Центар за права детета (Ивана Стевановић) против дневног листа „Блиц”



На основу чланова 22. и 24. Статута Савета за штампу и чланова 15. и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Тамара Скрозза, Филип Шварм, Божо Прелевић, Петар Јеремић, Стојан Марковић, Александар Ђивуљскиј, Љиљана Смајловић и Предраг Аздејковић, на седници одржаној 4.4. 2013. године, већином гласова (седам „ за“, један „ против“) доноси

ОДЛУКУ

Да је фотогафијом уз текст „Наш Ервин је претучен на смрт“, објављеном 21.3.2013. године, дневни лист „Блиц“  прекршио Кодекс новинара Србије и то тачке 4. и 5. Одељка III (Одговорност новинара) које новинарима забрањују да „користе непримерене, узнемиравајуће, порнографске и друге садржаје који могу имати штетан утицај на децу“, односно по којима су новинари дужни да „поштују и штите права и достојанство деце, жртава злочина, особа са хендикепом и других угрожених група“, као и да је насловима „ Претукли младића на смрт јер нису хтели да се њихова рођака уда за њега“, објављеним 19.3.2013. и „Пијани дечак од 14 година убио Ервина Билицког“, објављеним 21.3.2013. „Блиц“ прекршио одредбу 3, одељка III Кодекса новинара Србије, по којој су новинари „дужни да поштују правило претпоставке невиности и не смеју никога прогласити кривим до изрицања судске пресуде“, и одредбу 2, одељка IV (Новинарска пажња), по којој новинари „не смеју слепо да верују извору информацја“, односно „морају да воде рачуна о томе да извори информација често следе своје интересе или интересе друштвених група којима припадају и прилагодјавају своје исказе тим интересима“.

Налаже се дневном листу „Блиц“ да ову одлуку Комисије објави у року од три дана од дана достављања одлуке.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ 

Жалбу на текстове и фотографије објављене у „ Блицу” 19, 20. и 21. 3. 2013. године поднео је Центар за права детета, односно директорка Центра Ивана Стевановић, сматрајући да су повређене одредбе 4. и 5. Одељка III Кодекса новинара Србије, али и одредбе Закона о јавном информисању које се односе на заштиту малолетника, као и Конвенција о правима детета.

„Сматрамо недопустивим да се, и поред сагласности родитеља, на насловној страни једног од најчитанијих дневних листова објављује фотографија дечака у мртвачком ковчегу, …као и начин на који су у поменута три чланка јавности, па самим тим и малолетницима, дистрибуиране информације о конкретним догађају. Желимо посебно да укажемо да потпуно разумемо бол родитеља који су сматрали да чином дозволе да се фотографија објави чине за свог мртвог сина да истина буде што пре утврђена, али је у том смислу поступак уредништва „Блица”, мишљења смо ‘жесток покушај манипулације’ о којој пише господин Менсур Шаћић, али управо овог дечака и јавности”, наведено је, између осталог у жалби.

Одговор на жалбу у име редакције доставио је адвокат Душан М. Стојковић, који је затражио да се жалба одбаци јер не испуњава услове прописане Пословником о раду Комисије за жалбе, пошто подносилац жалбе није лично оштећен објављеним садржајем, нема сагласност родитеља малолетника за подношење жалбе, а није наведен ни матични број правног лица које подноси жалбу.

Кад је реч о самом садржају жалбе, адвокат је истакао да повреде Кодекса новинара нема у објављеним текстовима, односно фотографијама, као и да је објављивање оваквих садржаја дозвољено  Законом о јавном информисању и да је у складу са Конвенцијом о правима детета. По његовој оцени, у овом случају долазе у сукоб дужност новинара да заштити децу од садржаја који могу имати штетан утицај на њих и  да штити и поштује права и достојанство деце са дужношћу новинара да истинито извештава (став 1. тачка I Кодекса), да не прећуткује чињенице које могу битно утицати на став јавности о неком догађају (став 4, тачка III) и дужношћу да истражује све околности и чињенице о догађајима који су од интереса за јавност (став 5, тачка I Кодекса). „У овом случају претеже дужност новинара из чланова 1, 4. и 5. Кодекса, јер се ради о извештавању о догађају у којем је малолетник преминуо од последица насиља и наношења тешких телесних повреда и да је молба родитеља била да се објави предметна фотографија као доказ да је младић био сурово испребијан, а не да је преминуо од последица дављења у бари. Према том,е мотив за објављивање био је да се овај случај не заташка и да се апелуе на правосудне органе који треба да спроведу правичан кривични постипак против лица која су починила овај злочин”, наведено је, између осталог, у одговору на жалбу.

