Кодекс новинара Србије

Преузмите Кодекс новинара Србије (пдф)


Упутства и смернице
 

ПРЕАМБУЛА

УНС и НУНС овај кодекс доносе као етички стандард професионалног поступања новинара.

Дужност је новинара да следе професионалне и етичке принципе садржане у Кодексу, и да се супротставе притисцима да те принципе прекрше.

Кодекс препоручује солидарност са колегама када су угрожени стандарди професионалног поступања новинара.

Образложење:

Професионални и етички стандарди дефинисани у овом Кодексу теже подизању угледа новинарске професије, пропагирају залагање за слободу мишљења, говора и изражавања, као и независност медија.

Новинари који крше начела овог Кодекса не могу да рачунају на безрезервну подршку новинарских удружења и колега.

Медији су дужни да интерес јавности за потпуним, благовременим и истинитим информисањем ставе изнад свих других интереса. У контексту овог Кодекса, интерес јавности подразумева објављивање свих важних информација које су читаоцу/слушаоцу/гледаоцу од помоћи при формирању властитог суда/мишљења о појавама и догађајима.

За примену овог Кодекса одговорни су и уредници и издавачи.

Образложење:

Новинари, односно уредници професионално су одговорни јавности (читаоцима/гледаоцима/слушаоцима), а не издавачу/власнику (држави и интересним групама), и њиховим приватним, економским, политичким и другим интересима.

Издавач/власник има неспорно право да остварује пословну добит и њоме се руководи у пословању медија. Истовремено, разлог постојања медија јесте јавни интерес, и власничко право га не сме нарушити. Пословни, политички и приватни интереси издавача/власника не смеју да буду изговор или оправдање за кршење овог Кодекса.

Издавач/власник не би требало да по свом нахођењу, без сагласности редакције, мења уређивачку политику медија.

Издавач има право да дефинише уређивачку политику, али она не сме да буде у сукобу са законом нити са професионалним кодексом.

 

I ИСТИНИТОСТ ИЗВЕШТАВАЊА
 

1. Обавеза је новинара да тачно, објективно, потпуно и благовремено извести о догађајима од интереса за јавност, поштујући право јавности да сазна истину и држећи се основних стандарда новинарске професије.

Смернице:

  • Могуће дејство објављене информације на медиј или медијског власника не сме да утиче на одлуку о њеном објављивању.
  • Политичка или идеолошка позадина информације не сме да утиче на одлуку о њеном објављивању, чак и уколико је та политичка или идеолошка позадина у супротности с политичким убеђењима новинара, уредника или власника медија.
  • Саопштења политичких странака или других интересних група морају да буду означена као таква. У случају да је саопштење редакцијски обрађено, читаоци/гледаоци/слушаоци морају да буду обавештени о примарном извору информације.
  • Редакцијска обрада саопштења не сме да измени чињенице, контекст у којем су употребљене, нити њихов смисао.

2. Право је медија да имају различите уређивачке концепте, али је обавеза новинара и уредника да праве јасну разлику између чињеница које преносе, коментара, претпоставки и нагађања.

Смернице:

  • Медији који преносе агенцијске вести сносе одговорност за оно што објављују. Уколико је агенција наведена као извор информације, скраћивање или допуна те информације не сме да промени елементарно значење, односно закључак који је агенција пласирала.
  • Приликом објаве резултата испитивања јавног мњења, препоручљиво је да се наведе: назив агенције која је спровела испитивање, наручилац испитивања, број испитаника, време када је испитивање обављено, питања која су постављена испитаницима.
  • Уколико је објављени коментар у супротности са уређивачком политиком или ставом редакције, препоручљиво је да читаоци/гледаоци/слушаоци о томе буду обавештени.
  • Отворено залагање за једну политичку странку или опцију неспојиво је с новинарском професијом.
  • Новинари нису обавезни да интервјуисаној особи омогуће ауторизацију текста. Уколико се, у договору с уредницима, ипак одобри ауторизација, интервјуисана особа нема право да мења новинарска питања, смисао и контекст својих одговора.
  • Промене садржаја фотографије недопустиве су без сагласности аутора.
  • Мора се јасно нагласити разлика између документарне фотографије и фотомонтаже. Читаоци/гледаоци не смеју да се доводе у заблуду.
  • Недопустиве су драстичне интервенције при дигиталној обради документарне фотографије. Дозвољене су само минималне корекције (у домену боја, контраста, оштрине, и слично) које не утичу на њен садржај.

3. Новинар је дужан да назначи извор информације коју преноси. Уколико извор не жели да буде откривен, новинари и уредници поступају са дужном професионалном пажњом и својим професионалним ауторитетом стају иза информације и одговарају за њену тачност.

Смернице:

  • У случају да извор информације условљава да остане неименован, редакција је дужна да то поштује. Од овог правила може да се одступи, уколико се информација односи на планирање неког злочина, или кршење уставног поретка и безбедности државе, када је обавеза редакције да то пријави надлежним органима. Препоручљиво је да се у овим случајевима констултује правни саветник.
  • Објављивање информација које су означене као поверљиве, допуштено је искључиво уколико се утврди да је право јавности да буде информисана приоритетно у односу на разлоге поверљивости информација.

