Драгана Бољевић против дневног листа „Блиц“



На основу чланова 22. и 24. Статута Савета за штампу и чланова 15. и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Зоран Ивошевић, Тамара Скрозза, Филип Шварм, Небоја Спаић, Петар Јеремић, Стојан Марковић, Божо Прелевић, Владо Мареш и Предраг Аздејковић, на седници одржаној 31.10.2013. године, једногласно доноси

ОДЛУКУ

Текстом „Судије чашћавају колеге милионима“, објављеним 13.октобра 2013. године, дневни лист „Блиц“

1. прекршио је тачке 1. и 4. Одељка I (Истинитост извештавања) о обавези новинара да тачно, објективно, потпуно и благовремено извести о догађајима од интереса за јавност, држећи се оснивних стандарда професије и да консултује што више извора и омогући им да изнесу свој став,
2. прекршио тачке 1. и 3. Одељка V (Новинарска пажња) о обавези новинара да приступа послу са дужном професионалном пажњом и да не прећуткује чињенице које могу битно да утичу на став јавности о неком догађају,
3. прекшио и тачку 6. Одељка IV (Одговорност новинара) о обавези новинара да негује културу и етику јавне речи, да поштује право на одговор, извињење и исправку и да благовремено објави одговарајућу исправку.

Налаже се дневном листу „Блиц“ да ову одлуку Комисије објави у штампаном и онлајн издању најкасније у трећем броју од дана достављања одлуке.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Драгана Бољевић поднела је жалбу због, како је навела, неистинитих навода, начина на који су ти наводи представљени у делу текста који се односи на њу, као и због необјављивања њеног одговора на текст. Одговор је, након подношења жалбе, објављен, али је Бољевићева сматрала да одбјављивање одговора седам дана након текста и то само у штампаном издању није испунило сврху, те да редакција и даље сноси одговорност за кршење Кодекса и у овом делу. Сам текст, објављен у оквиру недељне Теме дана, односи се на брзину решавања спорова које за надокнаду штете воде судије разрешене поништеним одлукама Високог савета судства, а Бољевићева је једна од судија који се у тексту помињу. У поднетој жалби она је истакла да текст садржи више потпуно нетачних информација – да је поступак по њеној жалби окончан, да је тражила и да јој је досуђена накнада нематеријалне штете за душевни бол, да је ВСС утврдио да је у чак 121 предмету пресуде донела након више од две године и да је практично разрешена због неажурности. Она је навела и да није тачно да судије „чашћавају своје колеге“, већ да судије, као и сви други незаконито отпушени, имају право на надокнаду нематеријалне штете у висини зараде коју би примали да није било незаконитог отпуштања, да није тачно да се у предметима у којима су подносиоци захтева судије поступа неоправдано брже него у другим сличним случајевима, јер решавање свих предмети из радних односа подразумева хитно поступање, као и да је нетачно да само раније резрешене судије сада својим колегама досуђују накнаду плате, јер управо у њеном случају суди судија који је реизабран 2009. године. Бољевићева је истакла да новинар није у тексту навео истините и потпуне информације, нити их је изложио на коректан начин, јер, између осталог, нигде није наведено да је све одлуке ВСС поништио законодавац 2010, а затим и Уставни суд 2012, као и да су све европске и српске институције и стручњаци оценили да је рад ВСС у два сазива био нелегалан и нелегитиман.

У одговору на жалбу адвокат „Блица“ Душан Стојковић је навео да је одговор Драгане Бољевић у целини објављен у недељном броју (као и текст), јер је тада већи тираж, и то упркос томе што лист није имао обавезу да то уради јер је одговор достављен главном и уредницима рубрика, а не одговорном уреднику. Кад је реч о садржају текста, адвокат истиче да нигде и није наведено да је Бољевићевој досуђена накнада за душевну бол, нити да је она то тражила, као и да су остали подаци у тексту тачни. Он је навео да су новинари имали увид у одлуку Високог савета судста из које су пренети подаци о броју нерешених предмета и разлозима за њено резрешење. Такође, истакнуто је, из података са „Портала судова Србије“ може се видети да се спорови које су покренуле резрешене судије решавају знатно брже у односу на сличне спорове које воде „обични грађани“, као и да је објављивање ових података у интересу јавности, јер грађани као порески обвезници финансирају судску власт и имају права да знају како ради.

Чланови Комисије закључили су да редакција „Блица“ није у овом случају поступила у складу са професионалним стандардима када је реч о објављивању инфомација о одлуци Високог савета судства којом Драгана Бољевић није реизабрана за судију. Реч је о документу који је поништен одлуком Уставног суда и, према томе, практично не постоји, па се новинар  не може на њега позивати, нити користии за текст информације које садржи неважећи документ. Тим пре што нигде у тексту није јасно назначено да је реч о одлуци која је поништена. Комисија је оценила и да, истина, у тексту није наведно да је Бољевићева тражила надокнаду за душевну бол, али је информација о томе да јој је досуђен известан новчани износ, без додатног објашњења да је реч заправо о разлици плате за период у којем није примала пуну, или опште није примала плату, стављена у такав контекст да се читалац наводи на закључак да је управо добила новац за нематеријалну штету, тј. душевни бол. Новинар је изостављањем објашњења о томе шта је заправо исплаћено читаоцу ускратио информацију битну за разумевање и практично га дезинформисао. Комисија је прихватила и оцену подносиоца жалбе да објављивање одговора само у штампаном издању, а и то, по мишљењу вечине чланова Комисије, неблаговремено, није испунило сврху. Редакција је имала обавезу да деманти објави и у онлајн издању, тим пре што је текст имао велики број „шерова“ и изазвао бројне, по подносиоца жалбе неповољне, коментаре.

Комисија, међутим, није прихватила наводе жалбе које се односе на неистинито извештавање о поступцима пред судовима које су покренуле разрешене судије, сматрајући да је редакција са правом указала на проблем да се ови спорови решавају брже од оних које покрећу остали грађани. По мишљењу чланова Комисије, постоји оправдан интерес јавности да то зна и новинари имају право да о томе пишу, користећи, наравно, тачне податке.

Због свега наведеног, Комисија је једногласно одлучила да је „Блиц“ прекршио Кодекс новинара објављивањем спорног текста и неодговарајућим објављивањем одговора подносиоца жалбе и наложила листу да објави ову одлуку.

Београд, 31.10.2013.                                                         

 Председавајући
                                    Зоран Ивошевић