Организација „Praxis“ против дневног листа „Информер“



На основу чланова 22. и 24. Статута Савета за штампу и чланова 15. и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Петар Јеремић, Зоран Ивошевић, Тамара Скрозза, Марија Кордић, Владо Мареш, Златко Чобовић, Стојан Марковић, Божо Прелевић, Иван Цвејић и Предраг Аздејковић, на седници одржаној 25.12. 2014. године, већином гласова, доноси

ОДЛУКУ

Текстом „Уловљен спајдер Шиптар“, објављеним 20. октобра 2014. године на насловној страни, дневни лист „Информер“

1. прекршио је тачку 1 Одељка IV (Одговорност новинара) по којој се новинар мора супротставити свима који крше људска права или се залажу за било коју врсту дискриминације, говор мржње и подстицање насиља,

2. прекршио је и тачку 4. Одељка V ( Новинарска пажња), по којој новинар мора бити свестан опсаности од дискриминације коју могу да шире медији и треба да учини све да избегне дискриминацију засновану, између осталог, на раси, полу, старости, сексуалном опредељењу, језику, вери, политичком И другом мишљењу, националном или друштвеном пореклу

Налаже се листу „Информер“ да одлуку Комисије објави најкасније у трећем наредном броју од дана достављања одлуке.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Жалбу Савету за штампу поднела је организација „Праxис“, уз сагласност шесторо грађана албанске националности који су навели да је за њих термин “Шипар” погрдан и да их вређа такво означавање њих и њихових сународника. „Иако су српска реч ‘Шиптар’ и албанска реч ‘Схqипатр’ етимолошки сличне, имају потпуно другачије значење у овом језицима и реч ‘Шиптар’ вређа припаднике албанске националности“, наведено је, између осталог, у жалби.

У одговору на жалбу, адвокат „Информера“ Борис Богдановић навео је да је то што се Савету за штампу није обратила сама особа на коју се инфомација односи, очигледно резултовало и „непознавањем материјалних чињеница од стране самих жалилаца да се одредница ’Шиптар’ употребљава од стране самих припадника албанског народа, јер тим изразом они називају и сами себе, па као таква ова реч и не може имати некакво погрдно значење које јој се жели приписати од стране подносилаца жалбе“, истиче се у одговору, а као доказ приложен је текст из Vикипедије о пореклу речи „Схqиптар“.

Комисије за жалбе је закључила да не може да се бави различитим тумачењима етимологије употребљене речи, јер нити је надлежна, нити довољно стручна за то. Могуће је да један број људи користи ту реч не сматрајући је уопште погрдном и без икакве намере да тиме увреди припаднике албанске националне заједнице. Ипак, неспорно је да сами Албанци, или бар део њих, реч „Шиптар“ доживљавају као увреду, што би за медије морало бити довољно за избегавају употребу такве речи, чак и уколико она, сама по себи, нема пежоративну конотацију. Смерницама у Кодексу новинара Србије прецизирано је да „недопустиво колоквијално, погрдно и непрецизно називање одређене групе“, у овом случају припадника нације чији је званичан назив у Србији Албанци. Такође, Комисија је оценила да је у овом случају веома битан и контекст у којем је назив употребљен. Посао медија је да информишу, а не да додатно подижу тензије изазване инцидентом на утакмици између Србије и Албаније и коментарима тог догађаја, те је инсистирање на употреби спорног термина приликом извештавања о том догађају, посебно неприхватљиво.

Због свега изнетог, Комисије је са осам гласова „за“ и два „уздржана“ одлучила да је „Информер“ прекршио одредбе Кодекса новинара Србије и наложила му да ову одлуку објави.

Београд, 25.12.2014.

Председавајући
Петар Јеремић