Савет за штампу – између грађана и медија



У јуну 2014. године Независно удружење новинара Србије (НУНС) је са Саветом за штампу организовао четири неформална састанка са представницима организација цивилног друштва из Ниша, Новог Сада и Београда. Циљ ових састанака био је да представи Савет за штампу и надлежности ове институције, као и да Савет добије повратну информацију о томе колико ОЦД знају о овом саморегулаторном телу. Поред тога, циљеви састанка су били и да представници ОЦД поделе своје искуство и укажу на проблеме у начину на који медији извештавају о догађајима из поља њиховог деловања, те да дају предлоге како би се ови проблеми могли превазићи. Ова активност је покренута због утиска да не постоји довољна информисаност о раду и надлежностима Савета за штампу када се узме у обзира да је Савет од  оснивања добио само 13 жалби од ОЦД, од укупно око 150.

У разговоре су били укључени Аутономни женски центар, Дечији центар за права детета, ЛАБРИС, Регионални центар за мањине, YUROM центар, Женски простор, Проактив, Пешчаник Крушевац, Удружење дистрофичара Ниш, Центар за регионализам, Живети усправно - покрет ОСИ, Панонија, Група „Изађи“, Војвођански грађански центар, Кровна организација младих (КОМС), Удружење Родитељ,  Центар за самостални живот ОСИ.

Осим неформалних састанака, у сва три града одржани су и скупови којима су, уз поменуте организације, присуствовали и представници организација Жена +, Мрежа „Жене против насиља“, Виктимолошко друштво Србије, YUCOM, као и представница Канцеларије за људска и мањинска права. Присутни медији на догађају били су агенције БЕТА и ФоНет. Више о тим догађајима можете прочитати овде.

У наставку текста наводимо неке од проблема и сугестије представника ОЦД како се они могу превазићи:

  • У складу са Статутом Савета за штампу, жалбу може поднети појединац или ОЦД са писаном сагаласношћу појединца који сматра да је оштећен писањем медија. Међутим, уочено је да су, у неким од случајева грубих кршења Кодекса новинара Србије, приликом извештавања о малолетницима, управо родитељи ти који дају сагласност за објављивање одређених информација или материјала који су у супротности са Кодексом.

Коментар:

ОЦД могу помоћи тиме што информишу своје кориснике о начину комуницирања са медијима, док НУНС и друга професионална удружења треба да наставе да указују на обавезу поштовања Кодекса. Добијање сагласности актера догађаја, односно родитеља/старатеља (у случајевима када се извештава о малолетницима), не ослобађа медиј одговорности уколико је Кодекс прекршен.

  • Учесници разговора су се сагласили у томе да је утисак да је је неетичко извештавање често узроковано незнањем новинара и уредника, односно да не постоји намера кршења Кодекса. Има међутим и случајева када медији то раде свесно, водећи кампање против одређених особа или група.

Коментар:

Треба наставити са сталном обуком медијских професионалаца како би они били оспособљени да на информисан начин извештавају о темама којима се баве.

Уочене кампање треба конзистентно јавно осуђивати.

  • Препознато је да наслови и опрема текста често не одговарају садржају текста, али учесници нису били упознати да то спада у домен  одговорности уредника. Такође, учесници нису били обавештени о томе да жалбе могу да подносе и на онлајн коментаре читалаца.
  • Коментар:

Осим рада са новинарима неопходан је и рад са уредницима. Учесници догађаја нису могли да идентификују најбољи модел за ову сарадњу, осим континуираног образовања  и инсистирања на поштовању Кодекса новинара.

  • Уочено је да приликом производње медијских садржаја о одређеној теми, новинар пита за мишљење само једног стручњака и то најчешће оног који је најбрже или најлакше доступан, а који није увек и најбољи извор информација. Са друге стране, већина учесника рекла је да желе да знају како ће и у ком контексту бити цитирани што новинару, који има кратке рокове отежава рад.

Коментар:

Споменуто је да Повереница за равноправност на свом сајту има листу стручњака и предложено да се ступи у контакт са њом како би проверили по ком основу је листа прављена, да ли је прослеђена медијима и да ли НУНС и/или друге ОЦД треба/могу да је ставе на свој сајт као ресурс.

  • Учесници су се сагласили да једино стални мониторинг и континуирано реаговање може имати ефекта. Савет за штампу не ради мониторинг, већ поступа по жалбама.

Коментар:

Имајући у виду да постоји више ОЦД које су стручне за одређене области, треба размислити о прављењу неформалних мрежа која ће координирати заједничке акције у случају потребе за јавним реаговањем због начина извештавања медија о њиховим корисницима.

Поред наведених, постоје и  други проблеми које су организације цивилног друштва навеле, а највише се односе на следеће:

  • ОЦД сматрају да су санкције према медију који је прекршио Кодекс недовољно оштре, нарочито што се медији понекад оглуше о обавезу објављивања одлука Комисије за жалбе Савета за штампу.

Поред дискусије о Етичком кодексу и пракси Савета за штампу, током разговора са представницима ОЦД изнетии су и следећи специфични проблеми који би требало да буду тема за тренинг новинара:

1.  Приликом писања о особама са инвалидитетом (ОСИ) медији често извештавају о њима као „о кућним љубимцима и о особама које треба гајити у смислу да су они неспособни и да друштво не може да има никакве користи од тих људи“, заборављајући огроман утицај који имају на формирање јавног мњења.

2.  Иако се извештавање о ЛГБТ особама побољшало од 2010. године, углавном се извештава о инцидентима. Не постоји иницијатива медија да, рецимо, покрећу теме попут истополних бракова, усвајања деце, наследном праву ЛГБТ особа итд. а које су неопходне ради подизања знања и свести грађана о овој групи.

3.  Скренута је пажња да се код медија националних заједница неретко уочава кршење Кодекса новинара, али због непознавања језика ова пракса пролази непримећено.

4.  Активности организација цивилног друштва, осим када су у питању инциденти који се тичу њихових корисника, невидљиве  су у медијима

5.  Новинари не познају терминологију и често користећи погрешне изразе штете припадницима мањинских група. НУНС је предложио да буде направљен јединствени речник, који ће Удружење промовисати свом чланству, доставити медијима итд.

6.  Новинари не познају у довољној мери феномен насиља према женама због чега новински чланци на ову тему не ретко шаљу поруку којом се насиље према женама оправдава или релативизује. Новинари често не поштују достојанство и приватност жртве насиља и доприносе ширењу стереотипа о женама.

7.  Штету насталу поводом текста изадатог у онлајн издањима се не може мерити данима доступности већ самим постојањем текста. Представници ОЦД сматрају да такви текстови, који су доступни и годинама након објављивања,  морају бити у мандату Савета.

Поред наведеног предложено је да се произведе Етички кодекс новинара Србије и упутства за коришћење Савета за штампу као аудио запис за слабовиде.