Александар Обрадовић против дневног листа "Курир"



На основу чланова 22. и 24. Статута Савета за штампу и чланова 15. и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Иван Цвејић, Петар Јеремић, Зоран Ивошевић, Предраг Аздејковић, Тамара Скрозза, Владо Мареш, Златко Чобовић, Стојан Марковић и Божо Прелевић, на седници одржаној 26.2. 2015. године, већином гласова доноси

ОДЛУКУ

Текстовима „Директор ЕПС-а има сатове од 50.000 евра“ и „Е, мој Саша“, објављеним 4.и 5. јануара 2015. године, дневни лист „Курир“ није прекршио одредбе Кодекса новинара Србије.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Жалбу Савету за штампу, у име Александра Обрадовића, директора Електропривреде Србије, поднела је адвокатска канцеларија „Моравчевић, Војновић и партнери“, верујући да је објављивањем спорних текстова „Курир“ прекршио одредбе Кодекса које се односе на истинитост извештавања, одговорност новинара и новинарску пажњу. У жалби се, између осталог,  наводи да су се аутори текстова свесно служили неистинитим, неоснованим и непровереним информацијама, које су јавности пласиране на такав начин да Обрадовића дискредитују и у приватном и у професионалном домену. Уз детаљна објашњења, истиче се да Обрадовић нема сат „Панерал“, као и да „већ дуже време не поседује“ ни сат „IWC Schaffausen“, док је сат који је у тексту означен као „Шопар“ од 20.000 евра, заправо „Guess“ који кошта око 130 евра. Наглашава се и да су и саме вредности означених сатова нетачне и сензационалистички и тенденциозно увећане „како би се дискредитовао господин Обрадовић и нарушио његов углед и интегритет“.

У одговору на жалбу редакције „Курира“ наводи се да су информације о томе које сатове има Александар Обрадовић добијене од његових блиских сарадника и пословних партнера, те да су фотографије сатова које Обрадовић носи показане познатом тврговцу сатовима, а њихове цене преузете са званичних сајтова произвођача. Кад је реч о другом тексту у питању је коментар у којем је новинар само изнео своје мишљење. Такође, како је истакнуто, сви одговори које је Обрадовић доставио објављени су.

Чланови Комисије закључили су да је, да би се утврдило које и колико вредне сатове Обрадовић има, односно да ли су тачне тврдње „Курира“ или Обрадовићевих адвоката,  потребно вештачење, те да они не могу да се упуштају у такве процене. Комисија, иначе, не утврђује шта је истина, већ да ли се лист понашао у складу са одредбама Кодекса, односно да ли су новинари, поступајући у складу са професионалним правилима, покушали да дођу до новинарске истине. У овом случају, Комсија нема разлога да верује да „Курир“ није проверио информације које је имао пре објављивања.

Комисија за жалбе не може да улази у намере „Курира“, али сматра да је само писање о овој теми легитимно, с обзиром на то да је реч о директору великог јавног предузећа, па Комисија верује да постоји интерес јавности да зна и такве детаље из његовог приватног живота, као што је колико вредне сатове има. Такође, у тексту је наведен и одговор ПР службе Електропривреде Србије у којем се објашњава да је Обрадовић дуго радио у великим компанијама у иностранству и да су му укупни приходи знатно већи од садашњих примања.

„Курир“, ипак, по оцени чланова Комисије није на одговарајући начин објавио деманти који су упутили Обрадовићеви адвокати, јер је текст скраћен и није јасно назначено да је реч о одговору. Већина чланова Комисије сматрала је, међутим, да „Курир“ треба само упозорити на ову грешку, а да то није довољан разлог за оцену да је прекршен Кодекс.

Због свега наведеног, Комисија је, са шест гласова „за“, једним „против“ и два “уздржана“, одлучила да “Курир” није прекршио одредбе Кодекса новинара Србије.

 

Београд, 26.2.2015.                                                            Председавајући

                                                                                             Иван Цвејић