Резултати рада Комисије за жалбу Савета за штампу за период новембар 2015. – фебруар 2016.



(представљени на трибини 26. фебруара 2016. у Прес центру Удружења новинара Србије) 


 

Нова правила рада и нови начин гласања


У штампаним и онлајн медијима у Србији најчешће се и даље крше одредбе Кодеска новинара Србије које се односе на истинитост извештавања, тачније на неразликовање чињеница од коментара, претпоставки и нагађања, непоштовање обавезе консултовања више извора или слепо веровање једном извору. Чест прекршај јесте и непоштовање етике и културе јавне речи, у шта спада и необјављивање одговора, а неретко медији не поштују ни приватност особа о којима пишу. То показују одлуке Комисије за жалбе Савета за штампу о жалбама које су Савету упућене у периоду од новембра 2015. до фебруара 2016. године.

У ова три месеца поднето је 28 жалби, што је у оквиру просека у последних годину дана.Комисија за жалбе Савета за штампу разматрала је у истом период 23 жалбе и у чак 17 случајева одлучила да је Кодекс новинара Србије прекршен. Три жалбе су повучене, једна је одбачена из формалних разлога, једна је још у процедури. За разлику од претходних тромесечја у овом периоду већину жалби, чак 15, поднели су управо медији, новинари или медијске организације. Међу њима седам је поднео дневни лист „Курир“, његов издавач Адриа Медиа или генерални директор те компаније Александар Родић, од чега се четири жалбе односне на текстове објављене у дневном листу „Информер“. „Јужне вести“ су Савету за штампу поднеле четири жалбе.

Савет за штампу је 22. јануара 2016. унео и неколико промена у рад овог саморегулаторног тела и његове Комисије за жалбе изменом Статута и Пословника о раду Комисије. Како је истакла генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић, тим изменама требало би да буду отклоњени евидентирани проблеми у раду Савета, на основу замерки које су стизале и споља, а све у циљу бољег и ефикаснијег рада. Статутом је измењен састав Управног одбора Савета, који ће од сада имати пет чланова, а то ће бити председници организација које су оснивачи овог тела. Нови чланови УО су, наиме, председник УО Асоцијације медија Зоран Секулић, председница Удружења новинара Србије (УНС) Љиљана Смајловић, председник Независног удружења новинара Србије (НУНС) Вукашин Обрадовић, председница Локал преса Милева Малишић, док је за петог чкана Асоцијација медија изабрала Стевана Ристића, директора недељника „Време“.

Новаковићева је објаснила и да је промењено оно на шта је било највише примедби, а то је начин гласања приликом доношења одлука УО и Комисије за жалбе. До сада је за сваку одлуку морао да гласа барем по један представник оснивача, што је стварало могућност „вета“ појединих организација на одређене одлуке, али то убудуће неће више бити случај. На седницама УО одлучиваће се већином, односно биће потребни гласови најмање три од пет чланова, док ће Комисија за жалбе одлуке доносити већином од осам гласова од укупно 11 чланова. Комисију, иначе, чине три представника Асоцијације медија, по два УНС-а и НУНС-а, један Локал преса и три представника јавности. „Овакав начин гласања би требало да помогне да се превазиђу досадашњи проблеми због којих поједине одлуке нису могле бити донете“, објаснила је Новаковићева.

Изменама докумената о раду омогућено је и члановима Комисије за жалбе да сами подносе жалбе на садржај у штампаним медијима за који сматрају да крши етичке и професионалне стандарде. Такође, Савет за штампу је пооштрио и мере за објављивање одлука Комисије за жалбу у медијима који су, према тој одлуци, прекршили Кодекс новинара Србије.

„Не постоји могућност да обавежемо медије да објављују одлуке Комисије, али ћемо зато краће верзије одлука објављивати на сајтовима организација оснивача Савета за штампу и периодично саопштавати јавности који медији нису објавили одлуке. У крајњем случају, Савет ће саопштења слати и осталим медијима на објаву“, навела је Гордана Новаковић.

Освратајући се на нова правила рада, председница УНС Љиљана Смајловић рекла је да и у Савету за штампу постоје различита тумачења Кодекса новинара Србије, што се показало управо на првој седници Комисије за жалбе, одржане након увођења новог правила гласања. Она је истакла да је на тој седници одлучено да је лист „Политика“, у којем је главна и одговорна уредница, прекршио Кодекс новинара Србије серијом текстова о томе како се америчким новцем финансирају невладине организације у Србији у којима се износе подаци преузети са једног америчког сајта.

