Резултати рада Комисије за жалбе Савета за штампу у периоду јул-октобар 2014. године



(представљени на трибини 14.октобра у Прес центру УНС-а)

Савету за штампу од јула до октобра поднете су 23 жалбе, што је у оквиру прошлогодишњег просека за исти период. Комисија је до 14. октобра, када су резултати њеног рада представљени јавности, одлучила о поднетих 10 жалби, у четири случаја донела одлуку да је етички кодекс прекршен, а у три да није. У овом периоду догодило се да Комисија чак у три случаја није успела да усагласи одлуку, што је поново покренуло питање начина одлучивања у Комисији за жалбе и неопходност измене Статута. Одлуке нису усаглашене због правила да „за“ сваку одлуку мора да гласа њамање један представник сваког од четири оснивача Савета и бар један представник јавности. У овим случајевима представници јавности углавном су имали другачије мишљење од новинара у Комисији. О два таква случаја говорила је на трибини одржаној 14.октобра Тамара Скрозза, чланица Комисије за жалбе. Она је оба означила као занимљива и „знаковита“ и због тога што представлају примере нечега што се у последње време све чешће примећује у нашим медијима – да новинари у рад на текстовима улазе са већ јасно формираним ставом и све што даље раде, раде да би доказали своју тезу. Прву жалбу око које се Комисија није усагласила поднела је група родитеља чија су деца била полазници Светолазаревог православног кампа, а која, како су навели у жалби, нису припремана да буду војници, као што је наведено у тексту објављеном у „Блицу“. Они су сматрали да је начин извештвања врло тенденциозан и дискриминаторан према њиховој верској заједници. „Нисмо успели да усагласимо одлуку, али та жалба је била веома значајна, као и жалба на текст у „Нашим новинама“ о којем је Комисија чак два пута одлучивала, а која се односила на текст уз фотографију двојице вероватно геј мушкараца који су усвојили дете које је родила сурогат мајка. Сву саговорници у том тексту су истомишљеници, а наслов је био само да ово зло не стигне и код нас“, рекла је Скрозза.


Председавајући Комисије за жалбе Петар Јеремић издвојио је случај у којем је Комисија једногласно одлучила да је Кодекс новинара Србије прекршен, када је „Таблоид“ изнео низ неистина и увреда о директорки и новинарима Другог канала РТ Косова, који се емитује на српском језику. Након тога са мејла заменика главног и одоворног уредника тог магазина стигла је увредљива и претећа порука члановима Савета. "Посао Савета је да кажемо шта су прихватљиви етички стандарди, да тај кодекс тумачимо на начин како би требало извештавати и да јасно и гласно и кажемо да они који то не поштују, не заслужују да себе називају новинарима", нагласио је Јеремић.


Са трибине одржане у Пресс центру УНС 


Представници Комисије за жалбе су посебно указали на то да, због правила да Савет може одлучивати само по жалбама, неки од најдрастичнијих случајева кршења етичких правила у медијима нису ни дошли пред Комисију за жалбе. Скрозза је нарочито истакла извештавање о киднаповању и убиству петнаестогодишње Тијане Јурић, где оно што је појављивало у медијима „превазилази сва етичка правила професије, све законе који се тичу медија и људских права, па и елементарно кућно васпитање“.Она је рекла да не зна да ли је у било којем објављеном тексту у потпуности поштован Кодекс, особа која је ухапшена је, не само именована у свим медијима, него су изнети сву детаљи из њеног приватног живота, прогањана је породица која ништа није крива, а објављен је и текст који улази у анале грозота у нашим медијима о томе шта ге чека у затвору и на који начин ће га тамо силовати. С дуге стране третман који је отац Игор Јурић имао у медијима је заиста срамота за било кога ко се сматра новинаром, да се уцењује човек чије се дете тражи да им да екслузивну изјаву да би објавили фотографије. А кад је откривено да је девојчица убијена, додатно је мрцварена и развлачена по медијима. Петар Јеремић је такође нагласио да су сви који су се на овај начин понашали у случају Тијане Јурић бацили љагу на целу професију, што се, нажалост, поновило нешто касније и у случају Иване Подрошчић. 

На трибини је говорио и Мирослав Јанковић, правни саветник Одељења за медије мисије ОЕБС-а у Србији, који је подсетио да је у последњем извештају Европске комисије о напретку Србије у процесу евроинтеграција. указано на проблеме у медијској сфери, а у поглављу 23 (које се односи на слободу изражабања) наведено је да би новинари и уредници требало посебну пажњу да обрате на поштовање етичких стандарда унутар самих редакција и да је улога Савета за штампу веома важна у том процесу. „То је важно јер се први пут помиње Савет за штампу,што је доказ препознатљивости и кредибилитета овог тела, које се позиционирало као врло важан фактор у унапредјењу етичких страндарда у новинарству. Друга важна ствар је сама оцена, коју читам тако да је потребно да се унутар редакција унапреди дијалог измедју власника и уредника и новинара о унапредјењу етичких стандарда. Што би довело до тога да правила професије чешће буду тема у редакцијама, а потом и да се она више поштују“, истакао је Јанковић. Он је додао да ОЕБС подржава Савет за штампу од почетка, као и сам концепт саморегулације јер верује да је много флексибилнији мехнизам од државне регулације и да је много пријатељскије настројен према слободи говора. „Мислимо да је тај механизам добар за све – за градјане, медије, новинаре и демократију. „За демократију је до добро јер дијалог који постоји унутар Комисије за жалбе прати демократски начин решавања спорова који се темељи на демократији на фер и рационалан начин. Седнице Комисије су једно од ретких места где се води дијалог измедју новинара и представника медија који имају потпуно различит приступ новинарству, Мислим да је добро да се на тај начин одвоја процес учења унутар професије, и, што је најважније, тај процес је потпуно транспрентан“, оценио је Јанковић.

На трибини је приказан и филм снимљен на седници Савета за штампу, која је одржана крајем маја пред студентима новинарства на Факултету политичких наука.

Закључци:
1. Неки од етички најспорнијих случајева у протеклом периоду нису се уопште нашли пред Саветом јер оштећени нису желели да се жале
2. Одлуке Комисије за жалбе медији често објављују на лош начин тако да подносилац жалбе не добије одговарајућу сатисфакцију 
3. Европска комисија сматра веома важним отварање расправе унутар редакција о поштовању етичких стандарда у новинарству и посебно указује на значајну улогу коју би у том процесу могао да има Савет за штампу.
4. Мисија ОЕБС-а у Србији подржава рад Савета за штампу и механизам саморегулације уопште и указује да су седнице Комисије за жалбе Савета за штампу место на којем се води дијалог измедју новинара и представника медија, чиме се на потпуно транспарантан начин одвија и процесе учења унутар професије.