Јелена Марјановић против дневног листа "Блиц"



На основу чланова 22. и 24. Статута Савета за штампу и чланова 15. и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Иван Цвејић, Петар Јеремић, Зоран Ивошевић, Предраг Аздејковић, Тамара Скрозза, Марија Кордић, Владо Мареш, Златко Чобовић, Стојан Марковић и Божо Прелевић, на седници одржаној 26.2. 2015. године, већином гласова доноси

ОДЛУКУ

Антрфилеом „Убијен због зеленашења“ у оквиру текста „Злогласне групе бајкера у Србији: Убиства, драгуљи и кукасти крстови“, објављеном у оналајн издању 17.новембра 2014. године, дневни лист „Блиц“ није прекршио одредбе Кодекса новинара Србије.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Жалбу Савету за штампу поднела је Јелена Марјановић, супруга убијеног Александра Марјановића, и то на део текста у којем се њен супруг помиње као један од чланова гупе бајкера о којој говори текст. Она је истакла да је лист, по њеном мишљењу прекршио одредбе које се односе на истинитост извештавања, одговорност новинара у делу које се односи на поштовање претпоставке невиности, као и одредбе о заштити приватности. У жалби је, између осталог, наведено да је суђење за убиство њеног супруга још у току, а да се у тексту тврди да је убијен због зеленашења, да је погрешно наведено да је таксиста, као и време смрти. Јелена Марјановић је нагласила да се на овај начин „вређа личност погинулог и осећања његове породице“.

Адвокат „Блица“, у одговору на жалбу, навео је да је текст написан на основу информација добијених из, аутору добро познатих, извора из полиције, и новинар их јепре објављивања проверио. Извори из полиције, које аутор текста није дужан да открије, рекли су „да је покони супруг подносиоца жалбе евидентиран у полицији, да је био познат као таксиста, као и да је до његовог убиства дошло због свађе око враћања новца који је покојник давао на камату, а о чему постоје докази, с обзиром да се убиство десило на јавном месту и да су свађу могли да чују сви присутни“. У одговору се истиче и да јавност има оправдан интерес да зна ко и на који начин „господари“ путевима Србије и угрожава безбедност у саобраћају, посебно што је реч о особама које су полицији добро познате као извршиоци кривичних дела.

Чланови Комисије за жалбе нису се изјашњавали о целом тексту, који је иначе део серије о „бајкерским“ групама у Србији, већ само о ономе што је предмет жалбе, односно о антрфилеу у којем се помиње Александар Марјановић. По мишљењу чланова Комисије, извор из којег је новинар добио информације је, по свему судећи, поуздан и аутор текста није имао разлога да сумња у тачност добијених информација. Ипак, с обзиром на то да суђење још није завршено, односно да суд још није утврдио шта је разлог убиства, новинар није требало да тврди да је „убијен због зеленашења“, већ да напише да је „наводно“ убијен због тога.  Комисији, међутим, није познато да је породица убијеног од редакције тражила да исправи ту грешку или да објави њихов одговор или исправку, пре него што је поднета жалба Савету за штампу. Већина чланова Комисије сматрала је, зато, да пропуст редакције у овом случају није толико велики да би био оцењен као кршење Кодекса новинара Србије, док су два члана имала супротно мишљење. Комисија, ипак, још једном подсећа све новинаре да морају бити веома опрезни када пишу о починиоцима и жртвама кривичних дела и да, када то није потврђено судском пресудом, не износе тврдње, већ да наведу да се сумња да је почињено неко кривично дело.

Због свега наведеног, Комисија је са осам гласова „за“ и два „против“ одлучила да “Блиц” није прекршио одредбе Кодекса новинара Србије.

 

Београд, 26.2.2015.                                                             Председавајући

                                                                                              Иван Цвејић