Резултати рада Комисије за жалбе и мониторинга поштовања Кодекса новинара у дневним новинама од јула до децембра 2019.



(представљени на трибини 19. фебруара 2020. у Прес центру Удружења новинара Србије) 


Фото: Прес центар УНС-а

 

У другој половини прошле године у осам дневних листова са националном покривеношћу евидентирано је 5.057 текстова у којима је прекршен Кодекса новинара, што је раст за око 17 одсто у односу на 2018. годину, речено је на представљању резултата мониторинга штампаних медија Савета за штампу. Најчешћи прекршај и ове године је кршење претпоставке невиности.

Анализа је показала да је лист „Ало“, од 1. јула до 31. децембра 2019. године, са 1.266 текстова у којима су забележени прекршаји, био рекордер у кршењу новинарског Кодекса.

Следе „Курир“ са 1.106 таквих текстова, „Српски телеграф“ са 864, „Информер“ са 667, „Блиц“ са 511, „Вечерње новости“ са 354, „Политика“ са 234 и „Данас“ са 55 текстова у којима су утврђени прекршаји Кодекса новинара.

Истраживачи сматрају да је један од разлога за повећање броја прекршаја то што медији који крше Кодекс новинара ту праксу не желе да мењају, али су на пораст непоштовања етике и културе свакако утицало и промене у култури и етици јавне речи на јавној сцени на којој не постоји црвена линија, па су се увреде, псовке и претње пренеле у медије, речено је на трибини.

 

Проблеми медијске етике у Србији у поглављу Одговорност новинара

Као и претходних пет година, медију су у другој половине прошле године у највећој мери кршили тачке из поглавља IV Кодекса новинара, које се односе на поштовање претпоставке невиности, непримерено коришћење узнемирујућих садржаја, комерцијално оглашавање, неговање културе и етике јавне речи…

Чланица Комисије за жалбе Савета за штампу Тамара Скроза рекла је да је из овог поглавља у највећем броју, као и претходних година, кршена претпоставка невиности, која представља једно од елементарних људских права.

„Није довољно да се уместо имена наведу иницијали осумњиченог, већ се мора избећи навођење било чега што може да упути на његов идентитет“, рекла је Скроза и додала да се важност тога огледа у томе што у појединим случајевима особе које су у медијима унапред осуђене, на крају пред судом буду ослобођене.

Учесници трибине говорили су и о тачки 7 поглавља IV која се односи на неозначене огласне, ПР текстове.

„У овом периоду се видело да медији покушавају да испуне формалне услове да означе да је текст ПР. За разлику од првих година, уместо пуког текста без ознаке, стављали су бројеве, шифре на место имена новинара. То је шифра за оглас. Те бројеве не препознају читаоци, па је у том случају прекршен Кодекс“, речено је на трибини.

Означавање огласних текстова у медијима, речено је, између осталог је важно и да бисмо видели ко и на који начин покушава да уђе у медије. „Није исто ако фирма да оглас и медију плати и ако тај медији непристрасно и објективно прати активности те фирме. То су различите ствари“, рекли су представници Савета за штампу.

Речено је и да је прошле године, када је реч о скривеном оглашавању, у „Куриру“ и листз „Данас“ направљен помак. „Видљиво је да се такви текстови означавају на начин да је то јасно читаоцима“, рекао је новинар Петар Јеремић.

Говорећи о узнемирујућим фотографијама у медијима Скроза је рекла да чак иако новинари дођу до таквих садржаја не смеју да их јавно објављују.

„У готово свим случајевима насиља у породицама и убистава имамо графичке приказе насиља, стања леша. То каља простор у којем живимо“, рекла је и подсетила да у медијима фотографија жртава после удара у куле „близнакиње“ у Њујорку или терористичких напада у свету није било.

Кад је реч о неговању културе и етике јавне речи, у великом броју случајева Кодекс новинара кршен је у таблоидима приликом преношења дијалога из телевизијских ријалити програма. „Имамо масакр културе и етике јавне речи у таблоидима. Дословце се преносе дијалози који се некада и не прикажу на телевизији. Ако не гледате ријалити програме, а купујете новине, наћи ћете се очи у очи са тим ужасом“, речено је на трибини.

Јеремић је истакао и да се у овом поглављу крши и забрана дискриминације. „У таблоидима је очигледно да се дискриминишу читави народи, јер је то у политичком интересу. Чини ми се да смо близу говору мржње. Долазимо у ситуацију да се према неким народима шири говор мржње“, рекао је он.

 

Права малолетника

Према резултатима мониторинга,у посматраним листовима, за шест месеци евидентирано је 417 текстова у којима су та права угрожена. Представници Савета за штампу, као највећи проблем, истакли су откривање идентитета деце.

Права малолетника су у највећој мери била угрожена у „Куриру“ (151 текст), а следе „Ало“ (141), „Вечерње новости“ (70), „Српски телеграф“ и „Информер“ (21), Блиц (осам), „Данас“ (четири) и „Политика“ (један).

Учесници трибине истакли су случајеве у којима су медији у текстовима, без оправдане потребе, помињали децу јавних, естрадних личности. Као пример наведен је случај старатељства над дететом певачице Северине и бизнисмена Милана Поповића.

Подсетили су и на извештавање медија о убиству Јелене Марјановић из 2016. године, које се у анализираном периоду наставило. Истакли су да су новинари готово у сваком тексту идентификовали њено дете. „Чини се да се медији утркују да тој деци униште живот“, речено је на трибини.