4. Новинар је дужан, када је то неопходно, да консултује што више извора и да им омогући да изнесу свој став.

Смернице:

  • Новинар је дужан да консултује најмање два независна извора информација која ће дату информацију да потврде или оспоре.
  • Два међусобно независна извора информација посебно су пожељна у случају постојања индиције да званичан извор даје непотпуну и/или нетачну информацију. Постојање два независна извора информација једнако је препоручљиво и у случају да кључне информације потичу од анонимног, односно поверљивог извора.

5. Са новинарством неспојиви су објављивање неоснованих оптужби, клевета, гласина, као и измишљених писама или писама чији аутор није познат или његов идентитет није проверљив.

Смернице:

  • Садржај писама која се објављују мора да буде у складу с начелима професионалне етике.
  • Иако адреса пошиљаоца не би требало да се објављује, она мора да буде позната редакцији. Уколико постоји сумња у идентитет пошиљаоца, писмо не би требало да се објави.
  • Објављивање измишљених писама није дозвољено, као ни интервенције на писмима без сагласности аутора.
  • У случају да новинар процени да је објављивање непотврђене информације или нагађања у интересу јавности, дужан је да јасно и недвосмислено нагласи да информација није потврђена.

 

II НЕЗАВИСНОСТ ОД ПРИТИСАКА
 

1. Новинар треба да се супротстави сваком притиску на слободно обављање професије, као и сваком виду цензуре. Новинар задатке прима само од надлежних уредника. Новинар не сме одлагати објављивање битних информација, осим због неопходне провере тачности.

Смернице:

  • Новинар/уредник треба да извести јавност о притисцима који угрожавају слободу информисања и независност медија.
  • Уредник је дужан да заштити новинара од сваког облика цензуре и притиска који су му познати, без обзира да ли они потичу од издавача/власника, државе, интересних група, и слично.
  • Аутоцензура се сматра кршењем професионалних и етичких норми.
  • Уредничке интервенције не смеју да измене чињенице, контекст и ставове новинара који потписује текст/прилог. У случају да уредник измени чињенице, контекст и ставове изнесене у тексту/прилогу, новинар је обавезан да се од тих интервенција огради.
  • Наслов текста/прилога не сме да буде у супротности са суштином текста/прилога.
  • Наслов текста/прилога подлеже истим етичким принципима као и сам текст/прилог.
  • Било какве интервенције (уредника, графичког уредника, дизајнера, и других), у погледу садржаја фотографије, недопустиве су без сагласности аутора.

2. Економски и политички интереси издавача не смеју да утичу на уређивачку политику на начин који би имао за последицу нетачно, необјективно, непотпуно и неблаговремено информисање јавности.

Смернице:

  • Уколико се извештава о појединцима и компанијама које имају власнички удео у медију, препоручује се да новинар/уредник наведе ту чињеницу.
  • Уколико издавач медија има власнички удео у организацији, компанији о којој се извештава, новинар/уредник требало би да наведе ту чињеницу.

3. Новинар се не може присилити на изражавање мишљења противног његовој савести.

Смернице:

  • Новинар не може бити кажњен због одбијања да извештава супротно својим опредељењима и моралним начелима.
  • Уколико новинара присиљавају да извештава супротно својим уверењима, он има право да јавност с тим упозна.

 

III СПРЕЧАВАЊЕ КОРУПЦИЈЕ И СУКОБА ИНТЕРЕСА
 

1. Новинар не сме да прима или тражи материјалну или неку другу корист за прикупљање, објављивање, одлагање или спречавање прикупљања или објављивања информација.

Смернице:

  • Уколико се новинар са саговорником састаје у ресторану, трошак би требало да сноси редакција. У случају да је то неизводљиво, новинар би требало да инсистира на сусрету на неком месту које не изискује трошкове.
  • Новинар/уредник не сме да прода документа, аудио/видео записе, књиге и друге материјале које је добио у сврху медијског извештавања. Овакви материјали не би требало да се уступају другим медијима без сагласности извора информација.
  • Препоручује се да материјали добијени од извора информација остану у поседу редакције или документационог центра медија за који новинар/ уредник извештава.

2. Новинар је обавезан да одбије поклон уколико се може са разлогом претпоставити да је поклон повезан са обављањем његове професије и да може утицати на објективност у раду. Новинар је обавезан да пријави редакцији нуђење или добијање поклона у вези са обављањем новинарског посла.

Смернице:

  • Прихватање поклона дозвољено је само у случајевима када је реч о пропагандном материјалу (оловке, нотеси, качкети, и слично), или предметима незнатне материјалне вредности.

3. Уколико су појединац или организација платили путне трошкове новинару/уреднику/редакцији, он је дужан да ту чињеницу наведе у тексту/прилогу

Смернице:

  • Уколико се извештава о темама које су део студијског путовања, професионалног усавршавања или стипендије, а које организују и плаћају државни органи, међународне и домаће невладине организације и фондације, политичке странке, компаније и слично, онда то мора да буде недвосмислено наведено у тексту/прилогу.
  • Редакција би требало да плаћа службена путовања новинара, дневнице, путне трошкове новинара на задатку, улазнице за различите догађаје, и слично.

