Резултати рада Комисије за жалбе Савета за штампу у периоду од 1. фебруара до 24. априла 2016.



ВИШЕ ЖАЛБИ, ВЕЋА ПАЖЊА ЈАВНОСТИ И ВЕЋИ УТИЦАЈ


Иако број жалби о којима одлучује Комисија за жалбе из месеца у месец расте, а жалбе постају све комплексније, то није једини параметар који показује пораст утицаја и угледа Савета за штампу. У периоду у којем је забележно више случајева флагрантног кршења Кодекса новинара Србије и који је у том контексту био изузетно осетљив, чланови и чланице Комисије били су редовни саговорници медија, наступали на практично свим медијским конференцијама, а није било озбиљније анализе медија која се није позвала на податке Савета.

Жалбе о којима је у овом периоду одлучивала Комисија за жалбе привукле су велику пажњу јавности, на седницама је све већи број посматрача, а мартовска седница у Новом Саду одржана је пред пуном салом Независног друштва новинара Војводине.


У периоду од фебруара до краја априла, Комисији за жалбе поднето је 36 жалби, док је у претходном тромесечју тај број био 28. До тренутка подношења овог извештаја, на конференцији за новинаре 26. априла, било је решено 17 жалби: у девет случајева одлучено је да је Кодекс прекршен, и то у више тачака (најмање у две). Најчешће су кршене одредбе из I поглавља, које се односи на новинарску пажњу: углавном је у питању била тачка 2, односно разлика између претпоставки, нагађања и чињеница, као и тачка 4, односно обавеза новинара да консултује више извора. Осим тога, врло су често кршене одбредбе које се односе на поглавље V и новинарску пажњу: најчешће тачка 3, која се односи на изостављање података који могу битно да утичу на став читалаца.

Занимљиво је да је у овом периоду забележен и повећан број кршења тачке 1 Поглавља IV, која се односи на дискриминацију и говор мржње. Ова тенденција је значајна, тим пре што представља директну последицу већег ангажмана невладиних организација, односно већег броја жалби које оне упућују Комисији, штитећи тако интересе група које заступају.

На седници одржаној 26. фебруара први пут се одлучивало по измењеном Статуту Савета за штампу који - за разлику од претходног - предвиђа да је неопходно да за сваку одлуку гласа бар осам чланова Комсије, без обзира да ли је за такво решење гласао представник неког од оснивача.


СЛУЧАЈ

Случај који је привукао највише пажње у овом временском интервалу била је жалба три жалиоца на текст "Како зарадити 45.000 долара прештампавањем старих текстова" објављен у листу "Политика": на овај текст жалили су се Локал прес, Независно друштво новинара Војводине и редакција портала Јужне вести. Жалбе су се међусобно разликовале, али се главна примедба односила на оцену да текст садржи податке које "аутор тумачи на врло споран начин, без икакве додатне провере, и то тако да доводи у везу "амерички новац" са утицајем на уређивачку политику медија који се у тексту помињу и рад невладиних организација које су набројане. У сва три случаја, Комисија је на седници 26. фебруара, са два гласа против, одлучила да је "Политика" прекршила тачку 4 Одељка I и тачку 3 Одељка V, које се односе на обавезу консултовања више извора, односно на прећуткивање чињеница које могу битно да утичу на став јавности.  

Врло бурна расправа током седнице Комисије, отворила је низ важних питања с којима су се чланови и до сада сретали у свом раду - пре свега, ради се о питању да ли чињеница да жалилац пре обраћања Савету није захтевао деманти или одговор, представља "олакшавајућу околност" за лист у којем је спорни текст објављен. У овом случају, наиме, неки жалиоци обратили су се "Политици", а неки нису. Коначно, већина чланова Комисије оценила је да подношење демантија није обавеза, те да - како се наводи у образложењу одлуке, "онај ко је оштећен има право да сам процени да ли ће редакцији послати одговор или ће се на садржај текста одмах жалити саморегулаторном телу". Комисија је ипак препоручила жалиоцима да уколико је могуће, пре обраћања саморегулаторном телу, покушају да проблем реше са самим редакцијама.

С друге стране, већина чланова Комисије сматрала је да ни објављивање одговора не ослобађа лист одговорности за то што је, како је оцењено, сама тема "обрађена на лош начин, супротно етичким принципима професије, тенденциозно и уз обиље непрецизних података "који су су циљано бирани или прећуткивани".


МОНИТОРИНГ ДНЕВНЕ ШТАМПЕ

Поред резултата рада Комисије, уводничари на конференцији за новинаре одржаној 26. априла саопштили су и резултате мониторинга штампаних медија које Савет реализује од априла 2015.


Фото: Прес центар УНС-а


Саопштено је да је од 1. до 24. априла заблежено је 508 текстова којима је Кодекс прекршен у једној или у више тачака. Поређења ради, прошле године је у истом периоду забележен 231 такав текст (а у том тренутку је такође било осам дневних новина), што значи да имамо више него дупло прекршаја кодекса у односу на април 2015.

Слична је ситуација била и у марту, када је забележено 487 у којима је кршен Кодекс. Пошто је прошлогодишњи мониторинг започео у априлу, не постоји референтна вредност, али је врло илустративно да је већ мартовски резултат оборио "рекорд" из 2015, када је у јулу забележен 481 текст у којем постоје огрешења о Кодекс новинара.

Уводничари су истакли да су, осим по драстичном броју прекршаја, март и април и по много чему другом пратили трендове забележене и раније: мноштво псовки и простаклука у текстовима о ријалити програмима, спорадичне хајке на овог или оног политичара, ПР садржаји који нису обележени и представљени су као новинарски прилози, константно откривање идентитета лица осумњичених за кривична дела и кршење права на претпоставку невиности.

Ипак, током априла догодило се нешто представља куриозитет када је у питању непоштовање Кодекса - у питању је убиство певачице Јелене Марјановић које је постало ударна тема већине медија. Изузеци су "Политика", која је о том случају ређе извештавала, и "Данас" који се темом уопште није бавио.  

Од 3. априла, када се први пут појављују текстови о убиству Јелене Марјановић, закључно са 24. априлом, у осам дневних листова било је 98 текстова у којима је забележено кршење најмање једног, а најчешће 4 тачке кодекса новинара Србије - пре свега из Поглавља 1 које се односи на истинитост извештавања и Поглавља 7 које се тиче заштите права на приватност.

Ако то упоредимо с укупним бројем проблематичних текстова у овом месецу, испоставља се да се практично петина односи на исту причу.


Закључци:

-Број жалби упућених Комисији све више расте, али истовремено се драстично повећава број прекршаја Кодекса новинара Србије на дневном нивоу

- Због тога би поштовању Кодекса новинара Србије требало посветити још већу пажњу - не само у контексту рада Комисије за жалбе, већ и путем едукације новинара и медијских конзумената, као и константним јавним указивањем на драстична огрешења о професионалне стандарде.

-Комисија за жалбе наставља своје редовне активности, одупирући се свакој назнаци притиска и ослањајући се у одлучивању искључиво на Кодекс новинара Србије

 

ВИДЕО: Снимак трибине „Одлуке Комисије за жалбе Савета за штампу у протекла три месеца"
26.04.2016. / Прес центар УНС-а