Сибила и Владимир Шуњка против дневног листа „Блиц“



На основу чланова 22. и 24. Статута Савета за штампу и чланова 15. и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Саветаза штампу у саставу: Петар Јеремић, Стојан Марковић, Зоран Ивошевић, Љиљана Смајловић, Тамара Скрозза, Владо Мареш, Иван Цвејић, Марија Кордић, Златко Чобовић и Предраг Аздејковић , на седници одржаној 28.5.2015. године није успела да усагласи одлуку о томе да ли је „Блиц“ текстом “Три године без посла јер јој газда не да књижицу”, објављеним 10. фебруара 2015.године, прекршио одредбе Кодекса новинара Србије. За одлуку да је Кодекс прекршен гласало је пет чланова Комисије, док је шест чланова гласало на није, тако да није било потребне двотрећинске већине ни за једну одлуку.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Жалбу Савету за штампу поднели су адвокати Сибиле и Владимира Шуњке, верујући да су спорним текстом прекршене одредбе Кодекса новинара које се односе на истинитост извештавања, новинарску пажњу и заштиту приватности, У тексту су, како је наведено, пренете неистине, док су “приписивањем непостојећих особина и својстава подносилаца жалбе, стављени у негативан и увредљив контекст”. “Блиц”, како је истакнуто, преноси тврдње бивше раднице, без икаквог покушаја да утврди њихову веродостојност. Сви подаци за које подносиоци жалбе тврде да су нетачни (да никада нису били послодавци Јелене Плавшић, да се против њих не воде никакви судски поступци, да никада нису “отварали и затварали фирме, мењали адресе и телефоне да би избегли обавезе“) могли су лако да се провере, а нико из редакције се није ни обратио Сибили и Влаидмиру Шуњки. “Новинар, аутор такста и одговорни уредници нису посветили ни минимум дужне пажње у покушају да се чује и друга страна или да се елементарно упозању са области о којој пишу, већ су објавили очигледне и шкодљиве неистине”, истиче се, између осталог у жалби.

У одговору на жалбу адвоката “Блица” наведено је да су објављене информације, према најбољем сазнању новинарке, тачне и да јој је Јелена Плавшић приложила доказ да је поднела пријаве надлежним органима. Лист, како се истиче, није објавио ниједну информацију из приватног живота подносилаца жалбе, а реч је о теми за који постоји оправдан интерес јавности да зна. Уз одговор је достављен и приказ поруке коју је новинарка упутила Владимиру Шуњки на фејсбук профил (који је, како се истиче, потом угашен), као доказ да им је понудјено да изнесу своје виђење проблема.

Чланови Комисије су били неподељеног мишљења да однос послодаваца према запосленима јесте тема од јавног интереса о којој треба писати, али и да то у овом случају није урађено на добар начин. Текст је лоше написан, површан, усмерен само на изазивање сажаљења за “жртву”, а садржи и више нејасних детаља. . Ипак, чланови Комисије нису имали јединствен став о томе да ли је оваквим начином извештавања прекршен Кодекс новинара. Део чланова Комисије сматрао је да је новинар морао много више да се потруди да ступи у контакт са подносиоцима жалбе, као и да у надлежним институцијама провери све наводе бивше раднице. У супротном, текст је требало написати много пажљивије, без навођења имена бивших послодаваца. Остали чланови Комисије сматрали су да пропусти у тексту ипак нису толики да би се могло говорити о томе да је повређен Кодекс. Они су указали и на то да су тврдње изнете у жалби контрадикторне, попут тога да је наведено да “никада нису били послодавци Јелене Плавшић”, да би одмах потом рекли да је власник предузећа била Сибила Шуњка, али да то није већ две године. У тексту се јасно наводи да је спор настао пре три године, па се објашњење да подносиоци жалбе немају никакве везе са читавим спором не чини логичним. Због тога, како су навели, не могу да подрже такву жалбу.

Након свега изнетог, чланови Комисије нису успели да донесу одлуку потребном двотрећинском већином.

Београд, 28.5.2015.

Председавајући
Иван Цвејић