4. Новинар не извештава о темама у којима има приватни (лични или групни) интерес.

Смернице:

  • Неће се сматрати непримереним уколико новинар који у некој ствари има и лични интерес извештава о тој теми ако је у питању ствар од ширег јавног интереса (нпр новинар који живи у једном делу града пише текст о потреби да се у том делу града изгради нова школа).

5. Новинар би требало да учини све да избегне ситуације које би могле да доведу до сукоба интереса, стварног или привидног, и које би могле да га наведу да компромитује свој углед или углед професије. Новинар који не може да избегне сукоб интереса дужан је да без одлагања о томе обавести уредника.

Смернице:

  • Новинар не би требало да извештава или износи ставове о људима с којима је у блиском крвном сродству, браку, као и ближим породичним или пријатељским односима.
  • Новинар/уредник не би требало да извештава о темама у којима има лични, политички или комерцијални интерес, нпр као члан управног, надзорног или пословног одбора компаније/организације/клуба, и слично.
  • Новинар не би требало да се бави сектором у којем члан његове (ближе и даље) породице или близак пријатељ има моћ одлучивања.

6. Са новинарском професијом неспојив је рад у ПР и маркетиншким агенцијама, агенцијама за лобирање, државним органима и институцијама, као и политичким партијама.

Смернице:

  • Учешће у политичкој, изборној или медијској кампањи (политичке странке/компаније, и слично), не може да се обавља истовремено с новинарским/уредничким послом. Политичка активност чланова породице новинара/уредника такође би могла да узрокује стваран или привидан сукоб интереса.
  • Са новинарском професијом неспојив је рад у контраобавештајним, обавештајним и другим безбедносним службама или рад за те службе.

7. Новинар не сме бити у било каквој врсти пословних односа са субјектима чије активности покрива.

Смернице:

  • Новинар не сме да пише о привредним друштвима од чијег пословног успеха зависи његов или интерес његове (ближе и даље) породице или пријатеља. Уколико такав интерес постоји, новинар је дужан да, по добијању задатка, о томе обавести уредника.
  • Новинар не сме да извештава о акцијама које поседује или којима намерава да тргује.

 

IV ОДГОВОРНОСТ НОВИНАРА
 

1. Новинар је, пре свега, одговоран својим читаоцима, слушаоцима и гледаоцима. Ту одговорност не сме да подреди интересима других, а посебно интересима издавача, владе и других државних органа. Новинар се мора супротставити свима који крше људска права или се залажу за било коју врсту дискриминације, говор мржње и подстицање насиља.

Смернице:

  • Новинар треба да извести уредника уколико се његови лични, економски, политички и други интереси преплићу са професионалним дужностима.
  • Новинарска професија неспојива је са ширењем било које врсте: полних, родних, етничких, расних, социјалних, или верских стереотипа. Предрасуде које новинари приватно имају, не смеју да буду емитоване/објављене ни у каквом контексту, ни отворено, ни прикривено.
  • Недопустиво је колоквијално, погрдно и непрецизно називање одређене групе.
  • У извештајима о кривичним делима, национална, расна, верска, идеолошка и политичка припадност, као и сексуално опредељење, социјални и брачни статус осумњичених лица или жртава, помињу се само у случају када су опредељења, припадност или статус у непосредној вези с врстом и природом почињеног кривичног дела.

2. Фалсификовање докумената и плагијат недопустиви су и сматрају се тешким прекршајем стандарда професионалног поступања новинара.

Смернице:

  • Коришћење туђих информација, идеја, истраживања, и фотографија и графичких приказа без адекватног навођења извора, сматра се плагирањем, и представља једну од најтежих повреда професионалних и етичких стандарда. Плагирање угрожава кредибилитет новинара/медијске куће, и доводи и до губитка поверења читалаца/гледалаца/слушалаца у новинарску професију.

3. Новинар је дужан да поштује правило претпоставке невиности и не сме никога прогласити кривим до изрицања судске пресуде.

Смернице:

  • Медији су дужни да поштују право претпоставке невиности и да штите приватност и идентитет осумњиченог или починиоца, чак и у случају признања кривице.
  • Заштита приватности и идентитета подразумева не само заштиту имена (означавање осумњиченог иницијалима), већ и заштиту других података који би могли да упуте на његов идентитет: фотографија, адреса, опис изгледа, брачно стање, социјални статус, припадност некој групи, имена суседа, рођака и пријатеља.
  • Жртве и осумњичени често нису свесни моћи медија. Новинар је обавезан да то узме у обзир, те да не злоупотребљава незнање својих саговорника.
  • Уколико жртва неког кривичног дела пристане на разговор, новинар не сме да на основу тог разговора открије идентитет жртве или евентуалног починиоца.
  • Уколико извештава о почињеном кривичном делу, новинар мора да буде на опрезу да, у разговору с евентуалним сведоцима, не обелодани идентитет жртве, односно идентитет и право на претпоставку невиности осумњиченог.
  • Новинар мора да има у виду могућност злоупотребе и манипулације којима могу да га изложе тобожње жртве одређених кривичних дела.