„Веома је важно знати ко и зашто финансира организације и медије, али је „Политика“ дошла на удар људи који су добијали донације које се помињу у текстовима“, истакла је Смајловићева и додала да су они који су били примаоци тих донација сада одлучивали да ли је тим текстовима дошло до прекршаја етичког кодекса. Она је нагласила да сматра да је таква одлука погрешна, али да то није битно, већ да је битно да се о томе говори. С друге стране, оценила је као позитивно то што је Комисија у једном од случајева препознала да је коментар као жанр слободан и да не треба да се кажњава редакција за објављивање нечијег мишљења.

„Савет за штампу је важан облик саморегулације и није битно да ли се увек слажемо. Више не постоји могућност вета било кога на одлуке које се доносе и тиме је додатно демократизован рад Комисије, а што ће јасније указивати и какав је однос снага између медијских удружења и асоцијација власника медија“, истакла је председница УНС.

Председник УО Асоцијације медија Зоран Секулић рекао је да асоцијација коју представља снажно подржава саморегулацију, јачање рада и већу ефикасност Саветаи да доприносе највише што могу, имајући у виду да су пословна асоцијација. Он је објаснио и да у савете за штампу иначе оснивају власници медија, али да је у Србији другачија ситуација и да су Савет за штампу основала два новинарска и два медијска удружења, оценивши то као добар пример.

Секулић је подржао све промене које су уведене у рад Савета и Комисије, истакавши да се новим начином рада и гласања постиже већи кредибилитет Савета, већа ефикасност у раду и одговорност чланова Комисије. „Битно је повећати видиљивост Савета и његових одлука и мотивисати што више издавача да прихвате Савет за штампу. Саморегулација је стандард и питање од прворазредног значаја за кредибилитет медија. Нажалост, неки то не признају, па немају обавезу да објављују одлуке, а имају садржаје на које грађани реагују“, нагласио је Секулић.

И председник НУНС Вукашин Обрадовић оценио је да су промене у раду Савета за штампу и Комисије за жалбе значајне, нарочито могућност да чланови Комисије сами подносе жалбе чиме ће се шири начин разматрати стање у медијима и поштовање етичког кодекса. Осврћући се на излагање председнице УНС, он је истакао да не мисли да представници Савета за штампу треба јавно да расправљају о одлукама Комисије за жалбе, поготово ако те одлуке још нису објављене.

„Некоректно је коментарисати одлуке без присуства чланова Комисије који су ту одлуку донели. Такође, није добар приступ оцењивати да 'они који су добијали новац одлучују о ономе који пише о томе', јер се тако подривају чланови Комисије који су продужене руке удружења и асоцијација. Важно је расправљати, јер и Комисија може да погреши, различити су ставови о Кодексу и новинарство се мења из дана у дан. Али не на овакав начин“, рекао је Обрадовић поводом коментара Смајловићеве која је истакла да одлуке треба да буду предмет јавне дебате и да их треба слободно коментарисати у медијима. Полемика о овом питању настављена је у медијима и у данима након трибине Савета за штампу.

Комисија за жалбе је у овом тромесечју одржала и јавну седницу ван просторија Савета, 24. децембра 2015. у Прес центру УНС. Седница је директно емитована, а снимак је постављен и на Јутјуб.

 

Закључци:

 

- Жалбе упућене Савету показују да медији и даље највише крше одредбе Кодекса новинара Србије које се односе на истинитост извештавања.

- Представници медија у све већој мери подносе жалбе на садржаје у другим медијима, а у овом тромесечју је стигао рекордан број притужби такве врсте.

- Нова правила рада и начини гласања повећаће кредибилитет Савета за штампу и Комисије за жалбе и допринети ефикаснијем раду, оценили су чланови Управног одбора Савета.

- Могућност да чланови Комисије за жалбе сами подносе жалбе даје Савету проактивну улогу у саморегулацији и тиме ће се створити реалнија слика по питању поштовања Кодекса новинара у медијима у Србији.

- О одлукама Комисије важно је дебатовати у јавности јер постоје различита тумачења Кодеска новинара Србије, али треба сачекати да одлуке и записници са седница Комисије буду објављени на сајту Савета за штампу.