Адвокат је, у прилог овим тврдњама, доставио и коментар уредника Хронике у листу „Блиц” Менсура Шачића у којем се на сличан начин објашњавају мотиви за објављивање спорне фотографије. Адвокат Стојковић је такође навео да новинари нису известили јавност о овоме догађају и да нису објавли спрону фотографију и поред захтева родитеља „могло би се основано сматрати да је постојала намера да се од јавности сакрије права истине о догађају, што је противно Кодексу”.

Комисија за жалбе није прихватила захтев да се жалба одбаци јер не испуњава формалне услове, позивајући се на своју досадашну праксу да разматра жалбе које у име неке мањинске или угрожене групе подесе невладина организација која је регистрована за заштиту права те групе, у овом случају деце. Комисија је у досадашњем раду у два случаја разматрала жалбе које су невладине организације подносиле у име ромске мањине, односно ЛГБТ популације, те би одбацивањем жалбе организације која је регистрована за заштиту права детета управо због угрожавања права све деце, направила преседан у односу на досадашнии рад и тиме ставила у наравноправан положај и подносиоца жалбе и сам лист „Блиц” у односу претходе подносиоце жалбе, односно листове на које су се односиле. Центар за права детета је као правно лице имао обавезу да у жалби наведе матични број, што није урадио, али је генерални секретар тај податак утврдио увидом у регистар Агенције за привредне регисте, због чега од подносиоца жалбе није затражено да накнадно допуни жалбу овим податком. Комисија свакако сматра да ово не може бити разлог за одбацивање жалбе.

Комисија за жалбе се овом приликом није изјашњавала о евентуалним повредама Закона о јавном информисању и Конвенције о правима детета, јер је у њеној надлежности само утврђивање кршења Кодекса новинара Србије, због чега нису ни разматрани делови ни жалбе, ни одговора на жалбу који се односе на друге акте.

Разматрајући да ли је спорном фотографијом прекршен Кодекс новинара Србије, Комисија је, уз пуно разумевање за бол породице и њихову жељу да докажу да им је син убијен, већином гласова оценила да се објављивање на насловној страни и без икаквог упозорења фотографије које изазива шок, у овом случају не може оправдати јавним интересом, односно жељом редакције да докаже да је младић убијен и да надлежни органи не раде добро свој посао. По оцени већине чланова Комисије, за тако драматичним чином није било разлога, јер фотографија заправо доказује оно што нико ни не спори – да је младић ужасно претучен. Такође, фотографију не прати никаква озбиљнија анализа догађаја, разговори са надлежним органима или било шта из чега би се могло закључити да државни органи не раде добро свој посао, већ се то закључује само из делова обдукционог записника и тврдње оца дечака да ће случај бити заташкан. Објављивање фотографије било би, по оцени Комисије, разумљиво да је „Блиц” претходно искористио сва друга средства да укаже на проблем, што се у овом случају није десило.

Комисија је, мада то није био предмет жалбе, такође закључила да је „Блиц” прекршио Кодекс новинара Србије и објављивањем наслова „Пијани дечак од 14 година убио Ервина Билицког” и „Претукли младића на смрт јер нису хтели да се њихова рођака уда за њега”, зато што није поштовао обавезу новинара да никога не сме прогласити кривим до изрицања судске пресуде. Оваквим насловима се за исти догађај више људи унапред проглашава убицама.

Због свега наведеног, Комисија је са седам гласова „за” и једним „против” одлучила да је лист „Блиц” прекршио одредбе Кодекса новинара Србије и наложио уредништву листа да ову одлуку објави.

Београд, 4.4.2013.                                                  Председавајућа Комисији

                                                                                          Тамара Скрозза