4. Новинару је забрањено да користи непримерене, узнемиравајуће, порнографске и све друге садржаје који могу имати штетан утицај на децу.

5. Новинар је дужан да поштује и штити права и достојанство деце, жртава злочина, особа са хендикепом и других угрожених група.

6. Новинар негује културу и етику јавне речи, поштује право на одговор, извињење и исправку и дужан је да благовремено објави одговарајућу исправку.

Смернице:

  • Медији су дужни да, без одлагања, објаве тачну и потпуну информацију, чак и ако су нехотице пласирали информацију за коју се накнадно испоставило да је неоснована оптужба, гласина, увреда или клевета.

7. Новинар/уредник не сме да пристане да у било којој новинарској форми пласира било какав облик комерцијалног оглашавања или политичке пропаганде. Новинар неће стављати свој потпис испод комерцијалног оглашавања или политичке пропаганде.

Смернице:

  • Новинар/уредник дужан је да одбије пласирање комерцијалног оглашавања или политичке пропаганде у форми новинарског изражавања.
  • Новинар је дужан да буде посебно пажљив када користи саопштења за јавност,текстове и друге материјале ПР и маркетиншких агенција, будући да они примарно имају сврху да за клијенте (директно или индиректно), обезбеде бесплатан и повољан публицитет.

 

V НОВИНАРСКА ПАЖЊА
 

1. Новинар је обавезан да приступа послу са дужном професионалном пажњом.

2. Новинар не сме слепо да верује извору информација. Новинар мора да води рачуна о томе да извори информација често следе своје интересе или интересе друштвених група којима припадају и прилагођавају своје исказе тим интересима.

Смернице:

  • У контакту са изворима информација неопходна је посебна пажња како би се избегла стварна или привидна пристрасност, проистекла из присних личних односа.
  • Читаоци/гледаоци/слушаоци морају да буду обавештени о непосредној користи коју извор може остварити од објављивања информације. Ако извор има непосредан интерес, или настоји да се с неким обрачуна, читаоци/ гледаоци/слушаоци морају о томе да буду обавештени.

3. Прећуткивање чињеница које могу битно да утичу на став јавности о неком догађају једнако је њиховом намерном искривљивању или изношењу лажи.

Смернице:

  • Уколико су извори информација портпароли политичких странака, појединаца и компанија, тај податак мора да се наведе јер је могућ њихов директан или индиректан утицај на објективност извештавања.

4. Новинар мора бити свестан опасности од дискриминације коју могу да шире медији и учиниће све да избегне дискриминацију засновану, између осталог, на раси, полу, старости, сексуалном опредељењу, језику, вери, политичком и другом мишљењу, националном или друштвеном пореклу.

Смернице:

  • Припадност одређеној етничкој, политичкој, идеолошкој, или некој другој групи, као и брачно стање, верско опредељење, друштвено порекло, наводи  се само у случајевима када је тај податак неопходан за пуно разумевање контекста догађаја о којем се извештава.
  • Новинари морају да избегавају фразе које имају шовинистичке, сексистичке, или на било који други начин дискриминаторне конотације (на пример: „припадница лепшег пола“, „припадник јачег пола“, „црногорска лењост“, и томе слично).

 

VI ОДНОС ПРЕМА ИЗВОРИМА ИНФОРМИСАЊА
 

1. Новинар има право да истражује све околности и чињенице о догађајима који су од интереса за јавност.

2. Новинар се у прикупљању информација не сме служити изнудом, претњом и прогањањем извора информација.

Смернице:

  • Поред тога што не смеју да прете изворима информација, новинари не би смели да обећавају ни повољно извештавање у замену за информације.

3. Новинар је дужан да поштује захтев извора информисања за анонимношћу. Измишљање анонимних извора је тежак прекршај стандарда професионалног поступања новинара.

Смернице:

  • Коришћење анонимних (поверљивих) извора информација генерално се не препоручује, осим уколико нема другог начина да се дође до информације од изузетног значаја за јавност.
  • Често, употреба неименованих извора информација представља само начин да извор или сам новинар/медиј изнесе нетачне, непотпуне и недовољно проверене информације. У случају да се покаже да скривање извора служи за покриће његовог непостојања, кредибилитет новинара/медија биће озбиљно нарушена.
  • Анонимност/поверљивост треба омогућити изворима који могу да пруже информацију „из прве руке“, односно за документа која директно потврђују, или, сама по себи, представљају информацију од изузетног значаја за јавност.
  • Уредник је обавезан да са новинаром провери оправданост употребе анонимних (поверљивих) извора информација. У том смислу, неопходно је да бар један уредник зна и штити идентитет анонимног извора.
  • Уколико извор информација захтева од новинара да његов идентитет не открије ни уреднику, овакав захтев треба одбити.

4. Новинар је дужан да се представи извору информација и да наведе медиј за који у том тренутку ради, изузев ако је другације поступање у јавном интересу и када се цини у складу са правилима које прописује овај кодекс.

