Резултати рада Комисије за жалбе Савета за штампу у периоду ог 1. јула до 30. октобра 2015. године



Јована Глигоријевић

Прогнани на мети медија

Media Market, први пут одржан ове године од 28. октобра до 1. новембра у оквиру Сајма књига у Београду, показао се као сасвим прикладно место за представљање редовног тромесечног извештаја о раду Комисије за жалбе Савета за штампу. Помислио би неко да за три месеца мало тога може да се промени. Међутим, ако пажљиво пратимо редовне извештаје Комисије видимо да се трендови мењају готово из месеца у месец. Најважнија, добра последица тога јесте да све више грађана увиђа како постојање Комисије за жалбе, тако и начин да оствари свој права у случају да се нађу на удару медија који крше Кодекс новинара Србије. У односу на тромесечни просек, који износи око 25 жалби, током јула, августа и септембра ове године, Комисија је добила 47 жалби. У 27 одлучено је да је прекршен Кодекс новинара, а два случаја решена су медијацијом, то јест, медијске куће су саме признале грешку и објавиле исправку.

Најновија вест из Комисије за жалбе гласи да је дошло до делимичне промене састава. Управни одбор Савета за штампу изабрао је у септембру, након спроведеног јавног конкурса, троје представника јавности у Комисији за жалбе, рекла је на представљању тромесечног извештаја Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу. Изабрани су Ивана Стјеља, координаторка Антидискриминационог програма организације Praxis, Невена Кривокапић, медијска правница, координаторка за онлајн медије и слободу изражавања у дигиталном окружењу Share фондације и Драган Ђорђевић, координатор Мреже одбора за људска права у Србији CHRIS. „Они су у Комисији за жалбе заменили досадашње представнике цивилног друштва: Зорана Ивошевића, Божу Прелевића и Предрага Аздејковића, којима се Савет за штампу захваљује на великом ангажовању у протеклом пероду“, рекла је Новаковић. Нови представник УНС-а у Комисији јеВладимир Радомировић, главни и одговорни уредник портала Пиштаљка.рс, који је заменио Љиљану Смајловић.

Представници оснивача Савета за штампу одлучили су да их и у наредном мандату представљају досадашњи чланови: Иван Цвејић, Златко Чобовић, Марија Кордић, као представници Асоцијације медија, Тамара Скрозза и Владо Мареш из НУНС-а, Стојан Марковић из Локал преса и Петар Јеремић као представник УНС-а.

На представљању извештаја говорили су, осим Гордане Новаковић, Владо Мареш, председавајући комисије и чланови Златко Чобовић, судски вештак за ауторска права и Владимир Радомировић, главни и одговорни уредник портала Пиштаљка.рс.

У последња три месеца рада Комисије за жалбе, према речима Владе Мареша, било је више жалби у вези са Парадом поноса и, што је новост – избегличком кризом. „Када је реч о Паради поноса, већи број жалби је очекиван. Нетрпељивост према ЛГБТ популацији је и даље изузетно изражена у медијима, иде се у крајности, неке колеге имају потребу да шире хомофобију уместо да раде свој новинарски посао“, рекао је Мареш и додао да је хомофобија нешто од чега се Комисија увек „накостреши“: „Такве случајеве увек осуђујемо и стављамо на стуб срама.“

Мареш је истакао да је избегличка криза феномен који је нов како за Европску унију или Србију, тако и за медије. У домаћим медијима и у овој области долази до озбиљних случајева говора мржње, ксенофобије и, поново, новинарске потребе да, уместо извештавања, нуде публици своје, непримерено мишљење о људима са Блиског Истока: „И избегличка криза и Парада поноса су теме погодне за поделе у јавности. Сигуран сам да у овим областима Комисија исправно ради свој посао и важно ми је да нагласим – максимално се трудимо да очувамо слободу мишљења када доносимо одлуке.“

С обзиром на то да право на жалбу Комисији имају само лично оштећени, питање је ко има право да се жали када медији повреде права избеглица са Блиског Истока, које кроз Србију само прођу, не говоре језик и чак и не знају да су негде поменути у ружном контексту. „У таквим случајевима, ми смо формулацију 'лично оштећени' проширили на невладине организације које штите права одређених група“, објаснила је Гордана Новаковић: „У случају избеглица не можемо очекивати да се они лично јаве, али невладине организације које им пружају помоћ то чине.“ Исто правило важи и у случајевима кршења права ЛГБТ особа, националних мањина, исл.

