NVO Praxis и Стална конференција ромских удружења грађана (СКРУГ) лига Рома против листа "Вечерње новости"



На основу чланова 22. и 24. Статута Савета за штампу и чланова 15. и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Иван Цвејић, Петар Јеремић, Стојан Марковић, Зоран Ивошевић, Златко Чобовић, Владо Мареш, Тамара Скрозза, Божо Прелевић и Марија Кордић на седници одржаној 28.4. 2015. године, једногласно доноси

 

ОДЛУКУ

 

Текстом “Ужас у Смедереву: Ром обљубио девојчицу”, објављеним 17.марта 2015. у штампаном и 18.марта 2015. године у онлајн издању, дневни лист “Вечерње новости”

1. прекршио је тачку 1. Одељка IV (Одговорност новинара) Кодекса новинара Србије, о обавези новинара да се супротстави свима који крше људска права или се залажу за било коју врсту дискриминације, говор мржње и подстицање насиља,

2. прекршио је и тачку 4 Одељка V (Новинарска пажња) по којој новинар мора бити свестан опасности од дискриминације коју могу да шире медији и треба да учини све да избегне дискриминацију засновану, између осталог, на раси, полу, старости, сексуалном опредељењу, језику, вери, политичком и другом мишљењу, националном или друштвеном пореклу.

Налаже се дневном листу “Вечење новости“ да ову одлуку Комисије објави у најкасније у трећем броју од дана достављања одлуке, односно у року од седам дана у онлајн издању.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

 

Жалбу Савету за штампу поднела је организација “Праxис” сматрајући да је Кодекс новинара прекршен тиме што је у тексту наглашена национална припадност осумњиченог за кривично дело, иако то није у непосредној вези са природом и врстом кривичног дела. Подносилац жалбе је навео и да је повређена и одредба Кодекса која се односи на претпоставку невиности. “Када се приликом извештавања медија не поштује претпоставка невиности и када се изричито наводи национална припадност осумњиченог, битно се утиче на његов положај, али и на положај заједнице којој припада. Овакво извештавање медија даје оправдање појединцима или групама да своје дискриминаторне активности интензивирају, дају легитимитет даљем дискриминаторном поступању и све учињено према лицима ромске националност постаје прихватљиво већинском становништву управо зато што је ‘Ром обљубио девојчицу’”, наводи се, између осталог, у жалби.

Ауторка текста навела је у одговору на жалбу да намера није била да се истакне националност , нити да последица буде нетрпељивост или мржња према осумњиченом, чије име није ни наведено у тексту, па се не може очекивати да ће текст негативно утицати на његов положај. “Такође, у тексту се не потенцира националност, она се само напомиње, нити се доводи ни на један начин у узрочно последичну везу са могуће учињеним кривичним делом над малолетном особом”, истиче се у одговору и додаје да се овај догађај ни на који начин не повезује са припадницима ромске мањине, нити се она помиње.

Чланови Комисије указали су на то да је у смерницама Кодекса новинара Србије јасно наведено да се у извештајима о кривичним делима, национална, расна, верска, идеолошка и политичка припадност, као и сексуално опедељење, социјални и брачни статус осумњичених лица или жртава, помињу само када је то у непосредној вези са природом почињеног кривичног дела. У овом случају, и према тврдњама саме новинарке, национална припадност могућег починиоца кривичног дела није ни у каквој вези са природом тог дела, те управо због тога и није било разлога да се уопште „напомиње“ да је реч о Рому.

Комисија верује да ауторка текста, како тврди, није имала намеру да увреди или дискриминише осумњиченог или заједницу којој припада, али је, без обзира на то, закључила да су повређене одредбе Кодекса које се односе на забрану дискриминације.

О томе да ли је текстом прекршена претпоставка невиности Комисија се није изјашњавала, јер подносилац жалбе није доставио сагласност особе на коју се текст односи.

 

 

Београд, 28.4.2015.                                                                                        Председавајући

                                                                                                                        Иван Цвејић