Смернице:

  • Лажно представљање и нетачно идентификовање медија за који новинар ради није дозвољено. Новинари на задатку не смеју да се представљају као лица која имају посебна овлашћења, пословни људи или „обични грађани“.
  • Прикривање идентитета новинара може се применити само као крајње средство прибављања информација: уколико су безуспешно примењени други методи, уколико се информација не може прибавити на други начин, и само уколико је у питању информација од изузетног значаја за јавност.
  • У случају прикривања идентитета новинара, неопходно је да о томе буде обавештено уредништво, а препоручује се и да се консултују правни саветници због могућих правних последица.

5. На захтев уредника новинар може да му саопшти идентитет извора који жели да остане анониман, а уредник је дужан да заштити анонимност извора.

Смернице:

  • Уколико је извор информација неименован, уредник мора да буде обавештен о идентитету извора, јер и новинари и уредници одговарају за тачност објављене информације.
  • Новинар има право да не саопшти идентитет анонимног (поверљивог) извора уреднику. У том случају, уредник може да донесе одлуку о необјављивању информације која је добијена од њему непознатог извора, и овај се поступак по Кодексу не сматра цензуром.

6. Малолетници се, по правилу, могу интервјуисати једино у присуству или уз сагласност родитеља односно старатеља.

7. Новинар никада не сме да злоупотреби емоције других људи, њихово незнање или недовољну способност расуђивања.

Смернице:

  • Извори информација с којима новинар разговара нису увек свесни моћи медија и последица које њихове изјаве могу да имају по њих лично, као и по људе о којима говоре. С новинарском професијом неспојива је свесна злоупотреба, али и непажња чија би могућа последица била злоупотреба саговорника.

8. Новинар не сме међу људе уносити неоправдан страх нити уливати лажне наде.

Смернице:

  • Новинар који намерно, нарочито због „атрактивности“ текста/прилога, подстиче неутемељене страхове и наде читалаца/гледалаца/слушалаца, на најекстремнији начин крши етички кодекс.

 

VII ПОШТОВАЊЕ ПРИВАТНОСТИ
 

1. Новинар поштује приватност, достојанство и интегритет људи о којима пише. Право на приватност је сужено када је реч о јавним личностима, а посебно носиоцима јавних функција.

Смернице:

  • Приликом извештавања о несрећама и кривичним делима, није дозвољено објављивање имена и фотографија жртава и починилаца које их јасно идентификују. Такође, није дозвољено ни објављивање било каквих података који би индиректно могли да открију идентитет било жртве, било починиоца, пре него што надлежни орган то званично саопшти.
  • Новинар мора да има свест о моћи медија, односно о могућим последицама по жртву или починиоца уколико се открије њихов идентитет. Посебно мора да има у виду тежину могућих последица у случају евентуалне грешке/погрешне претпоставке у извештавању.
  • Чак и уколико надлежни државни органи објаве податке који спадају у домен приватности починиоца или жртве, медији ту информацију не смеју да преносе. Грешка државних органа не подразумева „дозволу“ за кршење етичких принципа професије.
  • Јавне личности унапред су свесне да им је право на приватност донекле ограничено, али то истовремено не значи да медији могу да га крше без икаквог разлога и објашњења.
  • Подаци из приватног живота јавних личности објављују се само уколико је то у интересу јавности, односно уколико имају директне последице на више људи, уколико су у супротности с духом функције коју та личност обавља, или идејама које јавно заступа.
  • У случају смрти јавне личности, медији морају да буду посебно опрезни с информацијама које ту личност накнадно повезују с неким кривичним делом или дискриминишућим сазнањем. Чак и уколико је у питању информација од јавног значаја, новинар мора да буде свестан да су преминуле особе законом ослобођене од даљег кривичног гоњења.

2. Новинари и уредници нарочито треба да избегавају спекулације и преношење недовољно проверљивих ставова у извештавању о несрећама и трагедијама у којима има страдалих или су тешко погођени материјални и други интереси грађана.

3. У извештавању о догађајима који укључују лични бол и шок, новинар је дужан да своја питања прилагоди тако да одражавају дух саосећања и дискреције.

Смернице:

  • Фотографи и сниматељи дужни су да се, приликом фотографисања жртава несрећа и злочина, опходе са обзиром и саосећањем.

4. Новинар је обавезан да осигура да дете не буде угрожено или изложено ризику због објављивања његовог имена, фотографије или снимка са његовим ликом, кућом, заједницом у којој живи или препознатљивом околином.

Смернице:

  • Представници државних и јавних институција које се баве заштитом деце понекад нису свесни утицаја медија и начина њиховог рада. Подаци које због тога пружају новинарима често подразумевају откривање идентитета малолетника. Новинар не сме да злоупотреби њихову добронамерност или незнање. Информације добијене од лекара, социјалних радника, васпитача, и тако даље, а које директно или индиректно упућују на идентитет малолетника, не смеју да буду објављене.

 

VIII КОРИШЋЕЊЕ ЧАСНИХ СРЕДСТАВА
 

1. У прикупљању информација, фотографија, докумената, звучних и видео записа новинар ће се користити само часним средствима.

