Хелсиншки одбор за људска права у Србији против „Политике“



На основу чланова 22. и 24. Статута Савета за штампу и чланова 15. и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Зоран Ивошевић, Тамара Скрозза, Филип Шварм, Петар Јеремић, Стојан Марковић, Божо Прелевић и  Владо Мареш, на седници одржаној 12.12.2013. године, већином гласова

ОДЛУКУ

Текстовима „Добри пријатељи иду на суд“ и „Није јасно о чему ће сведочити Соња Бисерко“, објављеним 13. и 24. новембра 2013. године у штампаном и онлајн издању, дневни лист „Политика“ није прекршио одредбе Кодекса новинара Србије.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Хелсиншки одбор за људска права, уз сагласност Соње Бисерко, поднео је жалбу због коментара објављеног 13. новембра у којем је, како је наведено, објављено име Соње Бисерко као потенцијалног сведока Хрватске у спору са Србијом пред Међународним судом правде. По оцени подносиоца жалбе, то је „противно међународноправним узусима и пракси да се имена сведока у међудржавним споровима чувају као тајна како им не би била угрожена безбедност“, а спорни коментар је заправо и покренуо медијску кампању против Соње Бисерко. Подносилац жалбе навео је и да је у интервјуу који је „Политици“ дао „“Тибор Варади 24. новембра, тенденциозно извучен наслов „Није јасно о чему ће сведочити Соња Бисерко“. Овим је, по мишљењу Хелсиншког одбора за људска права, прекршен одељак Кодекса новинара који се односи на одговорност новинара, односно на то да одговорност читаоцима, новинар не сме да подреди интересима других, а посебно издавача, владе и других државних органа, као и да се мора супротставити свима који крше људска права и залажу се за било коју врсту дискриминације, говор мржње и подстицање насиља.

У одговору редакције „Политике“ на жалбу наводи се да је вест о сведочењу Соње Бисерко која је објављена у коментару, јавности већ била позната, јер је дан раније то објавио „Блиц“ , а пренели су и други медиј. Осим тога, у Статуту Међународног суда не стоји забрана објављивања такве информације, а судски спор је отворен за јавност. „Такође међународноправни узуси могу да се односе само на државе учеснице спора, односно на њихове правне тимове, а не и на медије“, истиче се у одговору. „Политика“ такође објашњава да је наслов ауторизованог интервјуа са Тибором Варадијем у духу онога што је рекао, јер је он навео разлоге због којих би се, по његовом мишљењу, „могло поставити питање релевантности њеног сведочења“.
Већина чланова Комисије сматрала је да објављивање имена потенцијалног сведока не представља кршење Кодекса, као и да постоји интерес јавности да се знају детаљи спора који Хрватска води против Србије пред Међународним судом правде. Такође, како је оцењено, наслов интервјуа одговара ономе што је саговорник рекао, сам интервју је врло информативан, и не само да не постиче на мржњу и дискринимацију, него, у извесној мери и смирује ситуацију. Ни у једном од два спорна текста Комисија није пронашла елементе дискриминације засновне на политичком и другом мишљењу, на шта је указао подносилац жалбе, нити је могла да закључи да лист води кампању против Соње Бисерко. Један члан Комисије сматрао једа „Политика“ јесте прекршила Кодекс.

Комисија је, тако, са шест гласова „за“ и једним „против“ одлучила да „Политика“ објављивањем спорних текстова није прекршила Кодекс новинара Србије.

Београд, 12.12.2013.                                                           

                                                                                                                   Председавајући
                                                                                                                  Зоран Ивошевић