новинар мора да буде свестан моћи медија, односно могућих последица по особу чији идентитет открива, као и да посебно мора имати у виду тежину могућих последица у случају евентуалне погрешне претпоставке у извештавању. У овом случају, по оцени, чланова Комисије, чак и да је заиста реч о фотографијама које су биле у мобилном телефону, недопустиво је њихово објављивање, утолико пре што, по мишљењу Комисије, не постоји никакав јавни интерес којим би се то могло бранити. Уз објављивање приватних фотографија без дозволе и откривање идентитета особе са фотографије, лист је прекршио Кодекс и тиме што је, без ограде и без стварног разлога, пренео трачеве који се наводно препричавају у Врању о професоркиним везама са ученицима. Због свега тога, Комисија је једногласно одлучила да је “Курир” прекршио одредбе Кодекса новинара Србије.

 

Београд, 28.1.2016.

Председавајући
Стојан Марковић


Комплетан жалбени поступак