Смернице:

  • Новинари и уредници не смеју да објављују материјал прибављен уз помоћ скривених камера, прислушних уређаја, односно неовлашћеним прислушкивањем, изузев када се тиме стити јавни интерес (нпр објављивање информација о угрожености живота и здравља становништва, корупцији, злоупотреби положаја и слично).
  • За примену овог изузетка мора постојати јасно прописана и транспарентна редакцијска процедура.
  • Неспојиво је са новинарском професијом прибављање информација подмићивањем извора.

2. Новинар не треба да настави са постављањем питања, телефонирањем, фотографисањем или снимањем приватног лица пошто је замољен да одустане.

3. Притисак на приватно лице да дâ одговор на неко питање може бити настављен и након одбијања, али само под условом да за то постоји утемељен јавни интерес.

4. Право је новинара да, у односу према државним и другим институцијама континуирано поставља питања за која сматра да су од интереса за јавност, без обзира на то да ли су замољени да то прекину или не.

 

IX ПОШТОВАЊЕ АУТОРСТВА
 

1. Медији и новинари поштују и примењују важеће законодавство о заштити ауторских права. Када се добије допуштење за репродукцију из другог извора, то се чини уз уважавање аутора и уз навођење извора.

Смернице:

  • Уколико се парафразира туђе ауторско дело или истраживање, неопходно је навести аутора, односно извор.
  • Фотографије морају да буду потписане именом и презименом аутора или власника фотографије.
  • Кршење ауторских права неовлашћеним репринтом, копирањем фотографија из штампаних медија, „скидањем“ (доwнлоад) фотографија са Интернета, сматра се тешком повредом овог Кодекса.
  • Фотографије се не могу уступати другим лицима, организацијама, институцијама и медијима без сагласности аутора.

2. Новинар неће као своје потписивати текстове, цртеже, илустрације, фотографије, видео и звучне записе других аутора.

Смернице:

  • Уколико на тексту/прилогу ради више новинара/сарадника, потребно је навести све особе које су учествовале у стварању тог текста/прилога, без обзира на обим њиховог доприноса, на њихов статус и хијерархијски положај у медијској кући (хонорарни сарадник, слободњак, новинар или уредник).
  • Фотомонтаже и обрађене фотографије морају јасно да буду разграничене од документарне фотографије. Читаоци/гледаоци не смеју се намерно доводити у заблуду.

3. Новинар треба да одбије да потпише текст, фотографију, цртеж, илустрацију, звучни или видео запис:

- када је уредничком, лекторском или другом интервенцијом измењен тако да је промењен његов смисао, као и уколико су те измене супротне мишљењу и уверењу новинара,

- у случају када за то новинар има оправдани интерес (лична сигурност, итд).

Смернице:

  • Новинар не би требало да се потпише ако није учествовао у припреми и изради текста, фотографије, цртежа, илустрације, звучног и видео записа.
  • Уколико је променом наднаслова, наслова и поднаслова уредник променио смисао и интонацију текста, фотографије, цртежа, илустрације, звучног и видео записа, новинар је дужан да на то скрене пажњу уреднику, и да захтева измене. Уколико уредник не прихвати захтеве новинара, он има право да тражи изостављање свог потписа, односно да повуче текст, фотографију, цртеж, илустрацију, видео и звучни запис.

4. Уредник је обавезан да услиши захтев новинара да га не потпише под текстом, фотографијом, цртежом, илустрацијом, звучним или видео записом уколико новинар сматра да би тиме била угрожена његова безбедност.

Смернице:

  • Коришћење псеудонима треба избегавати. Уколико је у питању информација од изузетног значаја за јавност, односно информација чије би објављивање могло да угрози личну безбедност новинара, употреба псеудонима сматра се оправданом.

5. Архивски аудио и видео записи морају да буду означени на одговарајући начин.

Смернице:

  • Фотографија уз текст/прилог која није настала на самом догађају који илуструје, мора да буде назначена као архивска.
  • Потребно је јасно назначити сваку фотографију која није настала непосредно на догађају, а служи његовом илустровању.

 

X ЗАШТИТА НОВИНАРА
 

1. Новинар који се придржава овог кодекса ужива подршку и заштиту свог професионалног удружења.

2. Новинар који се придржава професионалних и етичких стандарда има право на правну и материјалну помоћ у заштити од насиља, претњи, увреда и других негативних последица због обављања новинарске професије.

3. Свако ко сматра да је новинар повредио неку од одредби овог Кодекса, може се обратити Суду части и Савету за медије.

 

 

ПРИМЕРИ ИЗ ПРАКСЕ КОМИСИЈЕ ЗА ЖАЛБЕ САВЕТА ЗА ШТАМПУ

 

КРШЕЊЕ АУТОРСКИХ ПРАВА

Новинарка сајта који се бави локалном тематиком, обратила се Савету за штампу, тврдећи да је један тиражни дневник преузео њен прилог "Енглеско-ромска љубавна романса", објављујући га под другим називом и уз "благу преправку". У прилог тој тези, она је истакла да се изјаве актера "поклапају са мојима у тексту", а да новинарка која је текст потписала није имала њихову сагласност да преузме цитате. Комисија за жалбе оценила је да у овом случају није било кршења Кодекса новинара Србије и да нема основа за тврдњу да је текст са сајта преписан и само благо промењен. Увидом у оба текста, утврђено је да у спорном тексту има детаља који не постоје у тексту подносиоца жалбе.