На представљању тромесечног извештаја о раду Комисије за жалбе, велика пажња посвећена је кршењу ауторских права, као најчешћем разлогу због ког се медији јављају овом телу у својству оштећених. У последња три месеца у 13 случајева медији су подносили жалбе једни против других. Златко Чобовић скренуо је пажњу на то да домаћи медији уопште не обраћају пажњу на ауторска права и да је то одраз ситуације у читавом друштву. Чобовић је истакао да Комисија из месеца у месец добија све више жалби по овом основу, упркос врло јасној законској регулативи и јасним одредбама Кодекса новинара Србије. „Нема изузетака, ако мислите да су кршењу ауторских права најсклонији таблоиди, варате се. Ауторска права крше сви – озбиљни медији, неозбиљни, штампани, телевизије, портали...“, рекао је Чобовић.

Без дозволе, навођења извора и плаћања ауторских права може се преузети свега 25 одсто изворног материјала, било да је реч о тексту, аудио запису или видео снимку. Медији, међутим, каже Чобовић, имају разне трикове да прикрију крађу материјала: „Препричају или препишу цео текст, па тек у петом пасусу наведу да је то заправо изворно објављено на другом месту.“ Када је реч о материјалу који се најчешће преузима без дозволе и без знања аутора, убедљиво воде фотографије, али Чобовић истиче да поједини медији не презају ни од „крађе“ читавих репортажа или ауторских коментара. Он овакву бескрупулозност објашњава борбом за читаност и неефикасним правосуђем: „Судски процеси у просеку трају три до пет година, али могу да вам наведем и пример где првостепени поступак траје од 1975. године“, каже Чобовић: „Медији за које Комисија утврди да су прекришили ауторска права, у највећем броју случајева ни не одговарају на жалбу, јер наше одлуке нису обавезујуће за медије који нису прихватили пуну надлежност Савета.“

Нови члан Комисије, Владимир Радомировић, осврнуо се на то како рад овог тела изгледа са обе стране – када се жалите и кад сте онај против ког је поднета жалба. „Без навођења извора, а са потписом своје новинарке, 'Новости' су преузеле 80 одсто нашег текста о Развојној банци Војводине. Пиштаљка.рс је поднела жалбу Комисији, утврђено је да је прекршен кодекс и, што је похвално, 'Новости' су објавиле одлуку Комисије“. Радомировић додаје да је овакав поступак „Новости“ изузетак, будући да већина медија уопште не реагује на осуђујуће одлуке Комисије за жалбе кад је реч о кршењу ауторских права.

Са друге стране, Пиштаљка.рс нашла се и у улози оптуженог. Новинска агенција „Тањуг“ поднела је жалбу Комисији: „Објавили смо да је 'Тањуг' једну буџетску позајмицу вратио другом буџетском позајмицом“, објаснио је Радомировић: „Жалили су се јер документацију о томе нисмо добили званичним путем, тврдећи и да смо објавили личне податке чланова Управног одбора 'Тањуга'. Објавили смо, заправо, где су запослени, из којих су странака и колику накнаду добијају за рад у управном одбору.“

Овај случај Комсија за жалбе разрешила је у корист портала Пиштаљка.рс. Пошто овај портал за главни циљ има заштиту узбуњивача, а објављена документација је очигледно добијена од узбуњивача из „Тањуга“, Кодекс новинара Србије није прекршен, а очувано је право медија да штити свој извор.

Комисија за жалбе Савета за штампу наставља да ради као и до сад, а седнице овог тела отворене су за јавност, па свако може да дође и види како се доносе одлуке. Из месеца у месец, жалби је све више. То није нужно лош знак да се Кодекс новинара све више и више крши. Напротив, повећан број жалби указује на све већу видљивост и ефикасност овог младог саморегулаторног тела.

Фото: 013.инфо

ВИДЕО: Снимак трибине „Одлуке Комисије за жалбе Савета за штампу у протекла три месеца”
30.10.2014. / Хала 3 Београдског сајма