Мишљење Савета за штампу да ли је лист “Бечејски мозаик” прекршио Кодекс новинара Србије



Поводом дописа редакције листа ”Бечејски мозаик“, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Стојан Марковић, Зоран Ивошевић, Филип Шварм, Божо Прелевић, Петар Јеремић, Предраг Аздејковић и  Владо Мареш, на седници одржаној 27. 2. 2014. године, једногласно закључује да лист ”Бечејски мозаик” објављивањем писма читаоца ”Бесомучна сеча“ 22. 2. 2013. године није прекршио одредбе Кодекса новинара Србије.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Главни и одговорни уредник „Бечејског мозаика“ Владан Филипчев затражио је да је Савет за штампу оцени да ли је прекршен Кодекс новинара Србије, након што је особа која се препознала као „газдарица парка“ у објављеном писму читатељке, поднела тужбу суду против тог недељника. У тужби особе задужене за одржавање парка на који се текст односи, између осталог, наведено је да је изнет низ нетачних информација, да се о подносиоцу  тужбе говори на негативан и уврдљив начин, као и да главни уредник није доставио податке о ауторки писма, односно да се њен идентитет не може проверити. Такође, како је истакнуто, иако је у истом броју објављен разговор са подносиоцем тужбе, то се не може сматрати демантијем јер она приликом тог разговора није била упозната са писмом читатељке. Због свега тога, наглашава се у тужби, главни уредник „Бечејског мозаика“ није поступио у складу са пажњом примереном околностима, што је супротно не само закону, него и стандардима новинарске професије.

Главни и одговорни уредник „Бечејског мозаика“ навео је у одговору на тужбу, коју је доставио и Савету за штампу, да је одмах поред писма читатаљке објавио и разговор са тужиљом у којем је имала прилике да одговори на све наводе из писма, који су јој предочени. Он је истакао и да је читатељка изнела своје мишљење о догађају којем је присуствовала, као и критику на рад тужиље, на коју сваки грађанин има право и не представља увреду.

Комисија за жалбе је закључила да „Бечејски мозаик“ није прекршио одредбе Кодекса новинара Србије, односно да је поступио у складу са етичким правилима професије. У објављеном писму читалац је изнео свој став о сечи дрвећа у парку, као и о раду оних коју су задужени да га одржавају. Подносиоцу тужбе је у истом броју листа и на истој страни омогућено да изнесе своје виђење и она је практично одговорила на све наводе из писма, и није накнадно тражила објављивање демнатија или било каквог додатног реаговања.

Читалац и подносилац жалбе очигледно имају различито мишљење о томе да ли је требало посећи стабла у парку, као и о томе да ли је последњих година засађено довољно нових стабала, а редакција је омогућила својим читаоцима да се упознају са тим, сматрајући да постоји интерес јавности да зна како се управља Горанским парком.

Кад је реч о идентитету читатељке чије је писмо објављено, Кодексу новинара Србије препоручује да се не објављују писма читалаца уколико постоји сумња у њихов идентитет, али судећи по тврдњама главног уредника „Бечејског мозаика“, за такву сумњу није било разлога. Новинари иначе имају право да не одају идентитет својих извора, па ни читалаца чија писма објављују.

Због свега изнетог, чланови Комисије у поступку „Бечејског мозаика“ нису видели никакву повреду професионалних етичких норми утврђених Кодексом новинара Србије.

Београд, 27.2.2014.                                                           Председавајући 

                                                                                           Стојан Марковић