Овај случај, међутим, имао је и наставак, пошто се после новинарке жалио и аутор фотографија: он је навео да је његова фотографија објављена без потписа, док је новинарка на коју се односила и примарна жалба одговорила да је "сагласност за објављивање фотографије добијена од власника веб портала" на којем је објављен текст подносиоца жалбе. Овај пут, донета је и званична одлука да је прекршена тачка 1 члана IX  Кодекса новинара Србије, која се односи на заштиту ауторских права.

Оно што је у овој ситуацији заиста необично, јесте чињеница да Кодекс није прекршен у односу на фотографа - подносиоца жалбе, већ на редакцију сајта на којем је фотографија примарно објављена. Комисија је, наиме, утврдила да фотограф није био потписан не само у дневнику који је његову фотографију преузео, већ ни на сајту: он је стога већ на почетку "изгубио" своја ауторска права, тј. нико од потоњих корисника фотографије није могао да зна ко је аутор. 

Позивајући се на смернице Кодекса новинара Србије, у којима се изричито наводи да "фотографије морају да буду потписане именом и презименом аутора или власника фотографије", чланови Комисије истакли су да је медиј који је фотографију преузео, имао обавезу да наведе назив сајта с којег она потиче.

 

НЕПРИМЕРЕНИ САДРЖАЈИ

Мало пошто је у Бечеју убијен малололетни Ервин Билицки, његови родитељи су тиражном дневном листу уступили фотографију мртвог младића с видним подливима по лицу. Жеља им је била да демантују тезе да им је дете преминуло несрећним случајем, односно да докажу да је страдао од последица пребијања. Фотографија је објављена на насловној страни, на шта се жалио Центар за права детета. Комисија је одлучила да је у овом случају прекршено више тачака члана IV Кодекса новинара Србије: поред објављивања непримерених садржаја који могу имати штетан утицај на децу, овде је дискутабилно и то што није било заштите "права и достојанства деце, жртава злочина, особа са хендикепом и других угрожених група".

Већина чланова Комисије сматрала је да се објављивање овакве фотографије не може оправдати јавним интересом, односно жељом редакције да докаже да је младић убијен и да надлежни не раде добро свој посао. По њиховој оцени, није било потребе за тако драматичним чином, тим пре што  фотографију не прати никаква озбиљнија анализа догађаја.

Овај случај добро илуструје и одредбе Кодекса који се тичу односа према изворима информација – у овом случају, према породици страдалог младића. У члану VI наводи се да новинар не сме да злоупотреби емоције других људи или њихово незнање – конкретно, он би морао да има у виду да извори нису увек свесни моћи медија и последица које њихове изјаве (или поступци) могу да имају по њих лично, као и по друге људе. "С новинарском професијом неспојива је свесна злоупотреба, али и непажња чија би могућа последица била злоупотреба саговорника", наводи се у Смерницама за члан VI.

 

ПРИВАТНОСТ ЈАВНИХ ЛИЧНОСТИ

Због низа текстова који га означавају као озбиљног и у саобраћају опасног алкохоличара, Комисији за жалбе обратио се певач Владимир Георгиев. То је био само један од неколико случајева у којима су се јавне личности жалиле због наводне медијске кампање против њих, а карактерисали су га непримерене фотографије и врло експлицитни наслови: "Јачи од закона: Владо Георгев шест пута ухваћен пијан за воланом", "Ова пијандиура ће некога убити", "Психолози: Владо Георгиев је алкохоличар који мора да се лечи", "Георгиева треба сместити у болницу", "Спасите бројне животе, не дајте Георгиеву да пије".

У овом случају, Комисија је одлучила да нису прекршене све одредбе Кодекса на које се жалилац позивао, али да је било кршења тачке 6 члана IV (Одговорност новинара) и тачке 1 члана VII (Поштовање приватности) – које се односе и на обавезу новинара да поштује културу и етику јавне речи, као и интегритет и достојанство људи о којима пише. С друге стране, утврђено је да нема основа за сумњу у иститинитост извештавања, као и да постоји јавни интерес да се о овој теми пише. Чланови Комисије оценили су да је за овај случај важно то што је певач својевремено учествовао у кампањи "Не брже од живота" за безбедну вожњу, а да сам вози када пије. Јавни интерес још је и већи, јер је реч о нечему што може да утиче на безбедност грађана.

Иако је приватност јавних личности мање заштићена Кодексом него приватност "обичних људи", текстови о Георгиеву ипак су оцењени као текстови којима се вређа његово достојанство. "Коришћење израза као што су "пијандура", "највећа шљокара у Србији", "никад није трезан", "чим се напије седа за волан", "алкохоличар који треба да се лечи", "апелујемо на угоститеље да му не служе пиће, а на продавце да му избацују флаше из корпе", није прихватљиво са становишта прописаних правила професије, чиме је прекршен Кодекс", истиче се у одлуци Комисије.

