Завод за хитну медицинску помоћ против дневног листа Блиц



На основу чланова 22. и 24. Статута Савета за штампу и чланова 15. и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Владо Мареш, Иван Цвејић, Тамара Скрозза, Марија Кордић, Петар Јеремић, Стојан Марковић, Златко Чобовић, Владимир Радомировић, Невена Кривокапић, Ивана Стјеља и Драган Ђорђевић, на седници одржаној 24.9. 2015. године, већином гласова доноси

 

ОДЛУКУ

Необјављивањем одговора на текст „Узели дупле плате за лажне учинке“ објављеним 10. августа 2015. године, дневни лист „Блиц“ прекршио је тачку 6 Одељка IV (Одговорност новинара) Кодекса новинара Србије о обавези новинара да негује културу и етику јавне речи, поштује право на одговор, извињење и исправку и дужан је да благовремено објави одговарајућу исправку.

Самим текстом нису прекршене одредбе Кодекса које се односе на обавезу објективног извештавања, консултовања више извора и забрану ширења неоправданог страха, на шта се подносилац жалбе такође жалио.

Налаже се дневном листу „Блиц“ да одлуку Комисије објави најкасније три дана од дана достављања одлуке.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Жалбу Савету за штампу поднео је Завод за хитну медицинску помоћ из Новог Сада, због текста којим се, како тврди подносилац жалбе, нетачно наводи да постоје неправилности у распореду смена и задужења у Заводу, па се, тако, износи и апсолутна неистина да се понекад „због дневних испадања из распореда откаже цела смена“. „Озбиљне оптужбе које стоје у сензационалистичком наслову текста базиране су на непровереним информацијама и неистините, јер се плате свих запослених утврђују на основу закона о платама у државним органима и јавним службама. Такође су нетачне и тврдње да се „прековремени сати исплаћују само миљеницима“, наведено је, између осталог, у жалби. Подносилац жалбе навео је и да је на спорни текст „Блицу“ упућен деманти, који није објављен, супротно Закону и јавном информисању и медијима.

У одговору на жалбу, адвокат листа „Блиц“ навео је да је текст написан у складу са Кодексом новинара, да је новинар имао увид у распоред смена и задужења запослених и у анонимно писмо које су запослени  у ЗЗХМП послали градоначелнику Новог Сада, а аутор је, „преко својих проверених извора“, све информације и додатно проверио. Такође, изјава особе задужене за контакте са медијима у Заводу, пренета је у целини. Кад је о необјавјивању одговора реч, адвокат је навео да одговор није био у складу са Законом, али да је, и иначе, то „предмет парничног поступка, а не поступка пред Саветом за штампу, те се подносилац жалбе неосновано позива на ту чињеницу у жалби“.

Комисија за жалбе овакво објашњење у вези са демантијем није прихватила. Обавеза објављивања одговора прописана је и Кодексом новинара, па према томе може бити разлог за подношење жалбе Савету за штампу. Комисија такође сматра да би било у складу са добром професионалном и етичком праксом да је редакција подносиоцу објаснила због чега није објавила деманти, односно да је адвокат навео због чега тачно одговор не испуњава законске услове за објављивање. У сваком случају, право на одговор, прописано Кодексом, није овога пута поштовано, због чега Комисија закључује да је „Блиц“ прекршио Кодекс.

Кад је реч о садржају самог текста, Комисија је оценила да постоји велики интерес јавности да зна како ради тако важна институција као што је Завод за хитну медицинску помоћ, као и за постојање евентуалних неправилности у раду на које указује део запослених у писму градоначелнику. Указивање на постојање проблема у Заводу не може се, по мишљењу Комисије, сматрати уношењем страха међу грађане. Такође, по оцени Комисије, не стоји ни тврдња подносиоца жалбе да новинар није консултовао више извора, јер се из текста види и да је ЗЗХМП добио прилику да одговори на неке од тврдњи из анонимног писма. Због тога је већина чланова Комисије оценила да текстом нису прекршене одредбе Кодекса на које се подосилац жалио.

Београд, 24.9.2015.

Председавајући
Владо Мареш

Комплетан жалбени поступак