Драган Жебељан против дневног листа „Ало“



На основу чланова 22. и 24. Статута Савета за штампу и чланова 15. и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Зоран Ивошевић. Тамара Скрозза, Филип Шварм, Небоја Спаић, Петар Јеремић, Стојан Марковић, Божо Прелевић, Тихомир Тришић, Владо Мареш и Предраг Аздејковић, на седници одржаној 5.9. 2013. године, једногласно доноси

ОДЛУКУ

Текстовима «Радник МУП јурио дечаке», «Тужилац» тражи да гледа голаћа из полиције», «Голаћ из полиције близак са Божовићем», «Божовић претио ликвидацијом професору Никачу» и «Тужилаштво наложило МУП-у да испита голаћа», објављеном 30.5, 13.6, 16.6, 18.6. и 4.7.2013.године, дневни лист „Ало“ прекршио је тачку  3 Одељка IV (Одговорност новинара) Кодекса новинара Србије о обавези новинара да поштује претпоставку невиности и да никога не сме да прогласи кривим до изрицања судске пресуде.

Налаже се дневном листу „Ало“ да ову одлуку Комисије објави у најкасније у трећем броју од  дана достављања одлуке.


ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Драган Жебељан поднео је жалбу на више текстова, сматрајући да су му повређна права, част и углед јер је лист у наставцима писао о њему као о педофилу, који је користио службени компјутер за упознавање и заказивање састанака са младићима, и то тако што је „на лажном Фејсбук профилу објављивао фотографије интимних делова свог тела“. Редакција тек у четвртом тексту објављује његово име, тврдећи да јој је оно од почетка познато.

Подносилац жалбе истакао је да ће наводе које лист износи оповргавати пред судом, али да Савету жели да укаже како верује да се против њега води медијска кампања „са циљем да буде приказан као монструм који, као полицијац јури малолетне дечаке и као такав буде недостојан полицијског посла и синдикалног активизма којим се бави у синдикату српске полиције“. Он је додао и да да би мотив за то могле бити његове изјаве медијима о великом броју самоубистава у полицији.

Главни уредник листа „Ало“ одговорио је само да је „жалба неоснована, бесмислена и неписмена“.

Чланови Комисије сматрали су да не постоји јавни интерес за објављивањесерије текстова у којима се, без икакве резерве, износе недоказане оптужбе. Лист изричито тврди да је Тужилаштво наложило МУП-у да испита Жабељана, као и да је случај окарактерисало као педофилију, јер су наводно „неки од младића са којима је уговарао састанке били малолетни“, не нудећи никакве доказе за то. Било чија сексуална оријентација је приватна ствар и нема никакве везе са послом који та особа обавља, па тако, по оцени Комисије на постоји ни оправдан интерес јавности да се о томе извештава на овакав начин, чак  и уколико је заиста за заказивање састанака припадник МУП-а користио службени компјутер. Због начина извештавања и значаја који је овоме дат тиме што је објављно чак пет текстова, Комисија има основа да верује да је редакција листа „Ало“ имала намеру да дискредитује подносиоца жалбе.

Чланови Комисије закључили су да дневни лист „Ало“ није поштовао етиучка правила професије прописана Кодексом новинара Србије и наложио листу да ову одлуку објави.

Београд, 5.9.2013.                                                                 Председавајући                            
                                                                                               Зоран Ивошевић