На трибини је отворено и питање о санкцијама новинарима и уредницима који се нису придржавали етичког кодекса приликом извештавања о отмици дванестогодишње девојчице, као и конкретних корака који грађани могу да предузму како би се то зауставило.

Једно од решења је, навела је генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић, да се не купују новине које на тај начин извештавају и да грађани уредницима тих листова укажу да то не желе да читају. Рекла је и да се „Српски телеграф“ због текста о отмици девојчице извинио, али да је сутрадан објавио сличан садржај, а да је спорни текст и даље на њиховом порталу „Република“.

Скроза је рекла да идентитет детета које је жртва мора бити заштићен, као и његово право на достојанство. „Када су деца жртве педофилије имате и графичке приказе шта је осумњичено лице радило детету. Када се то сабере са откривањем идентитета малолетника добија се као резултат уништавања живота детета“, рекла је Скроза.

Истакла је да је проблем и са тим случајевима о којима су медији извештавали што ће они заувек остати на вебу и да ће, када дете буде одрасло, те податке моћи да пронађу послодавци, партнери…

Представници Савета за штампу нагласили су и важност поглавља I (Истинитост извештавања) и VII (Поштовање приватности) Кодекса новинара.

Речено је да су у порасту случајеви кршења Кодекса новинара у којима наслов текста не одговара његовој садржини и духу текста. „Кликбејт наслови пренесени су из онлајн у штампану сферу. Имате на дневном нивоу у свим медијима наслове који немају везе са текстом или не одговарају духу тог текста. Тиме се закони о медијима не баве, али то је јако битно за Кодекс новинара“.

Говорећи о поштовању приватности, речено је да је у медијима драстично кршена, али не само када је реч о текстовима о јавним личностима, већ и о „обичним“ људима, те да се као непобитне чињенице износе претпоставке о нечијем приватном животу.

 

Жалбе Савету за штампу

Генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић истакла је да је Комисија за жалбе Савета за штампу претходне године у највећем броју имала случајеве у којима су медији кршили поглавља I и VII Кодекса новинара. Неосноване оптужбе, гласине, клевете, али и коментари испод текстова у онлајн медијима, били су предмети жалби Савету за штампу.

Навела је два драстична случаја прошле и почетком ове године када је портал eПанчево водио кампању против новинара портала Панчево Си Ти Ненада Живковића и случај отмице дванестогодишње девојчице, а због којих је Савет за штампу реаговао саопштењима, што није пракса.

„Портал је месецима водио кампању против колеге Живковића. То је серија текстова у којима су изношене непоткрепљене оптужбе. Увреде су биле незабележене у нашим медијима. Изречено је девет јавних опомена том порталу. Кампања је вођена синхронизовано и симултано са Телевизијом Панчево, којој је и РЕМ изрекао мере“, рекла је Новаковић.

Комисија за жалбе Савета за штампу је у случају отмице девојчице у 14 текстова утврдила да је прекршен новинарски кодекс. „Имали смо драстичну повреду приватности те девојчице и претпоставку невиности осумњиченог“, речено је на трибини.

Насупрот порасту броја прекршаја Кодекса новинара број жалби Савету за штампу не расте.  Разлози за то су што жалиоци не добијају сатисфакцију, јер ти медији не објављују одлуке Савета за штампу или је по среди страх од „освете“ тих медија.

 

Нaграда за кршиоце

На питање како је могуће да медији који крше новинарски кодекс добијају новац на пројектном суфинансирању медијских пројеката, учесници трибине рекли су да Савет за штампу на то указује годинама.

„Медији који су серијски кршитељи кодекса су непрекидно награђивани на локалним конкурсима, па чак и у Београду. Верујемо да медији који не поштују етичке стандарде професије не раде у јавном интересу. Када не раде у јавном интересу не треба да буду награђени новцем грађана“, речено је на трибини.

Представници Савета су, међутим, истакли и да циљ Савета за штампу није да медији буду кажњени, нити на било који други начин „обележени“ као кривци, већ да се укаже на грешке како би се оне ипставиле и како би се поправио квалитет медијског садржаја, у интересу читалаца.

 

Закључци:

- Број жалби упућених Комисији се смањује, иако се број прекршаја Кодекса новинара у дневним листовима повећава,

- Медији често крше права деце, најчешће откривањем њиховог идентитета. Иза овога, по правилу, не стоји лоша намера, већ недовољна свест о последицама које то може имати на будућност тог детета,

- Прикривено оглашањавање је све чешћи прекршај Кодекса, а дневне новине у највећем броју случајева плаћене огласе или ПР текстове означавају тако да формално испуне услов да је текст обележе, а да заправо читаоцима није јасно о чему је реч,

- У порасту су и случајеви кршења Кодекса новинара у којима наслов текста не одговара његовој садржини и духу текста, тако да су кликбејт наслови пренесени су из онлајн у штампану сферу,

- Медији који су серијски кршитељи кодекса су непрекидно награђивани на локалним конкурсима за пројектно суфинансирање, не обазиру се на одлуке Савета за штампу и не покушавају ништа да поправе у својој пракси.

 

 ВИДЕО: Снимак трибине „Колико су медији поштовали Кодекс новинара Србије у 2019. години"
19.02.2020. / Прес центар УНС-а