 

НАЦИОНАЛНОСТ ПОЧИНИЛАЦА КРИВИЧНИХ ДЕЛА 

Током прве две и по године рада, чланови Комисије за жалбе Савета за штампу само у једном случају нису успели да усагласе ставове и донесу одлуку о евенуталном кршењу Кодекса новинара Србије. Реч је о жалби Регионалног центра за мањине који се жалио на текст "Само су лопови ревносни", који се бавио проблемом крађе телефонских каблова и лима са кровова. У тексту се, између осталог, наводи: "Крадљивци ове „робе” су готово по правилу, отворено треба рећи, ромске националности. Судијска „болећивост” може да се наслути: огласиће се нека НВО или „фактор” који штити њихова мањинска праваи „прозваће” судију. Чињеница је да је ова национална мањина, у веома тешкој материјалној ситуацији, да живи у беди, али и да се огромна средства троше на њихову „инклузију”, што им не даје за право да имају попуст пред богињом правде".

Према Кодексу (члан IV, тачка 1 и Смернице), помињање националне, верске, идеолошке или политичке припадности осумњиченог дозвољено је само у случају да је почињено кривично дело у вези са том припадношћу. Имајући у виду ту одредбу, чланови Комисије најпре су покушали да утврде да ли је у овом случају постојала таква веза. Ипак, остали су подељени, као и приликом коначног одлучивања. Чланови који су сматрали да је Кодекс прекршен истакли су да је реч о тексу који дискриминише Роме, представљајући их не само као лопове, већ и као "заштићене" лопове које судови не кажњавају, због утицаја моћних заштитника из невладиних организација. Они чије се мишљење разликовало, сматрали да је национална припадност починилаца кривичног дела, у овом случају, релевантна за текст.

 

ЕТИКА И ФУНКЦИОНЕРИ

Афера "Николаидис" избила је у јануару 2012, када је црногорски писац Андреј Николаидис написао текст у којем се веома оштро осврнуо на српску политику и притом изнео неколико милитантних теза - између осталог и инсинуацију како би било добро да неки српски политичари постану жртве атентата.

Његов чланак напрасно је повучен из медија, после чега је група угледних писаца потписала петицију којом се захтева прекид хајке против њиховог црногорског колеге, односно изражава принципијелна подршка слободи говора. Међу потписницима, био је и Сретен Угричић, тада актуелни управник Народне библиотеке Србије, који је потом смењен с функције.

Још у току афере, он се Комисији за жалбе обратио са захтевом да се преиспита поступање дневног листа који је објавио текст под насловом "Управник Народне библиотеке подржао атентат на Тадића".  Угричић је навео да је у питању "узнемиравање јавности објављивањем лажних навода о мојој подршци терористичким изјавама". На молбу генералне секретарке Савета да одговоре на ову жалбу, надлежни у туженом дневнику објаснили су да "ако подржите неког ко је подржао убиство, онда посредно и ви подржавате убиство".

Чланови Комисије сагласили су се да је у питању кршење Кодекса новинара Србије. Констатовано је да је прекршена тачка 2 члана I: "Право је медија да имају различите уређивачке концепте, али је обавеза новинара и уредника да праве јасну разлику између чињеница које преносе, коментара, претпоставки и нагађања". Пошто у спорном тексту не пише ништа о атентату, који се помиње у наслову,  утврђено је и кршење смернице у вези са тачком 1 члана II: "Наслов текста/прилога не сме да буде у супротности са суштином прилога".

 

(НЕ)ИМЕНОВАНИ КОМЕНТАРИ

Пошто је Савет за штампу проширио своју надлежност и на веб издања, Комисији се обратила Ана Радмиловић, ауторка текста "О сиромаштву језика и духа", објављеног на једном угледном политичко-информативном порталу. У овом случају, нарочито је занимљиво што се она жалила на уредника тог портала, што је и прва жалба сарадника/новинара против уредника медија у којем је био ангажован.

Текст подноситељке жалбе изазвао је читаву салву погрдних коментара, али је спорно било то што се у дебату укључио и главни уредник. Он не само да се није оградио од текста, већ је ауторку "бранио" од читалаца наводећи дословце њихове оптужбе: да нпр. "није у реду да о њој пишете као да је Тачијев сарадник, шиптарско копиле, плаћена усташица,..". Међу квалификацијама које је изнео поменути уредник, било је и оних које је, како је сам навео, цитирао из необјављених коментара или из коментара "за које је чуо да их је било". Није, дакле, било довољно оно што је објављено – а што такође улази у категорију личних напада – већ је томе додато и оно што је претходно оцењено као непримерен садржај и уклоњено са сајта.

Чланови Комисије оценили су да је Кодекс прекршен не само објављивањем коментара који представљају дискриминаторну конотацију (члан V, Новинарска пажња), већ и њиховим понављањем у коментару главног уредника. Комисија је имала у виду могућност да је то учињено "у искреној жељи да заштити ауторку и без намере да је увреди", али је оценила да "не цени намеру, већ њен ефекат" Ефекат је, у овом случају, био јасан и овом порталу изречена је јавна опомена због кршења Кодекса.